Bergman – vrhunski opsenar
Na stoti rođendan Ingmara Bergmana jedno je sigurno jasno: istorija filma bez njega je nezamisliva. Švedski reditelj nije štedeo gledaoce, a divili su mu se i u drugim umetnostima.
Mnogi ga smatraju najvećim filmskim režiserom svih vremena. Filmski festival u Kanu mu je 1997. dodelio „Palmu nad palmama“ što je drugim rečima odlikovanje za najboljeg režisera svih vremena.
Naravno da su takva preterivanja pomalo upitna, ali ona svedoče i o značaju takvih filmskih režisera.
Fanatičan radnik
Rođen je 14.7.1918. u Upsali, a umro je na švedskom ostrvu Faro 2007. Režirao je dugometražne filmove od 1946. do 2007, ali je eksperimentisao i sa kraćim formama za televiziju. Osim toga, bio je jedan od najznačajnijih evropskih pozorišnih režisera. Pisao je sećanja i dnevnike, scenarije, ostavio je ogroman broj zapisa koji do danas nisu do kraja istraženi.
Scena iz Bergmanovog filma „Divlje jagode“ (1957), dobitnik Zlatnog medveda na Berlinalu
Za svoj rad dobio je niz priznanja, između ostalog nagrađen je i sa tri Oskara. Imao je ogroman uticaj na mlađe generacije režisera. Jedan od najpoznatijih njegovih obožavalaca je, na primer, Vudi Alen. Iako je poznat po svojim melanholičnim komedijama, Vudi Alen je sa filmovima „Septembar“ i „Neka druga žena“ uradio dva potpuno bergmanovska filma.
Kult
Divljenjem je taj Šveđanin bio okružen i u drugim umetnostima. Francuski književni nobelovac Žan-Mari Gistav le Klezio napisao je predgovor novom izdanju Bergmanovih sećanja pod nazivom „Laterna Magica“. Bergmanov odnos prema ženama takođe je tema za sebe. Imao je brojne brakove, ljubavnice, često nekoliko istovremeno. To je tematizovao u filmovima. Le Klezio kaže da je to tako jer je „za njega umetnost tkivo od laži, ljubomore, erotskih igrica i polukomičnih i polutragičnih drama, koje izrode jasnovideću inteligenciju, koja je poput bojnog polja na kojem nema ništa da se osvoji, a na kojem se želi sve zadržati“.
Scena iz filma „Fani i Aleksandar“ (1982), nagrada Oskar za najbolji film van engleskog govornog područja
Bergman je u svojim filmovima inscenirao bojno polje osećanja sa ponekad neizdrživim intenzitetom. Nije štedeo gledaoce. Bio je jedan od prvih koji je erotiku i seksualnost otvoreno prikazivao kao niko do tada. On je povezao ljudske emocije sa pitanjem smisla života. Pitanje bolesti i smrti, i da li religija zaista pomaže čoveku, traženje boga, sve su to teme koje su ga zaokupljale. On je ostavio svoje viđenje stvari. Njegovi saradnici su često drukčije videli i njega i njegovo delo.
Pogled iza kulisa
Švedska režiserka Jane Magnuson snimila je dokumentarni film „Bergman – A Year in a Life“ koji je u maju bio prikazan u Kanu. Tada su se pojavile neobične činjenice iz Bergmanove biografije. Na primer, da se slavni režiser dugo divio nacional-socijalizmu. Bergmanova slika detinjstva je, sa stanovišta njegove porodice, potpuno iskrivljena.
Stoga bi trebalo uzimati sa rezervom to što sam režiser kaže o svom detinjstvu i svom životu. Ali to ni u kom slučaju ne može nauditi snazi njegovog umetničkog filmskog izraza.
