Anatomy of a Scandal: Sve je lako kad si privilegovan
Foto: Netflix
Anatomy of a Scandal je priča o onima "kojima se može", onima koji ne preispituju sopstvene privilegije jer one ne postoje samo u odnosu na neku skupinu - postoje u odnosu na sve. Znamo da se određeni pol, rod, rasa, seksualna orijentacija, zanimanja, te imovinski status vekovima favorizuju, a James Whitehouse je miljenik sudbine i društva u svakoj kategoriji.
Piše: Sandra Dančetović
Iako nas je pominjanje Bele kuće u najavi nateralo da pomislimo na SAD i pripadajuće političke seks-skandale, ispostavilo se da se Anatomy of a Scandal zapravo bavi britanskom političkom scenom, a da je Whitehouse u stvari idealno prezime za glavnog aktera. Reč je o članu parlamenta i ministru, te bliskom saradniku i prijatelju premijera, Jamesu Whitehouseu. On je u ranim četrdesetim, takoreći - najboljim godinama - uzoran je suprug i otac, šarmantan torijevac, ako tako nešto uopšte postoji. U svakom slučaju, žena Sophie (Sienna Miller) i on izgledaju kao idealni Barbika i Ken, s dvoje zlatne dece, kućom i životom iz snova. Šta li bi moglo da pokvari to savršenstvo? Pa, Ken, naravno, jer mu (jedna) Barbika nije dovoljna, a i ne samo zato. Jednostavno mu se može.
Anatomy of a Scandal je priča o upravo takvim ljudima – onima kojima se može, onima koji ne preispituju sopstvene privilegije jer one ne postoje samo u odnosu na neku skupinu - postoje u odnosu na sve. Znamo da se određeni pol, rod, rasa, seksualna orijentacija, zanimanja, te imovinski status vekovima favorizuju, a James Whitehouse je miljenik sudbine i društva u svakoj kategoriji. Baš kao i njegov drug premijer, kolege i bliski saradnici. Takvi se još na studijama izdvajaju, grupišu i ispomažu, sve do samog vrha lanca ishrane. Za njih ne postoje prepreke, porazi, ili bilo kakve norme osim onih prividnih, koje se lako fingiraju. Kada i ako neko iz grupe počne da tone, lako sa sobom može povući i ostale. Međutim, veliko je pitanje može li se takvo viševekovno „carstvo“ uopšte urušiti.
Za skandal saznajemo odmah, gotovo na samom početku. James svojoj ženi Sophie priznaje da je imao aferu na poslu, i to sa stažistkinjom, ali da je sve već završeno, da voli samo nju (suprugu) i slična opšta mesta... Sophie nije glupa, pa brzo shvata da joj muž priznaje preljubu zato što zna da će mediji uskoro sve obelodaniti. I dok, naučeni na dobro poznati narativ, od nje očekujemo makar jednu reakciju u stilu povređene i prevarene žene, ona to potpuno zaobilazi, uskačući odmah u ulogu supruge koja razume, oprašta i podržava. Politika je mnogo više od privatnosti, taman u rangu sa svetim imidžom. A on, podrazumeva se, treba da bude makar adekvatan ako više ne može da bude savršen.
Zahvaljujući brojnim skokovima u prošlost, saznajemo dosta i o samoj Sophie, takođe privilegovanoj, ali ipak nikad dovoljno dominantnoj i superiornoj. Jedino što je izdvaja je njena lepota, što je, kako i sama kaže, valuta kojom uspešno trguje, potpuno svesna toga šta radi. Svesna je i svega što joj je nametnuto, premda je nespremna da izađe iz okvira. Tako se unapred odriče karijere, pa i bilo kakvog preteranog zalaganja, znajući da je njen glavni zadatak taj da se što bolje uda, a to u visokim krugovima znači – najbolje. Tek kad uspešno odigra dodeljenu ulogu, dobija slobodu da uradi nešto za sebe. No, deca još rastu, dadilja je sumnjiva, a i kasno je sad za snove. Ne preostaje ništa drugo nego održavati dobro poznati imidž i usput sebe valjano ubediti da je sve u redu i baš onako kako treba da bude...
Onda se u priču o skandalu upliće i nešto mnogo ozbiljnije – optužba za silovanje, na koju se pak nadovezuju pitanja seksualnog pristanka, navodne „sive zone“ kada je reč o granicama, te jasno izgovorenih „da“ ili „ne“ i, u skladu s tim, zloupotrebe pomenutih privilegija... To su centralne teme serije koje su, negativnim kritikama uprkos, iznenađujuće dobro obrađene.
Ono što se seriji svakako može zameriti jesu pre svega režija, odnosno rad kamere u pojedinim momentima, upotrebljen da oslika zbunjenost, a potom i šok, nevericu, mogući poraz glavnih likova, da nam metaforički pokaže tlo koje im izmiče pod nogama, svet koji im se ruši, te prošlost i sadašnjost koje kao da se preklapaju... Sve je to preterano, nepotrebno, nakinđureno, ali svaka čast montažerima – uradili su ono što se od njih očekivalo. Neki nadnaravni segmenti su zaista bili višak u priči u kojoj je sve jasno i gde nema mesta ni za kakve CGI egzibicije. No, kad TV program dolazi iz kuhinje Davida E. Kelleyja, određena doza sapunice se mora očekivati. I pored svega toga, čak i uz završnicu koja se gotovo nikome ne dopada, Anatomy of a Scandal je zanimljivija i važnija serija od The Undoing i Nine Perfect Strangers (istog autora) zajedno. Štaviše, da kraj nije onakav kakav jeste, teško bih podnela sve gorke pilule koje su nam servirane.
Čudo je ponekad jedina realna opcija.
Izvor: XXZ Magazin