Vilijam Hogart i narativno slikarstvo
Vilijam Hogart (1697-1764) bio je prvi veliki engleski umetnik posle Nikolasa Hilijarda. Hogart je započeo karijeru kao bakrorezac, ali je ubrzo počeo da slika. Iako je sigurno naučio nešto o boji i slikarskim tehnikama od mletačkih i francuskih slikara, kao i od Van Dajka, njegovo delo je toliko originalno da u suštini nema direktnog prethodnika.
Prosjačka opera
Obeležio je tridesete godine XVIII veka slikanjem nove vrste slika koje je opisao kao „moderne etičke teme...slične onima u pozorišnim delima“. Ta nova vrsta slika sledi modu sentimentalnih komedija, poput komedija Ričarda Stila, koje su preko satire pokušavale da pruže moralnu pouku. Hogartovo delo rađeno je u istom duhu kao i Prosjačka opera Džona Greja iz 1728. godine, zajedljiva društvena i politička parodija koju je slikar ilustrovao na jednoj od svojih slika. Njegove slike i grafike koje je radio za prodaju nastajale su u serijama, a neke pojedinosti ponavljao je u svakom prizoru da bi dobio povezan ciklus slika. Hogartova moralistička dela uče (preko loših primera) solidnim vrlinama srednje klase i odražavaju želju za povratkom jednostavnijim vremenima i vrednostima. Ta dela su postigla ogromnu popularnost kod novonastale bogate engleske srednje klase.
Vilijam Hogart. Orgija. Prizor III iz Života razvratnika. Oko 1734. Ulje na platnu, 62.2 cm x 74.9 cm. Muzej ser Džona Souna, London
U Orgijama, iz ciklusa Život razvratnika, mladi raspusnik prekomerno uživa u vinu i ženama. (Kasnije, u ciklusu, on biva uhvaćen zbog dugova, pa sklapa brak iz računa, odaje se kockanju, odlazi u dužnički zatvor i umire u ludnici.) Prizor je smešten u poznati londonski bordel „Krčma kod Ruže“. Devojka u prvom planu veže cipelicu i priprema se za raspusni ples sa srebrnim tanjirom i svećom iza sebe; levo, iz noćne posude izliva se smrdljiv sadržaj preko jela od piletine; a u pozadini pevač drži note popularne skaradne pesme. Prizor obiluje duhovitim vizuelnim asocijacijama koje posmatrač otkriva malo-pomalo, što satiri društvenih zala daje komičan rizvuk. Hogart povezuje Vatoovske blistave boje s naglaskom na priči Jana Stena. Njegove moralne priče toliko su zabavne da uživamo u njegovim pridikama a da nas pri tom ne savlada njihova ozbiljna poruka.
