Umetnost - Epohe i stilovi
Umetnost praistorije
Vilendorfska Venera
Umetnost praistorije obuhvata period od 30 000 do 3000 godina p.n.e. Deli se na umetnost paleolita( 15 000 do 10 000 godina p.n.e. ) i umetnost neolita( oko 9 000 godina p.n.e. ). Najstariju umetnost čine statue od gline, mekog kamena i mamutovog zuba, ploče sa urezanim reljefnim predstavama i slike u pećinama.
Umetnost Starog Egipta
Amonov hram u Luksoru
Obuhvata period od 3000 do 323. godine p.n.e. Umetnost Egipta je skoro sva bila namenjena kultu mrtvih. Egipćani su verovali u večan život duše i tela, pa je staranje o životu posle smrti bila osnovna briga živih i svrha umetnosti. Ostaci kulture starog Egipta su brojne mastabe, piramide, hramovi, kao i egipatska skulptura i slikarstvo koji su bili namenjeni hramovima i grobnicama.
Antička grčka umetnost
Miron, Diskobolos
Razvijala se u periodu od 1 100 do 323. godine p.n.e. Svi vidovi života starih Grka bili su prožeti mitskom tradicijom i religioznošću. Danas, njihova umetnost, književnost i filozofija dobijaju nova značenja, jer je u osnovi grčkog stvaralaštva postojalo uverenje da su bogovi isto što i ljudu, sa svim telesnim svojstvima čoveka, istim vrlinama i manama. Tako će nastati umetnost koja je postala osnova evropske kulture. Vodeći ideali grčke umetnosti bili su saglasnost između ljudskog i božanskog, harmonija, kao jedinstvo i izmirenje suprotnosti.
Helenistička umetnost
Nika Samotračka, II vek p.n.e.
Umetnost helenizma razvijala se od smrti Aleksandra Makedonskog do rimskih osvajanja helenističkih zemalja. Ona je mešavina grčke umetnosti i umetnosti kulture starog Istoka. Snažno izraženi kontrasti svetlo- tamnog, dijagonalna usmerenost oblika, njihova složenost i realistički obrađeni detalji glavne su osobine ove umetnosti. U periodu helenizma znatno se razvio i urbanizam.
Umetnost starog Rima
Unutrašnjost Panteona
Obuhvata period od 510. godine p.n.e. pa do 574. godine n.e. Više skloni vojnoj i zakonodavnoj organizaciji, Rimljani su koristili iskustva svih naroda sa kojima su dolazili u dodir. Najveći uticaj na rimsku umetnost imale su helenistička umetnost i etrurska umetnost koja se razvijala na teritoriji Italije, severno od Rima, sve do potpadanja pod rimsku vlast. Pored tih različitih uticaja, u rimskoj umetnosti prisutne su i mnoge originalne tekovine. Rimljani su bili veliki urbanisti, a javni i privatni programi građenja doveli su do izvanrednog razvoja arhitekture.
Umetnost Srednjeg veka
Katedrala Notr Dam u Parizu, gotički stil
Duhovne i materijalne tekovine antičkog sveta su vremenom iščezle. Zahvaljujući manastirima kao centrima pismenosti tog doba sačuvano je ponešto od dela antičkih pisaca. Sve to nije izlazilo iz okvira sveštenstva i monaštva i nije doticalo široke slojeve feudalnog društva. Doba vere, kako je s pravom nazvan Srednji vek, dovelo je do toga da skoro sva stvaralačka delatnost bude podređena potrebama crkve. Tokom ovog perioda javiće se dva stila, romanički, a posle njega i gotički stil.
Renesansa
Rafaelo Santi, Atinska škola
Period renesanse traje od 1400. do 1520. godine i on označava prekid sa Srednjim vekom. Ona je jedan od najkrupnijih pokreta u kulturi zapadne Evrope, koji je doveo do preokreta u nauci, filozofiji, književnosti i likovnim umetnostima. Italija je kolevka renesanse, a njeni nosioci bili su humanisti koji su se sve više interesovali za antičku umetnost. Značajan predmet proučavanja bilo je i ljudsko telo, njegova anatomska struktura, zakoni pokreta i proporcije od kojih zavisi njegova lepota.
Barok
Lorenco Bernini, Zanos Sv. Tereze
Barok obuhvata period od 1600. do 1750. godine i to je poslednji veliki evropski stil. U baroku se jače ističu nacionalne osobenosti. On se razvio iz umetnosti visoke renesanse, nastavljajući da razvija njene vrednosti. Te renesansne vrednosti barok će toliko prenaglasiti da one postaju nove vrednosti. Glavne odlike barokne umetnosti jesu: asimetrija, dijagonalno usmerenje, jaki kontrasti, svetlost i boja u vidu mrlje.
XIX vek
Dominik Engr, Odaliska, neoklasicizam
Francuska revolucija označila je početak brzih promena u svim oblastima života tog vremena- društvenom, ekonomskom. naučnom i umetničkom. U XIX veku se umetnost, a naročito slikarstvo brže razvija. Nestaju stilovi, a počinju pokreti ili pravci koji se brzo smenjuju: neoklasicizam, romantizam, realizam i impresionizam.
Postimpresionizam
Pol Sezan, Brdo Sent Viktoar
U poslednjim decenijama XIX veka slikari Pol Sezan, Van Gog i Pol Gogen udaljili su se od impresionizma i stvorili umetnost koja čini izvorište likovne problematike u prvoj polovini XX veka. Reagovali su na impresionizam u dva smera: u prvom, Sezanovom slikarstvu, izražena je težnja za konstruktivnijom i racionalnijom umetnošću, u drugom je odlučujući subjektivan i ekspresionistički izraz.
Moderna umetnost XX veka
Ivan Meštrović, Velika udovica
Umetnost XX veka zasnivala se i na jednom pokretu u umetnosti koji je na prelazu između dva veka bio naročito jak. U različitim zemljama ovaj pokret je poznat pod različitim nazivima: nova umetnost ( Art nouveau ) u Francuskoj, jugendstil u Nemačkoj i secesija (odvajanje, otcepljenje) u srednjoj Evropi, sa centrom u Beču. Ornamentika zasnovana na linearnim stilovima srednjovekovne i istočnjačke umetnosti, ali i na prirodnim biljnim oblicima prisutna je u svim likovnim umetnostima, posebno u predmetima primenjene umetnosti. U slikarstvu vladaju simbolizam, izrazit linearizam i dekorativnost. Umetnost XX veka otvorena je ka mnogim, a ne samo ka jednoj vrednosti. Moderni umetnici postaju svesni raznih nivoa stvarnosti, tragaju za novim oblicima i tu dominiraju dva suprotna shvatanja: racionalno i iracionalno.
