Razmišljanja o lepoti – Albreht Direr
Može da se raspravlja kako treba prosuđivati o lepoti. U nekim prilikama lepim smatramo ono čemu bi u drugom slučaju nedostajalo lepote. “Dobro” i “bolje” na području lepote nije lako razlikovati, jer je sasvim moguće napraviti dva potpuno različita lika (jedan na primer, krupniji, a drugi vitkiji) a da pri tom ne budemo u stanju da prosudimo koji se odlikuje većom lepotom. Ne znam šta je lepota iako je nalazim u mnogo čemu.
Kad poželimo da njome oplemenimo svoje delo, ne polazi nam to lako za rukom. Inspiraciju moramo svuda da tražimo, posebno kada je reč o ljudskom liku... Često možemo pažljivo da posmatramo dvesta ili trista ljudi a da u njima pronađemo jedva jednu ili dve lepe crte koje se mogu iskoristiti. Zato, ako želite da stvorite lep lik, morate uzeti od jednog čoveka glavu, od drugog grudi, nogu, ruku, šaku, stopalo...
Mnogi se upravljaju isključivo po sopstvenom ukusu; to je pogrešno. Zato svako mora da pazi da mu njegove sklonosti ne otupe moć rasuđivanja, jer svakoj majci je njeno dete najlepše...
Albreht Direr, Autoportret. 1500 godine. Ulje na dasci,66.3 cm x 49 cm. Stara Pinakoteka, Minhen
Ljudi raspravljaju i zauzimaju najrazličitija gledišta o pojedinim stvarima, istražuju na mnoge načine pramda je mnogo lakše stvoriti ružno nego lepo. Budući da smo u stanju u kojem se lako greši, ne znam kako je moguće sa sigurnošću i bez dvoumljenja utvrditi kojim se postupcima približavamo apsolutnoj lepoti...
Čini mi se da čovek ne može reći kako je sposoban da ukaže na najbolje proporcije ljudske figure; jer pomračenost naše percepcije i greške u opažanju tako su u nama jake da nam ne pomaže tapkanje u mraku...
Budući, međutim, da nismo u stanju da dostignemo savršenstvo, zar da potpuno odustanemo od učenja? Ne prihvatamo tu odbojnu misao, jer ljudima je ponuđeno i zlo i dobro pa razumnom čoveku priliči da izabere ono bolje...
