Privatni muzeji između entuzijazma i finansija

Na muzeje se u Srbiji gleda kao na trošak, mnogi od njih ne rade ili su u nekoj fazi rekonstrukcije. Noć muzeja u maju povod je da se malo više o tome priča i oni posete, ali čim manifestacija prođe i interesovanje javnosti splasne.

Situacija se ipak, polako menja jer muzeji počinju da se približavaju svetu biznisa. Javljaju se kolekcionari i privatnici koji spašavaju zbirke dragocenih stvari koje su skupljale prašinu po tavanima i podrumima. Uporedo sa ovim razvija se i kulturni turizam na koji se oslanjaju skoro sve evropske prestonice, a Svetska turistička organizacija procenjuje da će do 2020. godine tržište kulturnog turizma biti jedno od pet vodećih.

Osim muzeja u državnom vlasništvu, prema nezvaničnim informacijama u Srbiji ima i oko 90 privatnih muzeja – od onih sa umetničkim delima velike vrednosti, do onih specijalizovanih – hleba, šibica, piva… Prema podacima Ministarstva kulture, ipak, zvanično ih je registrovano tek pet.

Prvi privatni muzej koji je dobio registraciju je Muzej automobila Bratislava Petkovića, kažu za eKapiju u Ministarstvu kulture. Nakon njega rešenje su dobili i Muzej romske kulture u Beogradu, Muzej Zepter u Beogradu, Muzej Narodnog pozorišta u Beogradu i Muzej automobila Šimanovci.

Procedura za osnivanje muzeja je laka i javno dostupna, tvrde u Ministarstvu, ali im se ostali privatni muzeji nisu obraćali.

“Sa posebnom pažnjom pratimo inicijative u vezi sa osnivanjem ustanova kulture, naročito onih posvećenih velikim imenima srpske kulture i umetnosti. U tom smislu, svaka ideja ili projekat koji na adekvatan način predstavljaju naše umetničko stvaralaštvo imaju našu podršku”, ističu u Ministarstvu kulture.

Osnivanje muzeja, odnosno ustanova zaštite umetničko-istorijskih dela regulišu odredbe Zakona o kulturnim dobrima, Zakona o kulturi i Pravilnik o bližim uslovima za početak rada i obavljanje delatnosti ustanova zaštite kulturnih dobara.

Da bi jedan muzej počeo da radi mora da ispunjava bezbednosne uslove (bude obezbeđen od krađe, požara i vlage) i poseduje mikroklimatski režim čuvanja umetničkih dela. U sklopu muzeja trebalo bi da postoji i prostor za smeštaj dokumentacije i biblioteke, obavljanje konzervatorsko-restauratorsih radova.

Muzej, prema Pravilniku, mora da zapošljava četvoro ljudi sa visokom školskom spremom – dva kustosa, jednog kustosa dokumentalistu i kustosa pedagoga, osim muzeja sa manjim fondom umetničko-istorijskih dela koji mogu da zapošljavaju samo jednog visokoobrazovanog čoveka.

Iz Ministarstva kulture kažu da je jedini način finansijske pomoći privatnim muzejima preko konkursa za finansiranje i sufinansiranje projekata iz oblasti kulturnog nasleđa u Srbiji, koji obuhvata i oblast muzeja. Na konkursu mogu da učestvuju ustanove i druga pravna lica registrovana za poslove zaštite kulturnog nasleđa koji ove poslove obavljaju kao svoju pretežnu delatnost, a ovogodišnja sredstva opredeljena za taj konkurs iznosila su 51,5 miliona dinara.

Na pitanje zašto kulturni turizam nije u većoj meri zastupljen kod nas, objašnjavaju da je neophodna veća sinergija između turističkih radnika, muzeja, lokalnih samouprava i svih drugih relevantnih činilaca.

Dom Jevrema Grujića Entuzijazam kao glavni pokretač

Među najpoznatijim privatnim muzejima u Srbiji koji nisu na spisku ministarstva su Muzej Macura u Novim Banovcima, Kuća Jevrema Grujića, Muzej hleba Jeremija…

Pokretač muzeja Doma Jevrema Grujića Lazar Šećerović kaže da su oni u ingerenciji Beograda, ali da im i to što je ova kuća još šezdesetih godina prošlog veka stavljena pod zaštitu Zavoda za zaštitu spomenika ne pomaže da dobiju neku veću pomoć od države. Kao glavne razloge zašto ovaj muzej nije među pet, koje Ministarstvo vodi kao zvanično registrovane privatne muzeje, Šećerović navodi da nemaju kapacitet da stalno zaposle četvoro ljudi, a što je jedan od uslova za registraciju muzeja. On smatra da je šansa za ovakve institucije u javno-privatnom partnerstvu.

Kuća Jevrema Grujića, koja se nalazi u samom centru Beograda kod Ateljea 212, od osnivanja ima ogroman broj posetilaca, a ono što Lazara Šećerovića najviše raduje je to što je najviše mladih.

“Već 12 godina učestvujemo na Danima evropske kulturne baštine. Pre dve godine smo odlučili da napravimo stalnu postavku i otvorimo je za javnost, ali ovo je sad jedan svojevrstan kulturni centar gde organizujemo promocije knjiga, pozorišne predstave, prijeme… Grad nam je pomogao samo oko osnivanja, ali sada njihove pomoći nema. Na pet njihovih konkursa ove godine nismo dobili sredstva, jedino što smo uspeli je da dobijemo novac za jednu izložbu od Ministarstva kulture”, kaže za eKapiju Šećerović i dodaje da je za normalno funkcionisanje muzeja dovoljno 400.000 godišnje.

Sarađuju i sa državnim muzejima, navodi naš sagovrnik, objašnjavajući da često rade pozajmice jedni drugima, a da jedino nemaju saradnju sa Narodnim muzejem.

Region ispred Srbije

Stanje sa privatnim muzejima u susednoj Hrvatskoj je mnogo bolje, što potvrđuju i brojke – privatni muzeji u ovoj zemlji samo od ulaznica godišnje zarade 2,4 miliona kuna (oko 39 miliona dinara). Jedna od najvećih atrakcija u hrvatskoj prestonici tako, postao je i Muzej iluzija koji skoro svi turisti stavljaju na listu prioriteta za obilazak u ovom gradu. Muzej Iluzija je jedinstvena atrakcija koja je zanimljiva svim uzrastima gde posetioci, između ostalog, mogu osetiti odupiranje gravitaciji u Kosoj sobi, izgubiti se u beskonačnosti Sobe ogledala ili prošetati krovom Obrnute sobe… Nakon Zagreba, ovaj muzej otvoren je i u Ljubljani, a kako eKapija ekskluzivno saznaje uskoro će biti otvoren i u Begradu.

Muzej iluzija u Zagrebu Osnivač Muzeja iluzije, Roko Živković, kaže da je ideja o prvobitnom osnivanju ovakvog muzeja u Zagrebu došla nakon dugog razmišljanja šta i kako ponuditi hrvatskoj prestonici i njenim gostima.

“Sve donedavno, razvoj turizma i kulture egzistirali su relativno nezavisno jedni o drugih. Broj kulturnih turista bio je mali, a turistička potrošnja kulturnih sadržaja za vreme putovanja sporadična, tako da je glavna svrha kulturnih ustanova u stvari bila zadovoljenje potreba lokalne populacije. Osim toga, kulturne ustanove težile su elitističkom imidžu, smatrajući posetioce neželjenim odvraćanjem od njihova glavnog zadatka, a to je očuvanje ili stvaranje kulturnih dobara. Nasuprot tome, danas muzeji i kulturne ustanove širom otvaraju vrata posetiocima i takmiče se sa ostalom ponudom u industriji slobodnog vremena. Muzej iluzija predvodnik je ovakvog načina razmišljanja sa svakodnevnim marketinškim akcijama”, objašnjava Živković.

Dodatni izvori prihoda

Od turizma kultura dobija dodatni izvor prihoda, proširuju se tržišta i stvaraju novi segmenti posetilaca, podstiče se profesionalno upravljanje kulturnim dobrima i njihov marketing, omogućuje se bolja kontrola nad korištenjem kulturnih potencijala, a među lokalnim stanovništvom stvara se bolji imidž kulture, tvrdi naš sagovornik.

Živković smatra da je za uspeh pre svega neophodan dobar koncept koji garntuje veliki broj posetilaca, odličan marketing, kao i veliki broj stranih turista koji destinacija mora imati.

“Uz to mora se imati i dodatni izvor prihoda koji omogućavaju poslovanje muzeja. Mi smo ga našli kroz distribuciju didaktičih igračka za koje smo ekskluzivni zastupnici za Hrvatsku, Sloveniju, Crnu Goru, Srbiju, Makedoniju, Albaniju i Kosovo. Dodatni izvori prihoda su takođe i dečiji rođendani, događaji i sponzorstva unutar muzeja koji moraju biti deo ponude”, objašnjava osnivač Muzeja iluzija.

Muzej iluzija napravio je svoj koncept franšize i zaštitio je u više od 20 zemalja.

Svetska praksa

U Evropi su privatni muzeji zastupljeni skoro jednako kao i državni, pa je tako u Finskoj oko 40% muzeja u privatnom vlasništu, u Irskoj 30%, u Italiji je od 3.500 muzeja 1.040 privatnih, dok u Nemačkoj postoji oko 3.000 državnih i oko 2.000 privatnih muzeja. Među njima posebno se ističe nemačka pokrajina Ajfel u kojoj postoji 40 privatnih muzeja.

Osim individualnog kolekcionarstva koje u Evropi ima dugu tradiciju, ne treba ispustiti iz vida ni kolekcije vodećih svetskih korporacija. Među najpoznatijim korporativnim kolekcionarima izdvajaju se Deutche Bank koja poseduje najveću umetničku kolekciju na svetu sa više od 50.000 umetničkih dela, i umetnička kolekcija Microsofta sa 4.500 umetničkih dela savremene umetnosti.

Sanja Šojić, eKapija