Kako je hemijska olovka promenila zakone umetnosti

Hemijska olovka je još od 19. veka korišćena za stvaranje izvanrednih umetničkih dela. Od alata za pisanje postala je alat za crtanje i zahvaljujući pristupačnoj ceni svima je približila svet umetnosti.

Kada čujete „hemijska olovka”, verovatno ćete pre pomisliti na kancelarijski materijal nego na alat za crtanje. Ipak, ovaj deo pribora za pisanje je svetu doneo sopstveni umetnički žanr. Odlike tog žanra su oštre linije, sjajno mastilo i upadljiva kraljevsko plava boja.

Još od poznog 19. veka, kada se prvi put pojavila, hemijska olovka, ma koliko skromna, korišćena je za stvaranje izvanrednih umetničkih dela. Alberto Đakometi, Endi Vorhol i Frensis Bejkon su samo neka od velikih imena među umetnicima koji su istraživali njene moći. Međutim, za najlepša dela stvorena hemijskom olovkom zaslužni su umetnici koji možda nikada ne bi crtali da nisu imali pristup ovim lako dostupnim i skromnim alatima za pisanje.

Trent Mors, pisac i istoričar umetnosti, u svojoj knjizi „Umetnost hemijske olovke" (Ballpoint Art) istražuje zamršen i kompleksan svet umetnosti crtanja hemijskom olovkom. „Mastilo iz hemijske olovke na neki način zbližava umetnika i publiku - zato što je svi koriste, znaju kako se crta i kakav je osećaj”, objašnjava Injacio Urijarte u knjizi.

U knjizi su predstavljeni i radovi iranskog umetnika Merdada Rašidija, koji je iz političkih razloga napustio Iran kada je imao 20 godina i preselio se u Nemačku. Godine 2006, sa 43 godine, Rašidi je počeo da crta, da žvrlja po računima iz prodavnice, starim sveskama i zapravo na svakom parčetu papira na koji je nailazio. Njegova strast za takvim vidom crtanja je sve više rasla.

Još jedan samouki umetnik koji koristi hemijsku olovku jeste Noviadi Angkasapura iz Indonezije, koji se, kako tvrdi, sa 24 godine susreo sa natprirodnim bićem u budnom stanju. Taj duh mu je ostavio poruku koja je glasila: „poštenje i strpljenje”. Angkasapura se od tada vodio ovim vrlinama i svakog dana je stvarao nove crteže. Svaki crtež je fantazmagorija koja upućuje na javanske narativne svitke i indonezijske svete slike.

„Neki ljudi me nazivaju svirepim umetnikom, još jednim u nizu autsajdera, dok neki smatraju da sam moderan. To mi nije važno”, tvrdi umetnik. “Ono što je važno jeste moja posvećenost crtanju i prenošenju poruka, odnosno moje nastojanje da ovu duhovnu poruku učinim razumljivom.”

Iako je sjajno znati da je Vorhol crtao hemijskom olovkom, ono što je najimpresivnije je činjenica da je to sredstvo za crtanje svima dostupno. Stoga, mnogi umetnici koji nisu ni svesni svog potencijala imaju mogućnost da ga istraže i otisnu se na doživotno kreativno putovanje, poput Rašidija ili Angkasapure. Morsova knjiga razbija mit da se hemijske olovke najbolje koriste za sastavljanje spiska za kupovinu. On pokazuje dinamični potencijal ovog skromnog alata kojim se crta po papiru, nameštaju, zidovima, pa čak i fasadama.

Šta je najbolje kod hemijske olovke? Na pojedinim sajtovima možete da kupite pakovanje od 60 hemijskih olovki za svega 3 dolara. Sada imate razlog više da započnete svoje kreativno putovanje.

Izvor: The Huffington Post

Prevela: Mirjana Dragović, iserbia