Australijska rok legenda Nik Kejv podelio je sa publikom svoje mišljenje o aktuelnom stanju u svetu rokenrola.
Kejv već izvesno vreme komunicira sa svojom publikom na portalu Red right hand files, gde odgovara na njihova brojna pitanja. Odgovori nisu škrti, nego zadiru u srž problema i pokušavaju da nađu odgovor ili da doprinesu raspravi o određenoj temi. Tako ga je jedan od pratilaca upitao šta misli o modernoj rok muzici.
Bivši frontmen kultnog benda The Birthday Party, a sada jedan od najznačajnijih autora u rok svetu, započeo je svoj odgovor konstatacijom da je istorija rok muzike burna, ali da je ovaj žanr ipak uspeo da preživi.
"U samoj prirodi rokenrola je da mutira i da se transformiše - da umre kako bi ponovo mogao da živi. To je ono što čitavu stvar gura napred. Kao muzičari uvek smo u opasnosti da postanemo zastareli i potisnuti naporima nove generacije ili samog sveta i njegovih velikih ideja. Ne tako davno, velika ideja je bila sloboda izražavanja. Čini mi se da je nova velika ideja moralizam. Da li će rok preživeti ovu ideju? Videćemo", piše Kejv.
Kako dodaje, oseća da je moderna rok muzika bolesna već neko vreme. Postala je pogođena zamorom, konfuzijom i nema više snage da vodi velike bitke koje je oduvek vodila. Sve manje, primećuje Kejv, ima nečeg novog i autentičnog, a sve više ima nostalgičnosti, opreznosti i korporativnosti. Ovakav stav ne začuđujuće one koji prate Kejva od ere post-panka, kroz devedesete, pa do danas, s obzirom na to da je imao više kreativnih faza, često praveći iskorake u nepoznato.
"Možda taj novi moralni fanatizam koji se spušta na našu kulturu može da bude dobra stvar. Možda je upravo to ono što rokenrol treba u ovom trenutku. Savremena rok muzika nema više hrabrosti da se bori sa neprijateljima mašte, umetnosti - i u sadašnjoj formi rok muziku možda ni ne vredi sačuvati. Permafrost (trajni mraz) puritanizma može da bude protivotrov za jednolikost i nostalgičnost rokenrola. Možda je potrebna bolna računica - veliki lom kreativnosti koji se spušta i polaže svoj samopravedni led preko umetnosti - tako da bi u neko vreme, divlja, opasna i radikalna forma muzike mogla da probije svoj put kroz led, kako bi rokenrol mogao da se vrati na posao 'prekoračenja'", smatra Kejv.
Autor navodi i da je transgresija, odnosno prestupi, kršenje normi, prekoračenje, važna za umetničku imaginaciju, jer se mašta bavi onim što je zabranjeno. Pogledajte svoju zbirku muzičkih ploča, kaže Kejv, i iz nje izbrišite one autore koji su vodili upitne živote i vidite šta vam je ostalo. Umetnik je onaj koji zakorači izvan društveno prihvaćenih granica, to je ona osoba koja će doneti ideje kojima će baciti novo svetlo na poimanje toga šta znači biti živ. To je, za Kejva, dužnost umetnika, a ponekad je to putovanje propraćeno i razvratnim ponašanjem, posebno u svetu rokenrola, jer je njegova priroda sama po sebi razuzdana.
"Ovo depresivno vreme u rokenrolu možda posluži svrsi. Možda rokenrol mora da umre na neko vreme da bi nešto moćno, subverzivno i zaista monumentalno moglo da proizađe iz njega", zaključuje Kejv.
Autor: Z. Strika www.021.rs
