Maestro Enio Morikone je fenomen koji traje skoro čitav vek. Čak i onima kojima je ovo ime nepoznato, njegove kompozicije i te kako nisu.
Tvorac velikog broja najčuvenijih dela koja su obeležila (filmsku) muziku 20. veka spada među one retke ličnosti koje inspirišu i zaslužuju dubok naklon i divljenje. Definitivno jedan od najvećih kompozitora filmske muzike ikada, mada bi mu nemali broj ljudi dodelio ubedljivo prvo mesto, za svojih 89 godina kompozicijama je ukrasio više od 500 filmova i sarađivao sa zavidnim brojem najpoznatijih i najpriznatijih ljudi iz sveta filma.
Njegov rad krunisan je brojim priznanjima i nagradama, među kojima je i Oskar.
Ovaj Italijan rodio se davne 1928. godine u Rimu iz kojeg nikad nije ni otišao. Njegov otac koji je svirao trubu u brojnim džez klubovima preneo mu je prva znanja. Pokazujući neverovatan talenat još od malih nogu, svoju prvu kompoziciju je napisao sa samo šest godina, a sa dvanaest je već bio član konzervatorijuma gde je svoje obrazovanje usmerio na trubu, kompoziciju i horsku muziku. U mladosti, pored toga što se očevim stopama zaputio u svet džeza, radio je aranžmane za pop pesme i muziku za potrebe RAI televizije. Ubrzo je počeo da piše kompozicije za drame i pozorišne predstave, a nakon toga i za veliko platno.
Enio Morikone i velikani filma
Kventin Tarantino, Brajan de Palma, Đuzepe Tornatore, Roman Polanski, Bernardo Bertoluči samo su neke od stavki na impresivnoj listi režisera sa kojima je Morikone sarađivao.
Ipak, ako jedno ime mora biti izdvojeno, to bi bio Serđo Leone. Interesantan podatak jeste da su njih dvojica u jednom periodu detinjstva bili školski drugovi. Zajedničko vreme u školskoj klupi je bio kratko, ali ih je sudbina spojila ponovo mnogo godina kasnije kada je Leone predložio Morikoneu saradnju.
Iako Maestro ne voli da se ovaj period njegove karijere preterano glorifikuje i uzdiže na pijedestal, jer je imao prilike da piše razne kompozicije za mnogo žanrove, nepobitna je činjenica da je njihova saradnja stvorila neke od najpoznatijih filmova i ostavila neizbrisiv trag u istoriji.
Čuveni vesterni kao što su Dobar, loš, zao, Za šaku dolara i Za dolar više koji čine Dolar trilogiju, zatim Bilo jednom na Divljem Zapadu, kao i film koji je nezaobilazna stavka svih lista najboljih filmova svih vremena, Bilo jednom u Americi, svoju slavu duguju upravo ovom fantastičnom spoju dva velika umetnika.
Serđo Leone vrlo često u svojim intervjuima ističe značaj Morikoneove muzike za svoje filmovima, govoreći čak da su kompozicije najbitnija karika. Koliko poštovanje i poverenje Leone ima u Maestrov talenat pokazuje i podatak da je vrlo često tokom snimanja filma napisana muzika za scenario bila puštana glumcima kako bi bolje shvatili i osetili šta je ono što treba da dočaraju i na koji način treba da glume.
Čarolija od nota Enia Morikonea
Jedna od glavnih karakteristika njegove muzike jeste da ona živi svoj život čak i odvojena od filma. Enio Morikone je i sam objasnio da cilj njegovih melodija nije da opiše samu radnju scene, već da ispriča neizrecivo, ono što ne može biti prikazano pukom glumom ili scenografijom.
Svaka pažljivo odabrana nota, kao čarolijom, tka nevidljive kulise koje svojom punoćom i snagom odvode emocije gledalaca na one talasne dužine sa kojih se film jedino može zaista i u potpunosti shvatiti.
Čak i ako biste zatvorili oči mogli biste jasno da vidite i osetite kadrove koji se odvijaju na velikom platnu. Mnoge epske scene kultnih filmova, kao što su Bilo jednom u Americi, Malena, Misija, Cinema Paradiso izgubile bi svoju težinu kada bi neko odneo note ili bi pak bile doživljene drugačije da je muziku potpisao neko drugi.
Enio Morikone važi za eksperimentalnog kompozitora, što i sam potvrđuje. Ne samo da je u svojoj dugoj i bogatoj karijeri prošetao kroz razne žanrove, od vesterna, horora, drama, trilera, već je uvek upotrebljavao neuobičajene instrumente, zvukove i druga pomagala ne bi li na najbolji mogući način odsvirao emocije.
Grandioznost njegovih dela potvrđuje i to da su njegove kompozicije našle veliku primenu i u modernoj kultiri i inspirisali umetnike čak i iz dijametralnog suprotnih žanrova, bendove poput Metalike i Ramonsa, Dejvida Getu, čak se mogu čuti i u seriji Simpsonovi.
Uprkos velikom uspehu i mnogobrojnim priznanjima, Maestru je Oskar stalno izmicao. Za ovu prestižnu nagradu bio je nominovan pet puta pre nego što je zaista trijumfovao kao pobednik. Ovaj previd smatrao se jednom od najvećih grešaka i propusta Američke filmske Akademije. 2007. godine dobio je počasnog Oskara za životno delo i veličanstven doprinos filmskoj umetnosti koji mu je uručio Klint Istvud.
Dodela Oskara 2016. godine nije bila talična samo za Leonarda di Kaprija, već i za Morikonea, te je posle šest nominacija nagrada najzad otišla u njegove ruke za muziku koju je napisao za film Podlih osam Kventina Tarantina.
Još uvek na turneji
Retki su kompozitori filmske muzike koji svoja dela izvode pred publikom, ali kako Maestro ne spada u mediokritete, zaljubljenicima u svoju umetnost već dugi niz godina priređuje koncerte za pamćenje.
Iako u poznoj starosti, ovaj gospodin grandiozne energije i dalje puni najprestižnije evropske i svetske dvorane. Turneja pod nazivom 60 godina muzike je u toku, pa tako ovaj umetnik nastupajući sa simfonijskim orekestrom i horom i dalje ostavlja publiku potpuno bez daha.
Svi njegovi nastupi rasprodati su mesecima unapred, a oni koji su bili dovoljno srećni da i sami prisustvuju ovakvom spektaklu, kažu da je to nesvakidašnje iskustvo koje ne može da se uporedi ni sa jednim drugim koncertom ili nastupom. Magija koju blizu dve stotine muzičara i pevača stvori pod dirigentskom palicom Enia Morikonea ne može biti opisana, samo doživljena.
Uprkos činjenice da je ušao u devedesetu godinu života novembra 2017, Enio Morikone ne misli da stane. Novi datumi i gradovi već su upisani u kalendar, a možda nas obraduje i ponekom novom kompozicijom. Svakako, njegova muzika predstavlja nepresušan izvor uživanja i potvrdu da čarobno zaista postoji.
