BILLIE HOLIDAY: Život (ne)potrošenih poljubaca

Bluz je poezija i uteha tužnih ljudi. Poeziju stvaraju izgubljene ljubavi, nedostajanja, zvuci gramofonskih ploča u praznim sobama, papir potrošen na pisma koja nikada nisu poslata. Bluz je slika „Ranjenog anđela“ Huga Simberga, osećanje bola, poslednje nade, ljubavi, smrti, večnosti i jedne „Dame koja peva bluz“

Bluz je Billie Holiday. Tuga. Nasilni muškarci u njenom životu. Propali brakovi. Narkotici i alkohol. Njena bolnička soba. Nepregledni hodnici i stubišta sa zidovima okrečenim u zeleno i miris hlora u vazduhu. Prazan krevet posle njene smrti i otvoren prozor. Pocepana istorija bolesti.

Rođena je sa kletvom iznenadnog odrastanja pod imenom Eleonora Fagan. Detinjstvo joj nije bilo dozvoljeno, za razliku od teških fizičkih poslova. Lutke, kako sama navodi, nikada nije imala, već isključivo krpe kojima je čistila hodnike zgrada, hotele, barove, javne kuće, skladišta. Ta šestogodišnjakinja je za par dolara pokušavala da očisti prljavštinu koju su za sobom ostavljali odrasli, jer je sami nisu znali (ili nisu hteli) počistiti. Velika očekivanja od tako malog bića, a svakako previše prljavštine odraslih na rukama deteta za sitan novac.

Silovana je kada je imala samo deset godina. Taj kofer mračnih sećanja, zlih ljudi, teškog rada, straha, napuštenosti, izopačenosti ljudskog uma, samoće i besparice, sa četrnaest godina je odvode u krevet pored prozora sa crvenim fenjerom u kome je upoznala i svet prostitucije.

Prvi put je zapevala u jednom noćnom klubu u Harlemu, boreći se sa neimaštinom i očajem. Od tada, počinje da peva bluz i džez pokušavajući da zaradi novac za zakup stana i hranu. Zapažena je zahvaljujući svom napetom glasu, ekspresiji lica i tela pri pevanju, koji su ukazivali na hipersenzitivnost i nemir koji je ova žena nosila u sebi. Taj nemir nije mogao ostati neprimećen. John Hammond, lovac na muzičke talente, je vrlo brzo zapaža. Neobična u svojoj pojavi, muzici i ženstvenosti, Billie Holiday, tridesetih godina, menja posao čistačice za posao „kraljice bluza i džeza“.

Umetničko ime Billie Holiday dobija po američkoj glumici Billie Dove i džez muzičaru koji se zvao Clarence Holiday. Poznata je i pod pseudonimom Lady Day. Tvorac tog pseudonima bio je saksofonista Lester Young.

Billie Holiday je bila prepoznatljiva po svom načinu pevanja. „Ako kopiraš, znači da to radiš bez prave emocije. Na planeti ne postoje potpuno dva ista čoveka. Taj princip se mora primeniti i na muziku, inače to nije muzika.“ Dovoljno je samo poslušati njeno izvođenje pesme „Blue Moon“. Način na koji je Billie otpevala ovu pesmu upravo potvrđuje istinitost njenih reči da kopiranje znači odsustvo emocije. Ovu pesmu su, pored nje, otpevala i druga velika imena kao što su Ella Fitzgerald, Elvis Presley, Frank Sinatra, Dean Martin.

Čuveni džez trubač i kompozitor Miles Davis je u svojoj autobiografiji o Billie napisao: “Sećam se smrti Billie Holiday u julu 1959. godine. Sećam se da je bila veoma topla, draga žena i da je imala onaj glatki, svetlo-smeđi indijanski izgled kože, pre nego što je droga potpuno uništila njeno lice. Kada sam išao da je slušam, uvek sam je molio da mi otpeva pesmu “I Loves you Porgy”, jer kad god je počela da peva deo pesme “don’t let him touch me with his hot hands”, mogao sam da razumem to “sranje” koje je osećala. Način na koji je otpevala tu pesmu je bio divan i tužan istovremeno. Svako je voleo Billie.” Bila je zavisnik od droge, alkohola, loših muškaraca, nasilja i propalih brakova. Bila je i u zatvoru zbog konzumiranja narkotika. Njeni partneri su takođe imali problem sa zavisnošću. “Poslednji put kada sam je video živu, došla je u Birdland, gde sam svirao rane 1949. godine. Tražila je novac da kupi heroin, a ja sam joj dao sve što sam imao kod sebe. Mislim da je bilo oko hiljadu dolara. Njen tadašnji muž se trudio da je održi na drogama, kako bi mogao da je kontroliše. I on je bio na opijumu.” O svom načinu života Billie Holiday je rekla: “Nikada nisam povredila nikoga sem sebe, tako da to nije ničiji posao, već samo moj.”

Privlačili su je problematični, nasilni i neverni muškarci. To je vidljivo u pesmama koje je napisala. Pesma “Fine & Mellow” govori o ženi prema kojoj se “njen muškarac” loše ophodi (“My man, he don’t love me, treats me awful mean, he’ s the lowest man that I’ve ever seen...” i “love will make you do things that you know is wrong”). Pesmu “Strange fruit” je posvetila svom ocu, koji je napustio nju i njenu majku, a jednu od svojih najlepših pesama “Don’t explain” napisala je kada je saznala za neverstvo supruga, tako što je pronašla trag karmina na njegovoj košulji. Ovu pesmu su kasnije izvele Nina Simone, Etta James i Diana Ross. Otpevala je i jednu od najlepših filmskih numera svih vremena „As times goes by“ koju u filmu Casablanca izvodi Arthur "Dooley" Wilson. Lady Day je sarađivala i sa velikim muzičkim imenima kao što su Count Basie, Benny Goodman i Louis Armstrong. Interesantan je i podatak da je bend U2 pesmu “Angel of Harlem” (“Rattle and Hum”, 1988.) posvetio Billie Holiday, sa još interesantnijim stihom “Lady Day got diamond eyes, she sees the truth behind the lies”.

Probala je i dna i visine. Umrla je u julu 1959. godine. Sve što je ostalo iza nje je kosmos u njenom glasu i 750 dolara u džepu.

Iza života ostaju samo ona dela koja svedoče o poljupcima koji nisu ostali nepotrošeni.

Piše: Mary JANE

Izvor: AkuzatiV