Pre tačno dvadeset pet godina Kleptonov album Unplugged postao je broj jedan na Billboard 200, a predviđano je da će postati najprodavaniji album koji je ikada došao iz MTV franšize.
Za one koji nisu odrastali devedesetih, ovo je emisija koja je dala priliku muzičkim veteranima, kao što je Rod Stjuart, ali i bendovima u usponu, poput Nirvane i Perl Džema, da pokažu umeće kada se struja isključi.
Ovi i drugi nezaboravni performansi slede u nastavku teksta.
Erik Klepton (1992)
Malo je rok muzičara sazrelo kao Klepton. Inspirisan bluz idolima, Slowhand je kroz godine shvatio da se ne radi samo o muzičkom umeću. Sposoban da sa gitarom i glasom izrazi iskustvo života, sa svim svojim veselim i tragičnim delovima, upravo na anplagd koncertu dostiže svoj vrhunac.
Sa smrću svog mladog sina Konora, manje od godinu dana ranije, Tears in Heaven dolaze pravo iz duše. Kleptonova Layla govori da čak i uz starenje, ljubav može živeti.
Rod Stjuart (1993)
Rokenrol puritanci su izgubili veru u Roda Stjuarta negde oko 1977. kada se okrenuo šoubiz pop položaju, snimajući Hot Legs i Do Ya Think I’m Sexy. Međutim, iako je on izvodio nekoliko ovakvih melodija na svom anplagd koncertu, mnogo godina je prošlo, a mi smo postali stariji i prihvatili to.
Bilo je stvarno poslastica da se Stjuart okupi sa svojim kolegom Ronom Vudom i izvede klasike kao što je Maggie May, kao i par lepih obrada. Sve je oprošteno.
Pol Makartni (1991)
Jedna od najboljih stvari o Unplugged bila je što je obuhvatila puno velikana, pre nego što su njihovi glasovi počeli da slabe sa godinama. Ovde je gospodin Pol u punom glasu, u pozadini sa pravim anplagd instrumentima.
abavljao se, vrativši se svojim skiffle korenima sa pesmama poput Be-Bop-A-Lula i Blue Moon of Kentucky. I kada izvodi svoje Bitls kompozicije Here, There and Everywhere i I‘ve Just Seen a Face, to je kao da je bitlmanija još uvek u punom cvatu.
Ališa Kiz (2005)
Prilika da se iskusi glas izvođača koji nije ukrašen manipulacijom studija ovde je savršena.
U duetu sa Adamom Levinom izvodeći Wild Horses – klasik Rolingstonsa, to je elektrifikacija na sceni. Album šoua je debitovao kao broj jedan na Billboard chartu, čineći ga prvim anplagd albumom od strane ženskog umetnika koji je stigao do tog mesta.
Bob Dilan (1994)
Dilan u pratnji svog tadašnjeg benda sa turneje, uživa i nudi neke od svojih najvećih pesama u tipično modifikovanom obliku. Prvenstveno je nameravao da izbegne stare muzičke melodije, ali su ga rukovodioci programa odvraćali od toga, i možda je tako najbolje za publiku.
Divno je videti ga u potpunosti angažovanog u klasicima kao što su All Along the Watchtower i Desolation Row. A možemo čuti i par odličnih gitarskih rifova.
Loren Hil (2001)
Malo izvođača je nastupalo u potpuno akustičnom konceptu, ali ne i Lorin Hil. Ono što je donela bilo je samo glas i tek naučena gitara od tri akorda, koja je pratila njene soul-folk pesme.
I dok je njen nastup bio kritikovan od strane kritičara, Hilova čista i jednostavna pojava je otkrovenje za to doba. Kao da ste pozvani da budete publika vrlo talentovanog i pričljivog prijatelja koji želi s vama da podeli svoje najdublje misli.
Kiss (1995)
Pojavljujući se na sceni prvi put bez njihove šminke, Kis je manje izgledao kao crtani film i više stvarno dobar bend.
Prvobitna grupa iz sedamdesetih je svirala hitove kao što je Beth, ali su se upustili i u neke od njihovih dubljih rifova, takođe. Uz naknadnu pozitivnu reakciju, podmlađeni Kis je uskoro objavio međunarodnu turneju.
Toni Benet (1994)
Iako nije imalo puno smisla jer je sam Benet isticao da je oduvek nastupao isključen iz struje, ovo je bila prava poslastica.
Pevajući Great American Songbook ali nastupajući i sa gostujućim Elvisom Kosteljom u pesmi They Can’t Take That Away From Me, bila je jedinstvena prilika za obojicu da se oprobaju u nečem novom.
Maraja Keri (1992)
Odgovarajući na kritike da li još uvek treba da ide na turneje i kakva je njena sposobnost lajv izvođenja, Keri je nastupala ispred publike u onome što je postalo jedna od najvažnijih epizoda serije Unplugged.
Sa gospel horom i klavirsko-bubnjarskom opremom pokazala je da nije samo u studiju kraljica popa. Njena obrada hita grupe Džekson 5 I’ll Be There se popela na vrh top lista.
Nil Jang (1993)
Nil Jang je uvek lagano prelazio iz akustičnog u električno, i obrnuto. Zvučeći prelepo ali istovremeno i sirovo, njegova verzija CSN&Y (Krozbi, Stils end Neš) melodije Helpless, koju je Jang takođe pevao na oproštajnom koncertu The Banda-a, Last Waltz, najbolje je izvođenje pesme ikada.
Pearl Jam (1992)
Perl Džem je zadobio fanove svojim debitantskim albumom Ten iz 1991. godine, ali je anplagd nastup otvorio put ka novim srcima.
Impresivnim glasom Edija Vedera izvodeći pesme kao što su State of Love and Trust i obradu Jangove Rockin’ in the Free World učvrstili su bazu fanova. Nastup je takođe otvorio put ka Rock & Roll Hall of Fame.
Brus Springstin (1992)
Pa, Springstin je prilično varao. Bez E Street Band-a kao pratnje, navodno je bio nesrećan zbog svog akustičnog zvuka, a nakon jedne pesme priključen je.
Zapravo, ova epizoda je kasnije nazvana MTV Plugged. Fanovima nije bila bitna ova promena, jer su mogli da čuju hitove poput Thunder Road i Atlantic City daleko od velike koncertne postavke.
Nirvana (1993)
Nirvanina single-take izvedba četrnaest pesama predstavlja najveće dostignuće Uplugged serije. Otvorivši sa About a Girl krhko ali intenzivno Kurt Kobejn vodi bend kroz brilijantno čudesan set koji uključuje šest nejasnih obrada.
Nemoguće je zaboraviti trenutak kada, na kraju poslednje, Lid Belijeve pesme, Where Did You Sleep Last Night peva:
I’m going where the cold wind blows
In the pines, the pines
Where the sun don’t ever shine
I would shiver the whole night through…
Pet meseci nakon toga, oduzeo je sebi život.
Oasis (1996)
Ovo je bila retka šansa da se grupa vidi izvan stadiona ili velikih festivala, ali neposredno pred početak koncerta Lijam Galager se usprotivio žaleći se na bolno grlo. Većina grupa nikada ne bi sanjalo da ima svirku bez svog vodećeg pevača, ali njegov brat Noel Galager je samo slegnuo ramenima i preuzeo vokalne dužnosti.
Na kraju krajeva, sam je napisao pesme i bio je sjajan pevač. Lijam je odlučio da sedi u publici i isprati svoj bend do kraja. U istoriji roka se nije desilo tako nešto. I verovatno je tada prvi put Noel shvatio da može sve uraditi sam.
