Tolkin – deset nepoznatih činjenica

Tolkin je verovatno jedan od najpoznatijih pisaca na svetu, aiko postoje manje poznati detalji njegove biografije. Evo deset činjenica o Tolkinu koje možda niste znali.  

Tolkin je najpoznatiji po stvaranju sveta Srednje zemlje, a posebno kao pisac Hobita i Gospodara prstenova. Međutim,  u vezi sa Tolkinom ima još mnogo toga što je vredno znati.

1. Beg End je bio stvarno mesto

Mnoga mesta sa kojima se Tolkin susreo u svom životu bila su inspiracija za pejzaže iz njegovih knjiga. Bojišta iz Prvog svetskog rata imala su uticaj na sumornost Mordora, dok su švajcarske planine bile osnova za Rivendejl. Posle očeve smrti, Tolkin, njegova majka Mejbl i njegov mlađi brat Hilari preselili su se u Englesku gde je porodica morala da živi sa mnogobrojnom rodbinom. Jedna od tih rođaka, Tolkinova tetka Džejn, živela je u selu Vorčestšajr, koje je Tolkin veoma zavoleo – i koje se takođe našlo u njegovim knjigama. Selo Saredon poslužilo je kao osnova za Hobiton. Međutim, jedno mesto je zaista imenom pomenuto u knjizi, i to je bilo ime farme Tolkinove tetke, Bag End.

2. Tolkin je znao da čita sa četiri godine

Selo Vorčestšajr je takođe bilo Tolkinova najranija učionica. Mejbl Tolkin je od malih nogu školovala svoje sinove u kući i tu je ona podučavala Tolkina botanici. Tu je on i naučio da crta. Međutim, Tolkin se isticao na svojoj redovnoj nastavi – posebno na jezicima. Do četvrte godine mogao je tečno da čita engleski jezik i ubrzo je naučio da podjednako dobro piše. Nije iznenađujuće što je Tolkin bio plodan – i kritičan – čitač. Nije voleo Ostrvo s blagom, ali je voleo fantaziju, posebno bajke – iako je Alisu u zemlji čuda opisao kao „zabavnu, ali uznemirujuću“.

3. Jezici Srednje zemlje nisu bili prvi koje je Tolkin izmislio

Tolkinova jezička nadarenost prevazilazila je okvire engleskog jezika. Majka ga je takođe učila latinski, francuski i nemački, a dok je bio u školi, učio je i grčki, srednjoengleski, anglosaksonski i staronorveški. Tolkin je stvorio 14 različitih jezika Srednje zemlje – ali oni nisu bili prvi koje je izmislio. Tokom svog detinjstva, stvorio je Nevbosh ili New Non-Sense sa svojom rođakom Meri Inkledon. Ali prvi Tolkinov samostalni izum došao je u tinejdžerskoj dobi kada je razvio Naffarin. Zasnovan na latinskom i španskom jeziku, nafarin je evoluirao iz nevboša – i, neki veruju, pružio temelj vilenjačkog jezika.

4. Jedna knjiga za decu bila je inspiracija za Tolkinovog najvećeg negativca

Zbog toga što do objavljivanja Gospodara prstenova došlo posle Drugog svetskog rata, mnogi su verovali da je Sauron zasnovan na Adolfu Hitleru. Međutim, zasnovan je na liku iz jedne od Tolkinovih omiljenih knjiga za decu. Tolkin je voleo istorijski roman SR Kroketa (SR Crockett), Crni Daglas. Negativac iz tog romana Žil de Rec bio je baziran na jednom francuskom vitezu (saradniku Jovanke Orleanke) koji je bio osuđen za ubistvo deteta. Kroketov lik se takođe molio đavolu, bio u savezu sa vešticom koja je menjala svoj izgled i sa čoporom vukova – vrlo slično Sauronovim vargama. Čini se da su ti negativni atributi i asocijacije pomogli oblikovanju Saurona.

5. Tolkin je bio posvećeni katolik

Mejbl Tolkin umrla je 1904. godine, ali je pre smrti prešla u katoličanstvo, i zbog te odluke ostala je odsečena od svoje porodice. Odredila je katoličkog sveštenika, oca Morgana, za staratelja svojih sinova, osiguravši time da će njena oba sina biti odgajana u veri koju je odabrala. Tolkin je ostao pobožni katolik čitavog svog života – toliko da je naterao svog sina da nauči napamet celu misu. Takođe je bio veoma tradicionalan. Kada je Vatikan odlučio da se mise mogu održavati na engleskom jeziku, Tolkin je to zdušno odbio. Nastavio je da u crkvi govori na latinskom tako glasno da su ga svi čuli.

6. Tolkin je imao čudan smisao za humor

Možda je bio univerzitetski profesor, ali Tolkin nije bio uštogljen. Uživao je u piću – i smehu. Tridesetih godina XX veka, dok je predavao na Okfordu, Tolkin se često ponašao kao „razuzdani školarac“ – jednom prilikom je u šali jurio komšiju po putu, obučen kao anglosaksonski ratnik i vitlajući sekirom! Tolkinova tendencija ka prekomernim podvalama nastavila se i u dubokoj starosti kada se zabavljao skrivanjem svojih veštačkih zuba među sitnišom koji je davao trgovcima. Kao što je Tolkin rekao, imao je „vrlo jednostavan smisao za humor, koji je čak i mojim najcenjenijim kritičarima bio zamoran“.

7. Tolkinovi stravični pauci su izmišljeni da bi igrali na kartu fobije

Tolkin je pauke koristio kao sredstva za postizanje užasa u Hobitu, Silmarilionu i Gospodaru prstenova. Mnogi ljudi veruju da je to bilo zato što se Tolkin plašio pauka nakon što ga je jedan ugrizao u Južnoafričkoj republici dok je bio dete. Iako je Tolkin priznao da nije veliki ljubitelj pauka, tvrdio je i da ih „nije nešto naročito mrzeo “ i da je čak spašavao one koje bi zatekao u kadi. Zapravo, Tolkinovi grozni pauci bili su zasnovani na fobiji njegovog sina Majkla, a ne na njegovoj, i osmišljeni su da bi ga „temeljno uplašili“.

8. Nacisti su voleli Tolkina – a on ih se gnušao

Srednja zemlja bila je svet izgrađen prema staroj nordijskoj i germanskoj kulturi –  što je učinilo da Tolkin prirodno privuče naciste. Međutim, Tolkin nije imao vremena za njih i smatrao je da oni “uništavaju, izvrću, pogrešno primenjuju i čine zauvek prokletim taj plemeniti severnjački duh.” Takođe se gnušao Hitlera, kojeg je nazivao „rumenom malom neznalicom“. Stoga, kada je Rutten & Loening, nemački izdavač koji se nadao da će štampati nemačko izdanje Hobita, zatražio od Tolkina 1938. godine da potvrdi svoje arijevsko poreklo, Tolkin je to odbio. Uzvratio im je, objašnjavajući da je arijevska kultura indoiranska, poreklom iz Indije i sa Bliskog istoka. „Ako razumem da se raspitujete da li sam jevrejskog porekla“, zaključio je u odgovoru Tolkin, „mogu samo da odgovorim da žalim što izgleda da nisam imao pretke iz tog nadarenog naroda.“

9. Tolkin je prošao obuku za dekodera u Drugom svetskom ratu, ali nikada nije prihvatio taj posao

Tolkinove lingvističke veštine učinile su ga glavnim kandidatom za taj tajni ratni posao. Dakle, kada su ga u januaru 1939. pitali da li bi bio spreman da radi u kriptografskom odeljenju kancelarije za spoljne poslove u slučaju „vanredne nacionalne opasnosti“, Tolkin je odmah pristao. U martu te godine pohađao je trodnevni kurs za dešifrovanje u Vladinoj školi za kodove i šifre, u Londonu. Međutim, Tolkin se nikada nije pridružio ljudima poput Alana Turinga koji je dešifrovao nacističke kodove u parku Blečli. U oktobru 1939. obavešten je da mu usluge nisu potrebne.

10. Tolkin Gospodara prstenova nije napisao kao trilogiju

Napisan između 1937. i 1949. godine, Gospodar prstenova je konačno objavljen u tri toma 1954. i 1955. Međutim, knjiga nikada nije trebalo da bude trilogija. Odluku o podeli knjiga doneo je izdavač, kako bi smanjili finansijski rizik. Sama veličina knjige takođe je imala određenog uticaja. Tolkin nije bio zadovoljan odlukom. Ali, uprkos strahovima izdavača, novo delo premašilo je popularnost Hobita, postavši jedna od najprodavanijih knjiga svih vremena.

Piše: Natasha Sheldo/ historyhustle.com
Prevod: Danilo Lučić/ Glif