Simboli u magičnom svetu Harija Potera

Prva knjiga iz serijala, Hari Poter i kamen mudrosti, spada među najprodavanije knjige u svetu, a ceo serijal drži titulu najprodavanijeg ikada sa preko 500 miliona kopija i prevoda na čak više od 80 jezika!

Iako je većina ljudi sklona da svrsta romane o Hariju Poteru u književnost za decu, njihova tematika i narativ su postepeno prerasli (može se reći – odrasli) u dela koja su prikladna za svakoga ko želi da utone u jedinstvenu, magičnu i isprepletenu priču o borbi između dobra i zla, prijateljstvu, porodici i magiji.

Sve ovo, i mnogo više, ispisano je na preko 4.000 stranica kroz, samo na prvi pogled, jednostavan stil pisanja, u koji je zapravo utkano mnogo simbola i skrivenih poruka, te će ovde biti nabrojani samo neki od njih.

Magični štapići u Hari Poter serijalu

Magični štapić je najbitnije oruđe i oružje koje čarobnjak poseduje jer uz pomoć njega usmerava i kanališe svu svoju magiju. Međutim, štapić je istovremeno i odraz ličnosti svog nosioca, s obzirom na to da štapić bira čarobnjaka, prema rečima gospodina Olivandera, jednog od najboljih majstora za štapiće.

Kroz upoznavanje sa Voldemorovom prošlošću, može se uočiti sličnost između njega i Harija: obojica su polukrvnog porekla, rano su ostali bez roditelja, te su ih odgajali Normalci, imaju zajedničko poreklo (porodica Peverel), i srži njihovih štapića čine pera od istog feniksa.

Uz ove sličnosti, naravno, postoje i ogromne razlike, koje se mogu uočiti i u vrstama drveta od kojih su sačinjeni njihovi štapići:

• Tisovina je otrovna i smrtonosna za ljude, čak i nakon što drvo umre. Ovo se može porediti sa mnogim ubistvima koje su počinili Voldemor i sledbenici, Smrtožderi, koji su i nakon njegovog poraza širili njegovu ideologiju.
• Zelenika predstavlja tradicionalni simbol sreće, blagostanja i zaštite od zla. Koristila se u mnogim ritualima tokom istorije, uključujući starorimske Saturnalije, paganske proslave zimske kratkodnevice i Božić. Štapić od zelenike je pripao Hariju koji je bio predodređen da uništi Voldemora.

Još neke vrste drveta koje se pominju u Hari Poter knjigama:

• Zova ima poreklo u keltskoj mitologiji, u kojoj je doživljavana kao sveta biljka sa isceliteljskim moćima. Smatralo se da bi se Majka Boginja naljutila ukoliko bi se zova isekla ili zapalila, te bi proklela osobu koja je to počinila. Jedna od Relikvija smrti, Starozovni štapić, sačinjen je upravo od ovog drveta i, samim tim, proklet od trenutka svog stvaranja da donosi smrt vlasniku.
• Brest se koristi kao simbol za dugačku i moćnu lozu, s obzirom na to da je ovo dvo nekada dominiralo u Engleskoj i procenjuje se da je staro 20 miliona godina. Ne čudi da štapić od bresta pripada Lucijusu Melfoju, nasledniku stare loze čistokrvnih čarobnjaka.
• Hrast je simbol za jačinu i preživljavanje, zbog veličine i dugovečnosti. U krošnjama ovog drveta se gnezde stotine ptica, insekata i drugih životinja, te ne čudi što štapić od hrastovine pripada Rubeusu Hagridu.

Postoje još mnoge vrste drveta od kojih se može napraviti magični štapić, ali šta čini njegovu srž?

Većina štapića ima srž od jednorogove dlake, zmajevog srčanog nerva ili feniksovog pera, dok se u veoma malom broju slučajeva koriste testralova dlaka, dlaka vilinske kose ili kost.

• Jednorogova dlaka – ovi štapići nisu među najmoćnijim, ali njihova magija je konzistentna i imuna na promene ili blokade. Veoma su odani svom prvom vlasniku i teško ih je naterati da izvode Mračnu magiju. Štapići sa jednorogovom dlakom su pripadali Ronu i Čarliju Vizliju, Remusu Lupinu i Sedriku Digoriju.
• Zmajev srčan nerv se nalazi u štapićima koji brzo uče i izvode najmoćnije čini. Iako mogu da promene svoju odanost ukoliko ih preuzme drugi čarobnjak, uvek su odani trenutnom vlasniku. Spadaju među „temperamentne“ štapiće, koje su skloni ispadima. Među njihovim nosiocima su Hermiona Grendžer, Minerva Mek Gonagal, Belatriks Lestrejndž.
• Feniksovo pero je najređe među sržima štapića. Sposobni su za najveći raspon čini i ponekad su samoinicijativni. Veoma su izbirljivi po pitanju svojih čarobnjaka, s obzirom na to da je feniks jedno od najsamostalnijih magičnih bića. Poznata su dva ovakva štapića, za čiju srž su uzeta pera od Dambldorovog feniksa, Foksa, i koji su bili u vlasništvu Hari Potera i Voldemora.

Ukoliko želite da saznate više o različitim vrstama štapića i načinu na koji štapić bira svog čarobljaka, na sajtu Pottermore su besplatno dostupni originalni tekstovi Dž.K.Rouling o ovoj i mnogim drugim temama.

Etimologija imena – od Harija Potera do Melfoja

Čini se da ni jedno ime u Hari Poter svetu nije odabrano slučajno. Počev od ličnih imena, preko inkantacija čini i kletvi, Dž. K. Rouling je pažljivo birala osnove koje imaju svoje poreklo i značenje u raznim evropskim jezicima.

Evo nekih od najbitnijih:

• Hari Poter – varijanta imena Henri, koje su nosili mnogi engleski kraljevi. Takođe ima koren u nemačkoj reči heri koja znači vojska. Ovo ime je dodeljeno glavnom junaku koji je predvodio borbu protiv tadašnjeg najvećeg zla u čarobnjačkom svetu.
• Ronald Vizli – ime potiče od nordijskog Rögnvaldr, što se prevodi kao kraljev savetnik, u skladu sa Ronovom pozicijom Harijevog najboljeg prijatelja i vernog pratioca. Sa druge strane, prezime potiče od engleske reči za lasicu, koje se uglavnom posmatraju kao štetočine, ali je Dž.K. rekla kako su joj to bile jedne od omiljenih životinja dok je odrastala.
• Hermiona Grejndžer – ženska verzija grčkog imena Hermes. Hermiona je u grčkoj mitologiji bila zaštitnica visoke magije, te ne čudi da je u ovom Hermiona jedna od najboljih učenika i veoma vešta u svim oblastima.
• Albus Dambldor – albus označava belu boju, a Dambldor je arhaična engleska reč za bumbara, te su oba u skladu sa nestalnim karakterom ovog junaka.
• Rubeus Hagrid – prezime može poticati od arhaične engleske reči ‘hagridden, koja znači zabrinut, što ne čudi ako se uzme u obzir Hagridov zaštitnički stav prema Hariju i svim učenicima škole, kao i činjenici da je na Hogvortsu radio kao čuvar ključeva i zamka, brinući se o imanju i svim životinjama.
• Voldemor – na francuskom vol de mort znači beg od smrti.
• Drako Melfoj – draco je latinska reč koja označava zver koja bljuje vatru, tj. zmaja (apsolutno adekvatno kada se uzmu u obzir njegovi snishodljivi komentari), dok mal i foi potiču iz francuskog i znače zao i vera, i mogu se odnositi na loš moral koji se gaji u ovoj porodici.

Školske kuće

Pored štapića i samog imena, karakteristike likova se mogu uočiti i na osnovu školske kuće u kojoj su bili dok su pohađali Hogvorts. Prvog dana škole, na svečanoj ceremoniji, svi učenici su u obavezi da stave na glavu Šešir za razvrstavanje, koji određuje kojoj kući pripadaju na osnovu karakternih odlika.

Šešir je začarao Godrik Grifindor, jedan od osnivača Hogvortsa i ujedno kuće Grifindor. Bio je jedan od najboljih duelista svih vremena, i cenio je učenike koji su pokazivali hrabrost, odlučnost, smelost, drskost i viteštvo. Shodno tome, na grbu ove kuće se nalazi lav u zlatnim i skerletnocrvenim bojama. Poznati grifindorci su Albus Dambldor, Minerva Mek Gonagal, Sirijus Blek, Remus Lupin, Harijevi roditelji i cela porodica Vizlijevih. Zahvaljujući junaštvu ovih likova, većina je sklona ka izvođenju zaključka da se u ovoj kući nalaze samo dobronamerni heroji, što nije istina.

Slične predrasude postoje za kuću Sliterin, od koje se očekuje da proizvodi samo zle čarobnjake. Loša reputacija ove kuće doseže sve do osnivanja Hogvortsa, oko 900. godine. Iako su četiri osnivača bili prijatelji i zajedno radili na obrazovanju mladih čarobnjaka, ubrzo je izbila svađa između Godrika i Salazara Sliterina, koji je želeo da se u školu primaju samo čistokrvni učenici, tj. oni koji potiču iz isključivo magijskih porodica. Svađa je kulminirala Salazarovim napuštanjem zamka.

Međutim, vekovima kasnije, netrpeljivost između ove dve kuće je opstala, kao i činjenica da najveći broj učenika u Sliterinu čine čistokrvni. U Sliterinu se cene ambicioznost, lukavost, prepredenost i snalažljivost. Na grbu kuće se nalazi zmija, u zelenim i srebrnim tonovima, kao simbol za vodu ili fleksibilnost. Poznati učenici: Merlin, Severus Snejp, porodica Blek (osim Sirijusa), Lord Voldemor i porodica Melfoj.

Osnivač kuće Haflpaf je bila Helga Haflpaf, ekspert za čaranje hrane, te ne čudi što je organizovala kućne vilenjake za rad u kuhinji zamka. Nakon što su ostali osnivači izneli svoje kriterijume za primanje učenika, ona je odlučila da će prihvatiti svakoga ko je vredan, strpljiv i tolerantan i posmatrati ih sve kao jednake. Grb ove kuće čini jazavac, u žutim i crnim nijansama koje simboliziraju žito i zemlju, te uravnoteženost i trud koji su ovi učenici ulagali kako bi škola opstala. Neki od poznatih učenika su: Pomona Spraut, Nimfadora Tonks, Sedrik Digori i Njut Skamander.

Četvrtu kuću, Revenklo, osnovala je Rovena Revenklo, poznata po svojoj inteligenciji i kreativnosti. U čarobnjačkom svetu postoji legenda da je ona odabrala ime i lokaciju škole, jer je sanjala da ju je bradavičasta svinja (engl.warty hog) odvela do litice pored jezera. Pripadnici njene kuće karakteriše pamet, mudrost i učenost. Na grbu kuće se nalazi orao, u plavim i bronzanim bojama, što simboliše vazduh i maštovitost i originalne ideje ovih učenika, među kojima su: Olivander, Filijus Flitvik, Sibil Trilejni, Gilderoj Lokhart i Luna Lavgud.

Nevena Batinić

kultivisise.rs