S. King: Zašto je kvantitet važan za kreativnost
Ko stvara kvalitetniji rad – spori autori ili oni plodni? Jedan od najznačajnijih romanopisaca Amerike, Stiven King, daje nam odgovor.
Kako u svetu biznisa, tako i u umetnosti, postoje škole koje neguju kvalitet i kvantitet kao odvojene kategorije, koji su obrnuto proporcionalni: što više proizvedeš, manje ćeš vremena imati da razmišljaš o kvalitetu svakog rada. Što manje proizvedeš, više ćeš imati vremena za perfekcionizam.
Zašto je takvo crno-belo razmišljanje privlačno? Delom jer je jednostavno, a delom jer je često (ali ne uvek) tačno. U stvarnosti, proces stvaranja kvalitetnog rada varira od stvaraoca do stvaraoca i od projekta do projekta. Ono što važi u svim slučajevima je da kvalitet i kvantitet ne moraju da budu međusobno u suprotnosti – iako je relativno lako doći do tog zaključka.
Pisac Stiven King razmišljao je o ovoj temi ne tako davno u eseju Njujork Tajmsa ,,Može li romanopisac biti previše produktivan”?. King navodi nekoliko autora sa više od 500 napisanih knjiga iza sebe, čije su knjige većinom zaboravljene.
Međutim, ubrzo je naveo nekoliko izuzetaka tog pravila: Aleksandar Dima (često ismevan kao Aleksandar Gluperda (dumbass) u Kingovoj knjizi ,,Bekstvo iz Šošenka”) najpoznatiji je po knjigama ,,Grof Monte Kristo” i ,,Tri musketara”. To su zapravo samo dve knjige od 250 koliko je ukupno napisao. Isak Asimov, legenda naučne fantastike, autor je više od 500 knjiga. ,,Niko ko je pri zdravom razumu ne bi tvrdio da kvantitet garantuje kvalitet", piše King, ,,ali sugerisati da kvantitet nikada ne može da stvori kvalitet mi se čini snobovskim, ništavnim i očigledno netačnim".
U umetnosti je, kao što King ističe, kvalitet krajnje subjektivan. U biznisu, postoji određena subjektivnost u ranim fazama inovativnih projekata. Kada smišljaš ideje, razmišljajući na koji način će se svet promeniti u narednih pet godina, još uvek ne razmišljaš o mušterijama, prodaji niti isplatljivosti, a to je upravo ono po čemu će suditi o tvojim idejama.
O ovom pitanju bi trebalo razmisliti: da li u tvojim inovacijama postoji veza između kvaliteta i kvantiteta? Odgovor bi trebalo da glasi ,,da”. U članku u Harvard Biznis Rivjuu, ,,Pet uslova za inovativnu kompaniju”, Geri Hemel i Nensi Tenant raspravljaju o tome da sveobuhvatna tabla inovacije mora da prati i ,,unose” i ,,protok”, koji su mere kvantiteta.
,,Unosi” su mesečni prihodi i sati koje su zaposleni posvetili inovaciji, zajedno sa ukupnim kvantitetom sirovih ideja koje su smišljene. ,,Protok” je i kvantitet i kvalitet ideje koja kroz process razvitka nakon početnog proveravanja. Što se tiče protoka, trebalo bi pratiti i koliko dugo je potrebno ideji da se razvije od koncepta do prototipa.
Praćenjem svega ovoga, trebalo bi da se poveća efikasnost: koliko unosa postaje protok, i koliko protoka postaje prototip i proizvod? Cilj je da se prepoznaju šabloni – i da se koriguju metode prema njima. Na primer, vaš put između kvantiteta i kvaliteta može da bude odličan za neke tipove inovacija (proizvode, usluge), ali loš za druge (cenu, distribuciju). Poreklo ovog disbalansa inovacija može da nastane sa samim kvantitetom vaših unosa, raspoređenih u kategorije.
Sam King praktikuje svoju verziju kontrole kvaliteta. Povratna informacija od čitalaca čini veliki deo toga. U intervjuu za Njujork Tajms, rekao je sledeće: ,,U pisanju, jedini način da se izborite sa slabostima je da ih izolujete. Ovo može da se uradi tako što ćete čitati kritike koje se fokusiraju na iste negativne stvari - ako većina kritičara kaže da je nešto pogrešno, onda verovatno i jeste".
Ključan momenat je sledeći: za svakog stvaraoca i za svaku kompaniju koja vrvi od njih, postoji veza između kvantiteta i kvaliteta. Ali, nećete znati koja je to zapravo veza dok je ne budete merili određeni period vremena, poslušali povratnu informaciju koju dobijate i preoblikovali vaše kreativne procese u skladu sa njima. Možda ćete, kao Dima, imati dve fantastične ideje za svakih 250 koje proizvedete, ali nećete biti sigurno sve dok ne proizvedete svih 250 – i vidite kako podnose test vremena.
Prevela: Tanja Marić
Izvor: Inc.
