Preporuke: Tri regionalna naslova vrijedna čitanja
Tri regionalna naslova vrijedna čitanja i tri pitanja – treba li se uz novi roman Svetislava Basare ‘Kontraendorfin’ urnebesno smijati ili pobuniti zbog petparačkog pamfleta? Kako napisati knjigu pod naslovom ‘Ministar’ a da to ne bude politički triler? Što je toliko inovativno i izuzetno u romanu ‘Intimno’ slovenske autorice Gabriele Babnik?
Piše: Saša Ćirić
Svetislav Basara: Kontraendorfin (Laguna, Beograd 2020.)
Novi roman Svetislava Basare ‘Kontraendorfin’. Ako pomislite na Uelbekov (Houellebecq) ‘Seratonin’, nećete mnogo pogrešiti, ali nećete ni pogoditi. Da, endokrinološka proza. Samo što Uelbek pripoveda o pojedincu koji zbog sunovrata vertikalnog sveta doslovno umire od tuge, a Basara o ‘žlezdama naroda jugoistočne Evrope’ koje predstavljaju ‘ekstremnu anomaliju’, pa su otuda i naše istorije ‘posledica hormonalnog poremećaja, a ne vekovnog ropstva i nepravde’. Eto jednog od primera uvrnutog humora ‘dobrog, starog’ Basare, koji na površini propoveda Apokalipsu i priziva pokoru za izvitopereni ljudski rod, dok na drugom epitelu iste površine proizvodi zbunjujuću istorijsku i parabiografsku grotesku. ‘Kontraendorfin’ je nastavak, ili roman-dioskur, ‘Andrićeve lestvice užasa’ (2016), pa iznova srećemo cinično-logoreičnog slikara Stojkovića i pisca Kaloperovića, onog koji se prisećao kako je dobio nagradu Željezare Sisak, išavši u Zagreb na poziv SNV-a (u novom romanu je priznao da je pod uticajem druželjubivog domaćina Dragojevića kupio automobil marke opel astra).
Andrićev karakter čereči se uzduž i popreko. Neko misli mitomahijski, da bi se otkrio ‘pravi’ Andrić, a neko da bi se Basara narugao malograđanskom licemerju koje se najpre otima o (srpskog) Andrića, da bi mu se potom, u kuloarsko-piljarskoj fami, izlila kibla na glavu da je: fra Ivo, škrtica, opstipativni plašljivac, oportuni kolaborant svih režima i pedofil. Još gore prolaze Milovan Đilas i vodeći bard kao saradnik službe. Ovome je u penis ugrađen mikro prislušni uređaj koji je nemoguće hirurški odstraniti a da ne urinira sedeći, pa nesrećni pesnik proizvodi mikrofoniju. Đilas, koga kao bliski prijatelj uhodi, tako stalno upada na talase Radio Beograda, u direktan prenos. Urnebesno se smejati ili se pobuniti zbog cinizama koji liče na petparački pamflet?
Stefan Bošković: Ministar (Nova knjiga, 2019.)
Kako napisati roman koji se zove ‘Ministar’ a ne napisati politički triler ili satirički pamflet? Stefan Bošković voli da provocira nudeći se čitanju kao ‘ovejani’ pornograf, iako je to varka, ali još više voli da izneverava inertna očekivanja krećući se ka osobenom spoju bizarnog i zagonetnog koji izbijaju jednako iz psihologije likova i iz socijalnog konteksta. Porodica je nukleus zapleta koji teži tome da se razbije i poništi, nejasno s kojim ciljem. Protagonisti ‘Ministra’ tumaraju u svetu koji je na ivici da postane onirička fatamorgana. Porodična intima ih okrepljuje, ali ne razrešava zagonetku zašto korumpirani ministar ide putem kojim se prečesto ide, iako nije očekivano bahat ni nekompetentan. Povrh svega, Valentino Kovačević je ministar kulture, nehotični ubica i strano telo zalutalo u magnetno polje isključivih sila. Roman-novela ‘Ministar’ je jedan linčovski noir u kome su svest, erotske želje, ambicije i društveni ugled iluzija čula dezorijentisanog pojedinca.
Gabriela Babnik: Intimno (Clio, Beograd 2019.)
I, za kraj, ‘Intimno’. Izuzetan roman slovenačke prozaistkinje Gabriele Babnik, objavljen 2016., a u srpskom prevodu Jelene Budimirović prošle godine. Multiperspektivni triptih diskretno povezanih celina, geografski ‘razapet’ od Čada i Maroka do Pariza i Njujorka via Ljubljana, koja je središnji mizanscen za dve bračne turbulencije. U stvari, nije fokus na braku već na bliskosti sredovečnih koja se kruni naočigled partnera. Više je uzroka, ali kao da nema suštinskog. Jeste da odnos Fadula i Janine, emigranta iz Čada i Ljubljančanke, opterećuje neočekivano rašireni rasizam, otpor roditelja i distanca sredine, ali to nije presudno za sunovrat jedne veze čiju erotsku intimu pratimo introspektivno i anatomski detaljno. Kao što ni prikriveni kultur-šovinizam slovenačke sredine i očita razlika u godinama, više od 20, nije ono presudno što kida niti intime između Tibora i Amine. Niti su deca ‘faktor stabilnosti i koherencije’ veze. Formalno inovativan, neprijatno razotkrivajući (intima nije utočište), u neku ruku erotski noir sakriven iz pojavnosti sveta kome su natukli ruho starih predrasuda i neprijateljskih tenzija.
