Poučna priča: Dobro drvo
A onda, jednog dana, dečak ponovo dođe i Dobro drvo mu reče: ”Hajde, Dečače, popni se na mene i poljuljaj se na mojim granama, i najedi se mojih jabuka i odmori se u mojoj senci.
I budi srećan.”
Bilo jednom jedno drvo...Dobro drvo,
Puno ljubavi
Za jednog dečaka.
Dečačić je dolazio svakoga dana i vredno sakupljao popalo lišće.
I isplevši lisnatu krunu, zamišljao je da je šumski kralj.
Peo bi se uz stablo Dobrog drveta i njihao se na njegovim granama i jeo njegove slatke plodove, jabuke.
Dobro drvo i dečačić ponekad bi se igrali žmurke i kad bi se umorio Dečačić bi zaspao u senci drveta.
Mali dečak veoma je voleo drvo... Zaista, voleo ga je i srcem i dušom.
I Dobro drvo bilo je srećno.
Ali vreme je neumitno prolazilo...
I dečak je odrastao.
Dobro drvo sada je često ostajalo samo.
A onda, jednog dana, dečak ponovo dođe i Dobro drvo mu reče: ”Hajde, Dečače, popni se na mene i poljuljaj se na mojim granama, i najedi se mojih jabuka i odmori se u mojoj senci.
I budi srećan.”
“Ali suviše sam veliki da bih se peo na tebe i igrao se s tobom”, odgovori dečak Dobrom drvetu.
“Želim da kupim toliko stvari i da se zabavljam...
Ali znaš, potreban mi je novac. Možeš li da mi daš malo para?”
“Žao mi je”, odgovori Dobro drvo, “ali para nemam. Sve što imam jesu lišće i jabuke...
Ipak, Dečače, mogao bi da ubereš moje jabuke i prodaš ih u gradu...
Tako ćeš doći do para i biti srećan.”
I dečak se uzvera uz drvo i pobra njegove jabuke, i potom ih odnese sa sobom.
I Dobro drvo opet se oseti srećnim.
Dugo je vremena opet prošlo i dečak se nije vraćao...
I Dobro drvo bilo je veoma tužno.
A onda, jednog dana, dečak ponovo stiže, i drvo radosno zašumori.
“ Hajde Dečače”, reče ono,
“ uspni se uz moje stablo i poljuljaj se na mojim granama...
I uživaj!”
“ Nemam vremena za to, imam previše posla”, odgovori dečak.
Želim kuću u kojoj će mi biti toplo”, objasni on.
“ Želim da imam ženu i decu, i zato mi je potrebna kuća...
Možeš li ti da mi nabaviš jednu kuću?”
“ Ni ja nemam kuću”, odgovori drvo.
“ U stvari, čitava šuma je moja kuća...
Ali evo, možeš poseći moje grane i od njih sebi sagraditi kuću.
I tako ćeš biti srećan.”
I tako dečak poseče grane Dobrog drveta, odnese ih.
I od njih sagradi sebi kuću.
I Dobro drvo je ponovo bilo veoma srećno.
Još mnogo vremena prođe, ali dečak nije navraćao.
I kada se ponovo pojavio, Dobro drvo je bilo toliko srećno da je jedva bilo u stanju da reč izusti.
“ Hajde Dečače ” pozva ga drvo šaputavim glasom, “ dođi i poigraj se”.
“ Odveć sam star i tužan da bi se igrao”, odgovori dečak.
“ Ali želeo bih jedan čamac, koji bi me odvezao daleko odavde... Možeš li mi naći neki čamac?”
“ Pa poseci moje stablo i načini sebi čamac”, odgovori Dobro drvo.
“ Tako ćeš moći da odjedriš daleko odavde...
I da budeš srećan.”
I tako dečak poseče stablo Dobrog drveta...
... i načini čamac i odjedri daleko, daleko.
I drvo je bilo srećno...
Ali ne i presrećno.
Mnogo je vremena minulo, i dečak se, najzad, ponovo pojavi.
“ Žao mi je, Dečače, dočeka ga drvo,
“ ali zaista nemam ništa više što bih ti mogao dati...”
“ Znaš, ne rađam više jabuke.”
“ Zubi su mi se već odavno istrošili, i više ne mogu da jedem jabuke”, odvrati dečak.
“ Nemam više ni grana”, nastavi Dobro drvo,
“ na kojima bi se mogao ljuljati...”
Odveć sam star za takve stvari... mislim, za ljuljanje na granama, primeti dečak.
“ Nemam više ni deblo”, reče Dobro drvo,
“ na kojima bi se mogao uzverati...”
“ Odveć sam umoran da bih se pentrao po drveću”, zaklima glavom dečak.
“ Žao mi je ”, uzdahnu Dobro drvo.
“ Želeo bih da mogu da ti bilo šta dam...ali ništa mi više nije ostalo.
Sad sam ti samo jedan stari panj.
Žao mi je, zaista...”
“ Pa, više mi mnogo ne treba”, uzdahnu i dečak.
“ Tek neko mirno mestašce gde mogu sesti i predahnuti. Znaš, veoma sam umoran.”
“ U redu onda” odvrati Dobro drvo, istežući se što god mu je više bilo moguće,
“stari panj baš jeste pravo mesto da se na njemu sedi i odmara.
Dođi, Dečače, i sedi.
Sedi i odmori se.”
I dečak postupi kako mu bi rečeno.
I Dobro drvo se oseti beskrajno srećnim.
Shel Silverstein
