Elena Ferante, Priča o novom prezimenu – sloboda se teško osvaja, a lako gubi
Ogroman svetski uspeh romana Moja genijalna prijateljica (kod nas u izdanju Booke izašao 2016) Elene Ferante, sjajne kritike kao i velika nepoznanica ko je ova autorka/autor privukli su pažnju i pratila su i naredna izdanja iz ciklusa Napuljske priče.
Početkom ove godine objavljen je i treći deo Priča o onima koji beže i onima koji ostaju istog izdavača, nakon Priča o novom prezimenu (2017).
Nastavljamo da pratimo Lenu i Lilu, dve devojčice iz siromašnog napuljskog predgrađa čije detinjstvo smo upoznali u Mojoj genijalnoj prijateljici. Iako imena slično zvuče, prijateljstvo i antagonizam junakinja oslikavaju sve razlike i sličnosti dva karaktera. Socijalno okruženje, siromaštvo, zadate uloge okružuju ove dve tinejdžerke.
Uklopiti se u svoje želje i ispuniti očekivanja okoline, centar su adolescentskih razmišljanja i konflikta, prisutna i danas i u privilegovanim sredinama. Kako ova tenzija izgleda u siromaštvu sredine 20. veka, sa i dalje svežim sećanjem na fašizam, u Napulju, na margini?
Priča o novom prezimenu?
Čitalac će se možda tokom čitanja zapitati zašto je u naslovu knjige promena prezimena, a nema nekog konkretnog pomena o toj temi. Neka scena, unutrašnji dijalog, unutrašnji konflikt koji se prenosi i na druge likove pa postaje neprijatan dijalog. Tiho žaljenje za nemogućnošću zadržavanja svog/ženskog identiteta u vidu zadržavanja prezimena. Osvajanje male formalne slobode, iluzije o ljubavi i braku, pritisak porodice i prijatelja. Nepodnošlivost i snaga okoline i tradicije.
Možda ste upali u zamku modernog/savremenog razmišljanja/poimanja o odbijanju prihvatanja muževljevog prezimena, početku emancipacije, podcrtavanjem slobode i izbora. I naravno, promašili ste suštinu ograničavajući se sopstvenim stavovima.
Priča o novom prezimenu je priča o položaju žene, maloletnice, u braku. O jednom drugačijem svetu od sveta detinjstva koji ima svoja pravila i zahteva i traži potpuno prepuštanje zadatoj dinamici.
Lilina pobuna kreira gotovo sve međuljudske odnose i dešavanja. Naravno, prelomljena kroz tačku gledišta i interpretaciju Lenu, njene prijateljice, priča iz kraja, i par dnevničkih zapisa. Briljantna devojačica (genijalna prijateljica) daje smisao svemu, osim svom životu. Buni se prostiv siromaštva i ulazi u brak, buni se protiv jakih (porodica Solara) i pomaže svom bratu da razvije posao, buni se protiv okrutnosti i muževljevog nasilja, buni se protiv tuposti sopstvene letargije i zaljubljuje se, ulazi u varanje, izlaže se ogovaranju i podrugivanju.
Njena konstantna borba viđena je kao deformisan karakter, onaj koji nikad ne može da se smiri. Ne gleda se sva agresija okoline koja je bukvalno prisutna u tragovima udaraca na njenom lepom telu.
Njen genijalan mozak i lepota prihvatljivi su kad služe nečem praktičnom – privući više mušterija u radnju, osmisliti modele obuće, dobro se udati i obezbediti koliku-toliku sigurnost svojoj porodici.
Dimenzije njene energije i talenta prekrivaju gotovo sve i svojom privlačnošću provociraju razne reakcije od divljenja do divljačke agresije. Opisi svih stvari koje novac kupuje su bitan deo sveta koji je ogrezao u siromaštvo i dirljivi su opisi udobnosti koje sa novcem dolaze.
Potresne su, međutim, posledice ovakvih aranžmana i potupna tupost i prepuštenost nadolazećim događajima. Raskošan duh Lilin i veliki intelektualni kapaciteti se vezuju, u zavisnosti od zaoštrenosti životne situacije, za osvajanje znanja.
Ogledalo znanja i obrazovanja je Lenu, koja je i hroničar povesti napuljskog života i tradicije, genijalne prijateljice i svog odnosa sa njom. Knjiga i škola su gotovo nepotreban luksuz, svaki udžbenik se sa mukom osvaja, u prevodu nabavlja, pošto je kupovina istog nedostižna. Znanje je previše apstraktno za previše siromašne porodice.
Lenu je ta koja nastavlja školovanje gotovo pa i ne razumevajući zašto. Pratimo borbu dokazivanja preko ocena, nabavljanja udžbenika, pronalaženja vremena za učenje pored kućnih poslova, osećaj krivice da se porodica nepotrebno finansijski opterećuje školskim troškovima, iscrpno poređenje sa Lilom.
Dinamika oko znanja i njegovog sticanja prožima na jedan gotovo paradoksalan način gotovo sve sfere života obe junakinje. U kontekstu siromaštva obrazovanje je marginalizovana oblast, odbačena kao nefunkcionalna, područje odabranih. Istovremeno poprište je međusobnog odmeravanja snaga i dokazivanja dve glavne junakinje.
Na momente gotovo takmičarski se odnose jedna prema drugoj i kreiraju tenziju koja ih kratkoročno udaljava. Lila i Lena su na različite načine vezane za sticanje znanja, pre svega onog koje se odnosi na formalno obrazovanje. Lena se kreće u okvirima obrazovnog sistema, dok Lila pokušava na neformalan način da joj parira.
Osvajanja određenog društvenog statusa je duboko intimna veza dve junakinje, one ih ostvaruju na različitima poljima (udaja/školovanje). Kako tekst odmiče obrazovanje dobija povlašćeno mesto u razvoju ličnosti junakinja. To je nit koja ne dopušta let u apsolutno samoponištenje i prepuštanje zadatim socijalnim okvirima.
Porodica je izvor nemira, kako ona iz koje potičemo tako i ona koju kreiramo. Ova hronika siromašnog napuljskog predgrađa obiluje pričama o disfunkcionalnim porodicama. Skučeni siromašni stanovi su perpetuum mobilesukoba i tenzija. Ovaj obrazac je teško izbeći i on se ponavlja sam od sebe. Nema potrebe ulagati napor. Nedostatak novca sa jedne strane i lihvarenje sa druge, razumljiv kapitalistički obrazac gde veći uvek uništava manjeg, tragovi fažizma na novcu i najbogatijoj familiji u kraju kulise su intimnih doživljaja dve junakinje.
Preduzetništvo malih igrača i zavisnost od praktično lihvarskog novca. Knjiga gospođe Solara je gotovo kao baza dužnika neke banke. Sa dugovima gubi se sve, pa i nada da se iz siromaštva može izaći.
Navikavanje na zadate obrasce ide različitim tokovima. Roman pruža širok pregled različitih sudbina i društvenih pojava. Okupira pažnju i prati one koji se ne uklapaju, njihovu borbu, njihov poraz. Daje sumorne i napete scene porodičnog nasilja. Pruže prikaze volje, i kad je u poletu i kad se slama. Podseća nas da se sloboda teško osvaja, a lako gubi. A ako si žena, još lakše i još brže.
To je bilo sve, ništa drugo nije radila. Ubrzo uvideh da je kao udata usamljenija nego što je bila pre, kad je bila slobodna. Ja sam ponekad izlazila sa Karmelom, sa Adom, čak i sa Djiljolom, i školi sam se sprijateljila sa drugaricama iz mog i iz drugih razreda, tako da sam ponekad sa njima išla na sladoled u Ulicu Forija. Ona je, međutim, viđala samo svoju zaovu, Pinuču.
Piše: Milica Milić
