”Drakula”, najpoznatije delo Brema Stokera
Roman Drakula irskog pisca Brema Stokera ne treba posebno predstavljati, jer se radi o jednom od najboljih dela u žanru horora ikad. Čisto podsećanja radi, objavljen je 1897, a proslavile su ga filmske i pozorišne verzije.
1. Stoker je, vrlo moguće, inspiraciju za Drakulu pronašao u noćnoj mori
Sudeći po biografu Hariju Ladlemu, čuveni irski književnik osetio je da mora da, nakon jednog nelagodnog sna, zabeleži priču o vampirskom kralju koji se diže iz groba.
2. Vampiri dele istoriju sa Frankenštajnom
Lord Bajron, pesnički prvak engleskog romantizma, susreo se u leto 1816. sa književnicom Meri Šeli u Ženevi. Provodili su dosta vremena zajedno, a jednom prilikom, kada su se sa još nekim prijateljima zabavljali čitajući nemačke priče o duhovima, Bajron je predložio da svako napiše priču o natprirodnom. To je dovelo do nastanka remek-dela Šelijeve Frankenštajn ili moderni Prometej, koje slovi za prvi roman naučne fantastike. Sa druge strane, priča Džona Polidorija Vampir, postala je prva priča o vampirima na engleskom jeziku. Nije slučajno da su baš nju mnogi autori iskoristili kao inspiraciju za svoja dela. Neka od njih su Karmila L. F. Šeridana i Drakula B. Stokera.
3. Stoker je započeo rad na Drakuli dve godine nakon što je Džek Trbosek terorisao London
Jeziva atmosfera koja je vladala Londonom za vreme ubistava Džeka Trboseka, pronašla je put do Stokerovog kultnog romana. On je priču o tome potvrdio u predgovoru islandskog izdanja Drakule 1901. godine.
4. Lik Drakule je utemeljen na vlaškom vladaru Vladu Cepešu III?
Vlad III je bio veoma surov prema svojim neprijateljima i iako to nikada nije dokazano, i dalje se veruje da je lik Drakule utemeljen na njemu. Isto tako, na primer, nema pouzdanih informacija o tome da je ikada kročio nogom u Bran, koji se danas reklamira kao Drakulin zamak.
5. Stoker nikada nije posetio Transilvaniju
Iako se radnja njegovog hit-romana odvija u Transilvaniji, Stoker nikada nije bio tamo. Umesto toga, on je istraživao o njoj kako je najbolje znao i umeo. Na kraju krajeva, čak ni njegovi najverniji čitaoci nisu uočili razliku, jer je dodao detalje iz putopisa, uključujući i red vožnje vozova, imena hotela i tako dalje.
6. Scena u kojoj je umrla Lusi bazirana je na stvarnoj ekshumaciji?
Elizabet Sidal, voljena supruga engleskog slikara i pesnika Dantea Gabrijela Rosetija preminula je 1862. godine. Roseti je, skrhan tugom, u njen kovčeg stavio dnevnik ljubavnih pesama. Do 1869. postao je zavisnik od droge i alkohola. Na kraju je sam sebe ubedio da je slep i nije slikao, i pre objavljivanja svoje najnovije pesme, postao je opsednut onima koje je ostavio pokraj Elizabet. Nešto kasnije, izvršena je ekshumacija, a njegov prijatelj i sekretar Čarls Ogastus Hauel mu je pomogao u tome. Iako je Roseti insistirao da taj događaj i svi detalji vezani za njega ostanu u strogoj tajnosti, za njega se ipak pročulo, što je dovelo do pretpostavke da je Stokeru to bilo na umu kada je pisao o ubistvu Lusi Vestenra.
7. Trebalo je da se zove Nemrtvi
Najpoznatiji Stokerov roman trebalo je da se zove Nemrtvi, ali mu je u poslednji čas promenjeno ime. Nažalost, Drakula je, uprkos dobrim kritikama, imao slabu prodaju i nije postao popularan sve do 20. veka.
8. Film Nosferatu – Simfonija užasa je snimljen po Drakuli
Nosferatu – Simfonija užasa iz 1922. godine, jedan je od prvih horor filmova, a snimljen je indirektno po Stokerovom romanu. Naime, režiser F.V. Murnau je u svom ostvarenju izmenio imena likova, iako nije imao prava na ekranizaciju Drakule. Stokerova supruga se pobunila i tužila ga je, zahtevajući da se unište sve kopije filma. Na svu sreću, jedna je sačuvana.
