“Nas su zanimale razlike i sličnosti između priča u različitim kulturama”, rekao je on nakon završetka 14. sveske enciklopedije, sastavljene od više od 4.000 članaka.

“Vrednosti koje se nalaze u srži bajki jedva da su se menjale tokom veka”, kaže Uter i naglašava da ne potiču sve bajke iz drevnog oblika pripovedačke tradicije, već su neke od njih autorski radovi napisani u posljednja dva veka.

“Na primer, bajke često pokazuju da svako zaslužuje drugu šansu. A često se i skromni autsajderi pretvaraju u prave junake”, kaže on.

Uter je bajke pretvorio u svoj životni rad tokom akademske karijere na Univerzitetu u Esenu i Getingenu, gđe je obavljen najveći posao na sastavljanju enciklopedije.

“Tema koja je verovatno zajednička većini kultura je ona o borcu protiv zmaja koji pokori celo neprijateljsko okruženje koje on simboliše”, objašnjava on i podseća da je u većem delu sveta zmaj čudovište sa negativnim karakteristikama, osim u Aziji.

O zmajevima su pisala i braća Grim, ali nikad im te bajke nisu dosegle popularnost Snežane, Pepeljuge i Crvenkape.

Međutim, on ima objašnjenje i za to. Uter kaže da je razlog toga što maćehe imaju veoma lošu reputaciju u Grimovim bajkama – deca iz prvog braka očeva imala su prednost u nasljeđivanju.

On dodaje da i nasilje kojem bajke obiluju ima svoju svrhu, jer je ono je tamo kako bi one koji su napravili zlo stigla pravda.

Vremenom brutalnost u nekim bajkama je potisnuta. Pepeljugine zle polusestre više ne odsecaju prste i pete na svojim ružnim stopalima kako bi im cipelica pristajala.

Takođe, u velikoj meri opravdana feministička kritika o prikazima žena u bajkama, bilo da se radi o zlim vešticama ili o dobrim princezama, takođe je jenjala, zaključuje on.

(novosti.rs)