Čarls Bukovski - Vožnja kroz pakao

Ljudi su umorni, nesrećni i promašeni,ljudi su

ogorčeni i osvetoljubivi, ljudi su izigrani i uplašeni,

ljudi su besni i neinventivni,

i ja vozim među njima autoputem dok oni

prikazuju u vožnji šta je ostalo od njih-

neki su nadrkani, samovoljniji od drugih,

neki ne vole da budu prestignuti,

neki ne daju drugima da ih prestignu

neki uporno blokiraju trake

neki mrze novije,skuplje modele vozila

drugi u takvim kolima mrze starija kola.

autoput je cirkus jeftinih i sitnih emocija,

čovečanstvo u kretanju, mnogi od njih dolaze

iz nekog mesta koje mrze i odlaze ka drugom

koje isto tako mrze i odlaze ka drugom

koje isto tako mrze

ili još više.

autoput je slika onog što smo postali,a

masa saobraćajnih nesreća i smrti sudar su

osakaćenih bića, bednih i dementnih

života.

kada vozim autoputem vidim dušu ljudi

moga grada, i ona je ružna,ružna,ružna:

Živi su oglodali

svoje srce.