Bruno Šulc: Potreban mi je drug...

Htio bih da mogu za trenutak da stavim taj teret na nečija ramena, ispravim vrat i pogledam to što sam nosio. Potreban mi je saučesnik za nova otkrića.

Odlomak iz pisma Tadeušu Brezi, 21. jun 1934. godine.

Potreban mi je drug, potrebna mi je bliskost srodnog čovjeka. Želim neku garanciju unutrašnjeg svijeta, čije postojanje postuliram. Držati ga stalno samo na svojoj vjeri, nositi ga uprkos svemu snagom svoga prkosa — napor je i muka Atlasa. Ponekad mi se čini da tim napetim gestom nošenja držim ništa na svojim plećima. Htio bih da mogu za trenutak da stavim taj teret na nečija ramena, ispravim vrat i pogledam to što sam nosio. Potreban mi je saučesnik za nova otkrića. Ono što je za jednog čovjeka rizik, nemogućnost, kapris postavljen na glavu — kad se ogleda u četiri oka postaje stvarnost. Svijet kao da čeka na taj savez: zatvoren dosada, tijesan, bez daljih planova — počinje sazrijevati bojama daljine, pucati i otvarati se u dubinu. Šareni prospekti se produbljuju i otvaraju u stvarne perspektive, zidovi će nas propustiti u dotada nedostižne dimenzije, freske naslikane na jesenjem nebeskom svodu oživljavaju kao u pantomimi.