Konana je kreirao Robert E. Hauard u seriji romana epske fantastike. Izdavačka kuća Marvel komiks 1970. godine započinje objavljivanje strip-svezaka o Konanu pod nazivom Konan varvarin. Scenarista je bio Roj Tomas, a crtač Bari Vindzor-Smit. Posle nekoliko brojeva, Smita zamenjuje Džon Bjusema. Od 2003. godine, izdavač stripova o Konanu je kuća Dark Horse Comics.
Strip o divljaku, Simerijancu, svrstava se i u podžanr sword and sorcery ili mač i magija. Podžanr odlikuju junaci koji vešto barataju mačevima, elementi magijskog, natprirodnog, pitanje lične borbe, elementi romanse i egzotično okruženje. Rodonačelnikom se smatra upravo Hauard. Konanove avanture su smeštene u himerijansko doba, košmarnu eru svakojakih bića. Ovaj junak poznat je po svojoj hladnokrvnosti, ali jasnom kodeksu časti. A retki dragulj koji se može pronaći među stranicama je Konanova poezija, poput Pesme smrti Konana Simerijanca.
Iako se Konanu svako malo pruža prilika (koju i koristi) da bude u društvu raskošnih lepotica, epizoda Kćeri Ranove tretira žene na specifičan način. Priča o metamorfozi – preobražaju devojčice u ženu, žene u čudovište, koja se dešava uporedo sa promenama junakovih osećanja i doživljaja sveta. Višeslojna scenaristička struktura nam daje uvid u različite perspektive. Konanova perspektiva protagoniste koji menja svoj odnos spram žene kako priča odmiče, od ravnodušnosti, preko očinskog instinkta, zbunjenosti, očaranosti, zaljubljenosti, do straha (i na kraju pokajanja). Perspektiva kapetana Rana, prognanog na nepoznato ostrvo, čija samoća postaje njegov najveći protivnik i perspektiva kapetana Larenca koji nailazi na Ranov dnevnik. Čitaocima je prepuštena sloboda interpretacije i domaštavanje sopstvenog razrešenja ove misterije.
Za crtež ovog izdanja zaduženi su Džon Bušema i Erni Čan. U njegovoj interpretaciji, lik Konana izgleda divlje, sa naglašenim oštrim obrvama, osenčenim licem i grubim, mišićavim telom. Za razliku od Hauardovog Konana, Konan u predstavi Bušeme i Čana je sirovi borac u čijem izrazu nema ničeg pitomog.
Crteži su crno-beli, jednostavnih linija, namenjeni mlađoj populaciji. Upečatljiva je upotreba kontrasta i senki, što ide u prilog tome da priča sadrži elemente misterije i horora. Nekoliko prepoznatljivih lokacija i mali broj likova koji se izdvajaju karakterno, čine strip lako i brzo čitljivim.
Na početku priče, srećemo Konana na konju kako jaše prečicom, kroz neistraženi predeo, ne bi li stigao do Vanahajna. Na putu sreće svoje stare protivnike, Pikte, koje uspeva skoro sve da porazi, kad mu se ukaže viseći most. I kako on krene preko mosta, Pikti počnu da se povlače. Nešto nije kako treba, Pikti su zbog nečeg sujeverni. Prešavši most, Konanu se učini da čuje zmiju, pa udari mačem, ali kad se okrene, ispostavi se da je ubio plavokosu devojku. I kad se okrene, pred sobom ugleda petogodišnju devojčicu sa zlatnim lančićem oko vrata. Tad Konan pomisli da je u pitanju ženina ćerka, stavi je na konja da je povede sa sobom. Međutim, počnu da se dešavaju čudne stvari. Devojčica preko noći izraste u desetogodišnjakinju.
Ovde primećujemo oklevanje junaka. Kako vreme odmiče, njegov očinski instinkt popušta i on počinje devojčicu da posmatra drugim očima. Sledećeg dana, devojčica izrasta u odraslu ženu. Konan počinje da misli da je začaran i da mu se sve samo priviđa. Oseća neverovatan umor u celom telu, ali odlučuje da nastavi put. Konan je, po svemu sudeći, naivko. U njegovom svetu, u kom obitavaju mistična bića, čudovišta i ratoborna plemena, žena predstavlja nešto nedokučivo. A čitaocima postaje jasno da je na pomolu opasnost.
Tokom noći, prikrada se nepoznata koščata ruka koja poseže za lančićem oko ženinog vrata. Konan se trgne i otkriva da je u pitanju draguljar, koji je isti lančić našao nedaleko odatle. Prateći trag, nailaze na rupu koja ih odvodi do skrivenog zakopanog broda, a na brodu otkrivaju čovekoliki skelet sa ogromnim očnjacima i gusarska pisma. Iz pisama Konan i čitaoci otkrivaju poreklo ove žene.
Metapriča nas vodi kroz gusarski svet. Zašavši u podnožje Zemlje, u mrak i tajanstvenu prošlost napuštenog broda, zakoračićemo u nepoznato. Scenaristički jednostavnim, ali veštim postupkom, čitaocima se otkrivaju informacije, kao delići slagalice koje zajedno sa glavnim junakom slažemo kako priča odmiče.
Prvo pismo pripada kapetanu Ranu. On piše da su ga nakon pobune, ostali gusari stavili na robiju u potpalublje, nakon čega su ga izbacili na neko ostrvo. Svoj zatvor nazvao je Zahran. Na pomen tog imena, žena ga ponovi. Jedino što je Ran imao sa sobom bili su dnevnik i knjiga vradžbina. Zapisuje da ga je napalo kosmato stvorenje za koje zaključuje da je u pitanju ženka. Drugo pismo potpisuje kapetan Larenco koji dolazi na ostrvo sa posadom nakon Rana. Tamo zatiču Ranov kostur i, na opšte zaprepašćenje, pleme plavokosih, prelepih devojčica. Oni ih odvode na svoj brod s namerom da ih prodaju kao roblje.
Tada počinje metamorfoza. Devojčice preko noći izrastaju u starije devojčice, zatim u žene. Posada već odustaje od ideje o prodaji i planiraju venčanja. A onda se događa neočekivano – žene se pretvaraju u monstrume, kosmate demone koji počinju da grebu posadu kandžama. Slikovit prikaz ove scene zaista pobuđuje jezu. Na ovom mestu u stripu, horor doživljava svoj vrhunac. Ponovo, ostaje nerazjašnjeno šta se stvarno dogodilo, a šta je plod čovekove mašte.
Tokom finalnog obračuna sa Piktima, Konanu nestaje snage, ali se njegova saputnica iznenada pretvara u dlakavo, ubilačko stvorenje i pobija Pikte. Međutim, nakon pada mosta, Konan preživljava pad, srećan što se otarasio nevolje, i odlazi da potraži telo stvorenja, kad tamo ugleda mrtvo telo žene. Nad njom, Konan tuguje i priznaje da je imao sreću što ju je poznavao – kao ljubavnik.
„Spavaj, kćeri Ranova i sanjaj… Samo oni koji žive, moraju da se suoče s budućnošću snova i sećanja!” Pokajanje junaka otkriva motiv ljubavne čežnje koji je sve vreme postojao kao nevidljivi antipod strahu. Konanovo oslovljavanje nastradale žene kao Ranove kćeri, odaje svojevrsnu počast prognanom kapetanu. Ne dovodeći više u pitanje njeno poreklo, Konan kao da stavlja tačku na misteriju i da priznaje da ono ni nije bilo važno. Da li je žena bila plod junakove mašte koja je rasla dok ga nije progutala, postoji li Tvorac, deluju li vradžbine, sve to prestaje da biva od značaja. Tajne koje kriju pisma čine se ništavnim spram misterije Konanovog unutrašnjeg sveta.
Piše: Tisa Milić/Časopis Kuš!
