Kad pomislimo na programiranje, pomislimo na brojeve i kodove. Retko ko programske jezike povezuje sa umetnošću. Ali šta ako se u savremenom dobu stvorio prostor za poeziju iz instrukcija, klasa, funkcija i sintaksi unutar samih programskih jezika?
Iako su programski jezici nastali zbog rada na kompjuterima, to ne znači da Java, Python, SQL, Ruby, CSS or HTML ne mogu biti korišćeni za stvaranje stihova i rima. Upravo time su se pojedini web developore bavili, u pauzama od svog uobičajenog posla.
Antologije poezije kodova
Tako je 2012. godine nastala antologija poezija kodova sa nazivom code {poems}. Sastoji se od 55 pesama čiji su autori web developori sa svih strana sveta. Autori tvrde da za kodove ima mesta i u umetnosti, i da oni ne moraju da budu korišćeni samo za programiranje.
Projekat nazvan ./code –poetry još jedan je primer poezije kodova. Zanimljivo je da je svaka pesma iz ove zbirke ujedno i validan program koji, kad se primeni, stvara jedno delo vizualne umetnosti. Čitava zbirka je formatirana tako da pored poezije, „čitaocima“ ponudi i kompilaciju dela vizualne umetnosti.
Da je čitav pokret poezije kodova uzeo maha, govori i činjenica da se svake godine održava Konferencija poezije kodova (Source Code Poetry Conference). Takođe, svake godine se održava i takmičenje u kreiranju ove vrste pesama – Source Code Poetry Challenge. Pravila su vrlo jednostavna – bitno je samo da je korišćen neki od programskih jezika u stvaranju stihova.
Da li je poezija kodova rezervisana samo za programere?
Postavlja se pitanje koliko je ova poezija „čitljiva“ ako mogu da je razumeju samo programeri, odnosno oni koji poznaju neki programski jezik?
Pristalice poezije kodova tvrde da nisu samo web developeri ti koji mogu da se povežu sa ovom poezijom nego da svi mogu da uživaju u estetici kodova. Ko god voli vizualnu umetnost, poeziju, igre rečima i jezike uopšte, može da nađe lepotu u ovoj savremenoj vrsti poezije.
U jednu ruku, ova „hermetičnost“ poeziju kodova čini blisku postmodernističkoj poeziji čiji su predstavnici T.S.Eliot i Ezra Paund. Za razumevanje pesama ovih autora potrebno je sve čitalačko iskustvo koje jedna osoba poseduje, kao i gomila dodatne literature koja služi kao „alat“ za probijanje kroz njihove stihove.
Poezija kodova je ipak na drugačiji način „hermetična“ – ne oslanja se toliko na prethodnu književnu tradiciju koliko na modernu tehnologiju i fenomene povezane sa tim. Takođe, još jedna stvar ovu poeziju razlikuje od klasične – mogu da je razumeju ne samo ljudi nego i mašine.
Kod je poezija
Ko god se bavio WordPress sajtovima, makar kao autor koji ubacuje tekstove na svoj blog, poznat mu je dugogodišnji slogan ove platforme „Code is poetry“, odnosno „Kod je poezija“.
Osoba koja je ovaj slogan osmislila verovatno nije mislila da će istinska poezija moći da nastane od kodova. Možda je prvobitna zamisao iza ove rečenica bila ta da će od sada ljudi kojima dobro ide pisanje, ali ne baš i snalaženje na kompjuteru, moći da svoje delo predstave publici na jednostavan način.
Poezija kodova zapravo dekonstruiše ovakvu misao jer su osobe koje pišu poeziju osobe koje se odlično snalaze sa kompjuterima. Ali i sa stihovima. Još jednom se pokazalo da savremeno doba zahteva multitalentovane ljudi koji uprkos tome što se specijalizuju samo za jednu oblast zadrže i druga interesovanja.
Dajte šansu njihovim stihovima i pročitajte bar jednu pesmu na programskog jeziku – možda vam se dopadne.
