Ukoliko pronalazite sebe među onim ljudima svakodnevno potištenim nepravdom, zbivanjima u svetu, nesuglasicama, sopstvenom neodlučnošću, nedostatkom volje, nevericom, ili pak neuspehom, Marko Aurelije ima nekoliko misli za vas.
On je, zapravo, pisao „Samom sebi“, ali su se njegove svevremene misli, kako je istorija pokazala, mogle primeniti na veliki deo čovečanstva.
Ovaj imperator, poklonik učenja i stoičke filozofije, tokom II veka nove ere živeo je prema svojim uverenjima i vladao sa dubokim razumevanjem sveta oko sebe, te se njegova devetnaestogodišnja vladavina smatra poslednjim razdobljem sjaja Rimskog Carstva u kome je pobeđivala pravda.
Između bitaka i državnih dužnosti, Marko Aurelije pisao je dnevnik svojevrsne introspekcije, koji se zasniva na jednoj ideji: „Imaš moć nad svojim mislima, ali ne i nad događajima iz spoljnog sveta. Shvati ovo i pronaći ćeš snagu“.
Njegovo delo kasnije je prevedeno pod nazivom „Meditacije“. U nastavku ćemo vam navesti nekoliko saveta Marka Aurelija koje je u njima zabeležio.
„Život je čovekov onakav kakvim ga oblikuju njegove misli.”
„Odbaci svoj osećaj povređenosti i rana će sama nestati.“
„Svaki dan započni rečima: danas ću se susresti s protivljenjem, nezahvalnošću, drskošću, izdajstvom, mržnjom i sebičnošću ljudskom, a sve zbog toga što oni koji greše ne znaju šta je dobro, a šta zlo. Što se mene pak tiče, već odavno mi je poznata priroda dobra i njegova plemenitost, kao i priroda zla i njegova niskost. Poznajem i prirodu samog grešnika koji mi je brat, ne po krvi, već stoga što je obdaren razumom i božanskom iskrom. I zato mi ništa od toga ne može nauditi jer me nitko ne može uplesti u neko nisko delo. Na brata se ne mogu niti ljutiti niti se zavaditi s njim jer smo rođeni za zajednička dela, poput ruku, nogu, obrva, gornjih i donjih zuba. Štetiti jedan drugome znači protiviti se zakonu prirode, jer šta je ogorčenost ili zazor, ako ne samo jedan oblik ometanja rada prirode?“
„Svakoga trenutka čvrsto nastoj da to što upravo radiš obavljaš s ispravnim i prirodnim dostojanstvom, čovjekoljubivo, slobodno i pravedno. Oslobodi svoj um svih ostalih razmišljanja. To ćeš moći ako svakom svom delu priđeš kao da ti je posljednje u životu, ako se oslobodiš nepostojanosti, ako ti osećaji ne pobijaju zapovedi razuma, ako pobediš želju za ostavljanjem utiska i divljenjem samome sebi, i ako prestaneš biti nezadovoljan svojom sudbinom.“
„Ljudska duša samu sebe vređa ako dopusti da je savlada naslada ili bol.“
„Uznemiruju li te zbivanja u svetu oko tebe? Povuci se tada na mirno mesto gde ćeš moći usavršiti svoje znanje o Dobru i naučiti kako da ukrotiš sopstveni nemir. Zaštiti se od još jedne greške: od ludosti onih koji se ubijaju poslom, ali bez cilja prema kojem bi sav njihov napor i misli bili upravljeni.“
„Buncaju ljudi i postaju umorni od života kad nemaju pred sobom neki cilj prema kome bi usmerili svaki svoj napor i svaku svoju misao.“
„Poraz je kad u životu pojedinca pre klone duh nego telo.“
„Budi nalik na morski rt u koji neprestano udaraju talasi a on i dalje ostaje čvrst, dok se oko njega stišava razjarena voda.“
„Nikad ne prestaje da me začuđuje: volimo sebe više nego druge ljude, a opet, više se obaziremo na njihovo mišljenje nego na sopstveno.“
„Danas sam pobegao svom nespokojstvu. Ili, bolje reći, odbacio sam ga, jer ono je bilo u meni samom i u mojoj svesti, ne izvan nje.“
„Pomisli na sve prošle godine u kojima si govorio sebi „Uradiću to sutra“, i na to kako su ti bogovi iznova i iznova pružali periode blagostanja koje nisi iskoristio. Vreme je da shvatiš da si deo Univerzuma, da te je izrodila sama Priroda, i da je tvoje vreme ograničeno. Svaki trenutak mudro iskoristi, kako bi spoznao svoj unutrašnji sjaj. U suprotnom, on će nestati i večito biti van tvog domašaja.“
„Uvek imaš mogućnost da nemaš mišljenje. Nema potrebe uzrujavati se i tištiti sopstvenu dušu zbog stvari koje ne možeš kontrolisati. Te stvari ne iziskuju tvoj sud. Ostavi ih se.“
„Protiv nesklonosti da napustiš krevet pri prvoj dnevnoj svetlosti, imaj u pripravnosti misao: Ustajem da bih ostvario delo čoveka.” Moram li negodovati zbog obavljanja onoga za šta sam rođen i u ime čega sam došao na svet? Je li svrha moga postojanja ležati ovde pod pokrivačem i grejati se? “Ah, ali to je mnogo ugodnije!”, pomislićeš. Jesi li, dakle, rođen zbog užitka ili zbog dužnosti? Pogledaj biljke, vrapce, mrave, pauke, pčele – svako od njih radeći na svom zadatku prinosi svoj udeo u smeru skladnog svetskog poretka. Hoćeš li uskratiti čovekov doprinos tome, umesto da spremno izvršavaš zahteve prirode? “Da, ali čovek mora i spavati…” Slažem se, ali priroda je odmoru odredila granice kao i kod hrane i pića. Kad prekoračiš ove granice, ideš i preko granica umerenosti, dok s druge strane, kad je u pitanju rad, brzo odustaješ od onoga što bi mogao postići.“
„Neka tvojim djelima upravlja dobra volja, kao i osećaj za zajedničko dobro, primereni oprez, ali ne i neodlučnost; neka u tvojim osećajima ne bude uobraženog cepidlačenja.“
„Ako ti ovaj život može ponuditi išta bolje od pravde i istine, samokontrole i hrabrosti – što znači smireni um koji deluje u skladu sa zakonom razuma, smireni um u svim sudbinskim situacijama – ako možeš naslutiti neki viši ideal, zašto mu se ne okreneš čitavom svojom dušom, zašto se ne veseliš nagradi koju si našao?“
„Na univerzum uvek gledaj kao na živi organizam s jednim telom i jednom dušom. Pomisli kako je sve sadržano u tom Jednom, sve pokreće jedan impuls i sve je uzrok svega što se događa. Pogledaj samo isprepleteno jato divljih ptica u letu ili složenost tkanine.“
„Nije smrt ono od čega čovek treba strahovati, već od toga da nikada neće istinski početi da živi.“
