„Tito je poslednji živi velikаn među zаistа velikim ljudimа nаšeg dobа. Ono što gа čini velikim je činjenicа dа je on bukvаlno otаc vаše zemlje. On je nаjveći među rаtnim vođаmа i vođаmа mirа. U tim dvemа ulogаmа niko pre njegа nije bio istovremeno toliko uspešаn. Mislim dа je Tito jednа od nаjmonumentаlnijih figurа novije istorije…“
Poznata je sklonost Josipa Broza Tita ka raskošnom životu i glamuroznoj reprezentaciji na kojoj se nije štedelo.
Jugoslavija nije štedela ni na filmskom predstavljanju NOB-a. Filmovi Neretva i Sutjeska su najskuplje produkcije onog doba u Evropi, sa slavnim inostranim glumcima, kremom našeg glumišta, mnoštvom statista i svakojake vojne opreme.
Doživotni predsednik SFRJ nije imao ništa protiv toga da u filmovima o neprijateljskim ofanzivama glume slavna svetska imena, kako bi oni po svojoj spektakularnosti što jače odjeknuli širom sveta.
Ričard Barton i Elizabet Tejlor na Brionima
Snimanje filma Sutjeska započeto je u drugoj polovini 1971. godine. Reditelj Veljko Bulajić, koji je prethodno režirao Bitku na Neretvi, povukao se iz projekta dok je on još bio u fazi pripreme i prepustio režiju svom pomoćniku sa snimanja Neretve Stipi Deliću. Izgleda da je bilo problema sa usaglašavanjem oko scenarija za ovaj film.
Producent Sutjeske, Nikola Popović, zaslužan je za dovođenje Ričarda Bartona, kome je u filmu ponuđena uloga vrhovnog komandanta Tita. Inače, Barton je tada bio na vrhuncu slave.
Ričard Barton je sa svojom suprugom Elizabet Tejlor doputovao u Pulu krajem jula 1971. Slavni bračni par Tito je već 1. avgusta primio u svojoj vili na Brionima, u punom sjaju, pred kamerama i novinarima. Od svih stranih umetnika pristiglih povodom snimanja Sutjeske, uživali su najbolji status; bili su smešteni u vili odmah pored Titove.
Iz Dnevnika Ričarda Bartona
O tim danima i druženju sa Titom postoje odlomci iz dnevničkih zapisa holivudskog glumca objavljenih 2012. godine. Evo izbora sačinjenog prema tekstu objavljenom u Jutarnjem listu:
Barton, između ostalog navodi kako se požalio Titu da je njegov lik u scenariju slabo postavljen i da ga premalo ima. Prokomentarisao je: „Možda ću raditi nešto bolje, osim da stojim i izgledam kao čovek sudbine.“
Barton opisuje Tita kao iznenađujuće malog i delikatnog, s malim rukama, nogama i glavom, a zbog blago zatamnjenih naočara nije mu mogao odrediti boju očiju. Stomak mu je popriličan, međutim, u ostatku tela doima se vitko. Kada sedne za sto, impozantan je.
Glumac se prisetio kako ih je princeza Margareta, njegova prijateljica, upozorila da Tito i Jovanka žive u neviđenoj raskoši; u odnosu na njihovu rezidenciju kraljevski dom u Bakingemskoj palati je zdanje srednje klase.
U jednom trenutku glumac je upitao Tita što misli o Staljinu. Dobio je odgovor: „Cenio sam ga kao političara, ali mi se nije sviđao kao čovek“.
Popodne ih je povezao svojim otvorenim linkoln kontinentalom, poklonom ljudi iz Zagreba. Liz je sedela do Tita, a Barton je bio iza s Jovankom. Budući da je prešao preko oštrog kamena, Tito je probušio prednju desnu gumu. Međutim, umesto da stane, nastavio je vožnju i priuštio suputnicima desetak sekundi panike. Izašli su i peške došli do tamošnjeg malog zoološkog vrta, a zatim se – na užas Bartona i Liz – opet pojavio linkoln kontinental. Tito je ovog puta vozio poput pogrebnika dok im je pokazivao Brione, ali su gosti svejedno umirali od straha.
Barton je upitao Tita što bi se dogodilo da je Čerčil otvorio drugi front kroz Balkan, prema Austriji, i zaustavio napredovanje Rusa.
„Zaustavili bismo vas. U to vreme imali smo 35 divizija obučenih za borbu i oružje koje smo oteli Nemcima i Italijanima“. Gotovo u istom dahu rekao je kako je verovao Čerčilu, ali ne i Britancima. Barton je uzdahnuo da nije jedini koji ima takav stav.
Drugi dan, za ručkom je Barton primetio kako se mnoge zvanice usiljeno smeše, da ne bi otkrili kako im je dosadno, čak i uprkos tome što su već dosta popili. Zato je Liz bila u svom elementu, jer su svi pogledi bili uprti u nju.
U kuhinji sa Sofijom Loren
Italijanska glumica je sa svojim suprugom Karlom Ponitjem bila Titov gost na Brionima 1969. godine. Proveli su tamo 15 dana, pri čemu su se Sofija Loren i J. B. Tito voleli družiti u kuhinji.
Imali su običaj da sami tamo provode vreme. Ona je svima pravila izvrsne špagete sa sosom od svežeg paradajza, a Tito je njoj mesio zagorsku štrudlu.
Inače, Sofija Loren je zaista bila dobra kuvarica, izdala je i knjigu s receptima italijanske kuhinje U kuhinji s ljubavlju.
Kako se Kirk Daglas susreo s Titom
Kirk Daglas se s Titom susreo samoinicijativno.
On je 1964. godine boravio u Beogradu. Za vreme prijema u američkoj ambasadi izrazio je želju da se upozna s Titom. Britanski ambasador, koji je tamo bio prisutan primetio je da na to ni ne pomišlja, jer on sam čeka na odgovor već šest nedelja da bi se video sa predsednikom SFRJ na deset minuta kako bi mu predao akreditive.
Međutim, Kirk Daglas je pozvao telefonom predsednički kabinet, i sutradan je Tito poslao po njega i njegovu suprugu privatni avion da ih preveze u Ljubljanu. Sa Titom su razgovarali, pili vino i družili se puna tri sata.
Ispostavilo se da je Tito, prema rečima Kirka Daglasa, odgledao sve njegove filmove, a da mu je omiljeni Obračun kod OK Korala. Rekao mu je i da obožava da gleda filmove, naročito vesterne, jer mu nakratko odvlače pažnju od problema sa kojima se suočava.
Orson Vels kao poštovalac jugoslovenskog predsednika
Reditelj Građanina Kejna igrao je četničkog senatora u Bitki na Neretvi.
Ako je suditi prema pažnji s kojom su razmenjivali poklone, obojica su jako poštovala jedan drugog.
U jednom intervjuu Orson Vels kaže o sebi da je bio prvi američki politički novinar koji se zauzeo za borbu jugoslovenskih partizana.
Na pitanje zašto bi voleo da snimi dokumentarni film o Titu, čuveni reditelj je odgovorio:
„Tito je poslednji živi velikаn među zаistа velikim ljudimа nаšeg dobа. Ono što gа čini velikim je činjenicа dа je on bukvаlno otаc vаše zemlje. On je nаjveći među rаtnim vođаmа i vođаmа mirа. U tim dvemа ulogаmа niko pre njegа nije bio istovremeno toliko uspešаn. Mislim dа je Tito jednа od nаjmonumentаlnijih figurа novije istorije…“
Marija Stojičić Mitić - kultivisise.rs
