Foto: Ivana Tutunović Karić
Prošlog meseca, FBI je zatvorio Z-biblioteku – jednu od najpopularnijih baza nelicenciranih e-knjiga, „biblioteka iz senke“ na svetu. Dve osobe koje su navodno bili njeni operatori, inače ruski državljani, uhapšene su u Argentini po nalogu američkih vlasti i optužene za krivično delo kršenja autorskih prava. Sa 11 miliona knjiga i 84 miliona članaka, Z-biblioteka je s pravom tvrdila da je najveći resurs te vrste, a uspevala je da izbegne ozbiljne sudske postupke otkako se 2009. prvi put pojavila kao replika, ili tzv. sajt-ogledalo, Biblioteke Genesis (LibGen).
Posle hapšenja je na većini domena povezanih sa Z-bibliotekom osvanulo obaveštenje o zapleni FBI-ja, ali je repozitorijum još uvek bio dostupan preko Tora i drugih anonimizujućih pretraživača. Nekoliko dana nakon što je podignuta optužnica, oglasili su se preostali Z-bibliotekari. Izrazili su žaljenje zbog hapšenja i izvinili se svim piscima koji su „oštećeni“, ali se nisu odrekli principa kojim je vođeno uspostavljanje biblioteke iz senke: „Smatramo da znanje i nasleđe čovečanstva treba da budu dostupni svim ljudima širom sveta, bez obzira na njihovo imovinsko stanje, društveni status, nacionalnost ili državljanstvo“. Demokratizacija znanja, napisali su, bila je „jedina svrha“ Z-biblioteke. Citirali su nekoliko stihova iz pesme The Show Must Go On grupe Queen i povukli se u tišinu.
Prostor za komentare na blogu bio je preplavljen porukama solidarnosti čitalaca širom sveta. Mnogi od njih su iz Kine, Rusije i sa globalnog juga, gde studenti i istraživači često zavise od sajtova kao što je Z-biblioteka, jer su im knjige i naučni radovi nedostupni zbog visokih cena, neujednačenog snabdevanja, nedovoljno opremljenih obrazovnih institucija ili zbog državne cenzure.
„Prokleti američki imperijalisti“, pisali su korisnici. „Prokleti svi kapitalistički vampiri koji hoće da prisvoje zajednička dobra Razuma“; „Komunizam u znanju!“ Racija koju je sproveo FBI, složili su se oni, služi interesima zapadnih vlasnika intelektualne svojine, na štetu ljudi koji su već u nepovoljnom položaju zbog nejednakosti u globalnoj proizvodnji znanja. Više komentatora je uporedilo zatvaranje ove biblioteke sa požarom koji je uništio Aleksandrijsku biblioteku.
Zaplena Z-biblioteke je tek najnovija epizoda neprekidne borbe između biblioteka u senci i državnih organa. Kada je 2015. akademski izdavački gigant Elsevier izveo LibGen i Sci-Hub na sud u SAD, utvrđeno je da ovi sajtovi krše propise o autorskim pravima i naloženo im je da plate 15 miliona dolara odštete (nisu platili). Elsevier se 2020. udružio sa izdavačkom kućom Wiley i Američkim hemijskim društvom kako bi ponovo tužio te sajtove, ovog puta sudu u Delhiju u Indiji; proces je u toku, ali izgleda da će ići na ruku izdavačima. Međutim, biblioteke u senci je i dalje praktično nemoguće krivično goniti, a kamoli ukinuti. Njihovi sajtovi se uglavnom hostuju u zemljama sa neefikasnim pravosudnim sistemima ili fleksibilnim zakonima o autorskom pravu, dok njihovim sadržajem često upravljaju mreže anonimnih operatora.
Čak i kada se programeri neke biblioteke lociraju i izvedu pred američki sud – u ovom slučaju, osumnjičeni su povezani sa mejlovima i donacijama Z-biblioteke na osnovu podataka dobijenih od Gugla i Amazona – nema garancije da će optužnica dovesti do uklanjanja same baze. Pojedinačni domeni se mogu zapleniti, ali će umesto njih nići bogati ekosistem rezervnih kopija i sajtova-ogledala. Anina arhiva, pretraživač otvorenog koda za biblioteke u senci, već prebacuje 31 terabajt knjiga iz Z-biblioteke u svoju kolekciju, sa ciljem da jednog dana katalogizuje „sve postojeće knjige“.
S obzirom na široku podršku akademske zajednice za otvaranje pristupa istraživačkim radovima, raspravu o bibliotekama u senci lako je prikazati kao direktan sukob između izdavačkih kuća željnih profita i ljudi kojima su njihove usluge najpotrebnije. Međutim, model koji promovišu piratski sajtovi pogađa i mnoge pisce, posebno one koji rade u komercijalnom izdavaštvu, što je oblast u kojoj je Z-biblioteka beležila stalan rast. Jedno saopštenje Udruženja autora iz 2020. američkom Kongresu navodi se kao podsticaj za nedavnu akciju FBI-ja.
Tačne razmere gubitaka koje su biblioteke u senci nanele autorima i izdavačima ostaju nejasne. Studija na koju se Udruženje autora poziva u svom saopštenju, koristila je podatke samo-procene za tvrdnju da sajtovi godišnje postavljaju sadržaj u vrednosti od oko 315 miliona dolara, što je legitimnu prodaju knjiga smanjilo za skoro 14 odsto. Međutim, ta tvrdnja se zasniva na pretpostavci da bi ljudi koji skidaju materijale iz biblioteka u senci, bili voljni i sposobni da plate ono što ne mogu da dobiju besplatno.
Jedna studija sprovedena na američkim univerzitetima pokazala je da međubibliotečka razmena ne raste kad se smanji upotreba Sci-Hub-a (ili obrnuto), kako bi se očekivalo kad se korisnici okrenu piratskim sajtovima jer im je tako lakše. Druga studija sugeriše da značajan udeo preuzimanja iz biblioteka u senci čine tekstovi koji inače nisu digitalno dostupni, ni preko plaćenih servisa. Verovatno je da čak i u bogatim zemljama sa dobrim resursima, većina čitalaca ne bira između plaćanja i nelegalnog preuzimanja, već između nelegalnog preuzimanja i nedostupnosti.
U optužnici protiv operatora Z-biblioteke, tužioci previđaju ne samo norme savremene infosfere, već i neke staromodne ideale u osnovi koncepta javne biblioteke. S obzirom da biblioteka i omogućava i simbolizuje slobodan protok znanja, iznenađujuće je da se akademsko izdavaštvo nije lakše prilagodilo rastućoj potražnji za digitalnim medijima otvorenog pristupa. S druge strane, uprkos poslovičnim asocijacijama sa jednakošću među ljudima, u praksi su biblioteke često uporišta odabrane manjine. To nisu beskonačne borhesovske sfere, već zatvoreni prostori čije se granice pomno čuvaju.
Sadržaj biblioteka neće magično postati dostupan pukim provaljivanjem njihovih vrata. Uprkos poreklu koje biblioteke u senci imaju u sovjetskoj i postsovjetskoj samizdat kulturi, i uprkos činjenici da su široko prihvaćene među univerzitetskim studentima u Indiji, Argentini i Brazilu, vodeće sajtove te vrste najviše koriste bolje obrazovani Evropljani i Amerikanci. Katalog „svih postojećih knjiga“ Anine arhive ne može sam po sebi da ispravi nejednakosti u pristupu bibliotečkoj građi. Ali bi bio dobar početak.
Georgie Newson, London Review of Books, 14.12.2022.
Prevela Milica Jovanović
