Veliki broj napuštenih industrijskih objekata u Srbiji, od kojih neki predstavljaju industrijsko nasleđe, prepušten je propadanju. Pripadnici civilnog i kreativnog sektora prepoznaju ove objekte kao zanimljive, i aktiviraju ih primenjujući inovacije koje mogu doprineti prevazilaženju ograničenja u sistemu planiranja i zaštite nasleđa.
Veliki broj napuštenih industrijskih objekata u Srbiji, od kojih neki predstavljaju industrijsko nasleđe, prepušten je propadanju. Pripadnici civilnog i kreativnog sektora prepoznaju ove objekte kao zanimljive, i aktiviraju ih primenjujući inovacije koje mogu doprineti prevazilaženju ograničenja u sistemu planiranja i zaštite nasleđa. Demokratizacija politika prostornog razvoja i uključivanje neinstitucionalnih aktera u planiranje, važne su teme nametnute promenama karakterističnim za post-socijalistički period.
Analiza primera razvijenih zemalja pokazuje da civilni i kreativni sektor predstavljaju značajne učesnike u aktivaciji napuštenih objekata. Veliki deo slučajeva karakterišu postepena aktivacija i privremena upotreba, prihvaćene kao deo javne politike. Čest je slučaj da se osnivaju nove institucije i organizacije koje će imati ulogu nezavisnog posmatrača i kritičara procesa. Njihova nezavisnost u odnosu na postojeće institucije omogućava rešavanje problema van tradicionalnih obrazaca, što je posebno značajno kada su postojeće institucije neefikasne. Saradnja institucija i vlasnika sa akterima koji koriste ove prostore se ostvaruje kroz različite mehanizme: savetovanje, finansijsku pomoć, ustupanje prostora na besplatno korišćenje, uz ugovor o održavanju ili privremenom korišćenju. Dobar primer je slučaj Fabrike cigareta Tabakfabrik u Lincu, gde su se nadležne institucije opredelile za fleksibilnost i eksperiment, nasuprot konvencionalnom planiranju i detaljnim planovima.
U Srbiji su međutim, podsticaji za ulaganje u objekte industrijskog nasleđa nedovoljni. Nizak nivo participacije, saradnje i koordinacije predstavlja dodatnu prepreku zaštiti i aktivaciji. Neinstitucionalni akteri nisu prepoznati kao ravnopravni učesnici, iako pregled najvažnijih aktivnosti u vezi sa zaštitom i aktivacijom napuštenih objekata u zemlji pokazuje da su zaslužni za sprovođenje velikog dela ovih aktivnosti.
Upravo su ovi akteri imali važnu ulogu u proglašavanju nekadašnje fabrike Petar Drapšin u Novom Sadu, poznate kao Kineska četvrt, za Gradsku celinu pod prethodnom zaštitom. Iako je u javnom vlasništvu, do nedavno su ulaganja i zainteresovanost nadležnih institucija bili slabi, zbog čega je kompleks u lošem stanju. Nasuprot već pomenutom primeru Tabakfabrika, u kom se cene iznajmljivanja prostora formiraju na osnovu materijalnog statusa korisnika i gde se u obzir uzima koliko oni mogu doprineti kompleksu, ovde nedostaje razumevanje nadležnih institucija za neprofitne aktivnosti koje neiskorišćene objekte čine funkcionalnim (primer organizacije Društveni centar). Iako imaju veliki potencijal, samonikle inicijative često ne uspevaju da sprovedu ideje u delo zbog nezainteresovanosti institucija.
U kompleksu nekadašnjih ciglana na području Trudbenika u Opštini Palilula, postepenoj aktivaciji prostora doprinose aktivnosti kreativnog sektora: otvaranje Kluba ljubitelja teške industrije i privremeni događaji poput Festivala 9. Za razliku od vlasnika, koji se usled nepostojanja plana ne odlučuju na ulaganje, pripadnici kreativnog sektora održavaju objekte, bez obzira na neizvesnost u vezi budućih namena prostora. Osim što svojim vizijama ukazuju na nove načine korišćenja prostora, oni primenjuju inovacije i u rešavanju problema i organizaciji programa, inicirajući saradnju među akterima i institucijama.
Analiza primera u Srbiji pokazuje da akteri van formalnih institucija imaju potencijal da podstaknu zaštitu i aktivaciju napuštenih industrijskih objekata. Iako se značajni uticaj na zvaničnu politiku još uvek nije desio, postoje manji pomaci koji pokazuju kako se inovacije postepeno uključuju u sistem. Ovi prostori se sve češće prepoznaju kao značajni u javnoj politici, u planovima i među stručnjacima. Primer za to su kandidature Novog Sada za Evropsku prestonicu u kojima Kineska četvrt predstavlja značajan adut, kao i zadržavanje dela industrijskih objekata u Planu detaljne regulacije koji obuhvata područje Trudbenika, iako nisu pod formalnom zaštitom.
U cilju rešavanja problema objekata industrijskog nasleđa, potrebno je da zvanične institucije uključe u proces planiranja inicijative koje dolaze van formalnih institucija, kao i da podrže aktivnosti koje već postoje na lokaciji. Kreiranje partnerstava sa kreativnim i civilnim sektorom posebno je značajno u zemljama u kojima su institucije slabe, a resursi ograničeni. Preporuke za proces aktivacije odnose se i na obezbeđivanje fleksibilnije politike planiranja i zaštite, koja podržava privremenu upotrebu i postepenu aktivaciju.
U fokusu ovog istraživanja su bili projekti aktivacije manjih razmera, pokrenuti od strane samoniklih inicijativa. Iako ovaj vid aktivacije ima potencijal da omogući pozitivne društvene efekte, pitanje je da li će akteri koji su doprineli kreiranju ovih prostora moći da priušte njegovo korišćenje i u budućnosti. Iz tog razloga, kada se govori o aktivnostima kreativnog sektora u urbanoj obnovi, kao veoma važne teme se javljaju džentrifikacija i zaštita interesa manje moćnih aktera.
Tabakfabrik, Linc, Austrija
Kineska četvrt na prostoru nekadašnje fabrike Petar Drapšin, Novi Sad
Ciglana, Trudbenik, opština Palilula, Beograd. Fotografije: Jasna Cizler / Flicker
Jasna Cizler/Super prostor
