Ako imaš neku vrlinu, ona je samo tvoja, ne dijeliš je ni sa kim.
Svakako, želiš da je nazoveš po imenu i da je miluješ, želiš da se zabavljaš njome. I gle! Sada dijeliš njeno ime sa narodom, i postao si narod i stado sa svojom vrlinom.
Bolje bi učino da kažeš – neizrecivo je i bezimeno ono što mojoj duši stvara muku i slast i što je još i glad moje utrobe. Tvoja vrlina neka bude odveć uzvišena za prisnost imena – i ako moraš o njoj govoriti, ne stidi se da mucaš. Zato, slobodno govori i mucaj – to je moje dobro, to volim, samo ovako želim da je dobro.
Tako je govorio Zaratustra – Fridrih Niče
