Foto: Nemanja Pančić
Država ima dvostruke standarde za iste delikte. Dok su oni koji ratuju po Ukrajini patriote koje treba zatvoriti samo ako se baš mora, oni koji čine to isto u Siriji su teroristi
Piše: Tomislav Marković
Po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Kruševcu, pripadnici policije uhapsili su Bratislava Živkovića, komandanta Četničkog pokreta u Srbiji, „zbog postojanja osnovane sumnje da je počinio krivično delo organizovanje učestvovanja u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi“. Živković je organizovao grupe dobrovoljaca koje su odlazile u Ukrajinu da se bore na strani proruskih separatista.
Četnički vođa nije skrivao svoje delatnosti, već se njima hvalio po medijima, uprkos tome što je učešće ili organizovanje učešća u ratu u stranoj državi zabranjeno Krivičnim zakonikom koji za ovo delo predviđa kazne od dve do osam godina zatvora. Živković je još 2014. godine ponosno obznanio da je organizovao paravojne odrede „Jovan Šević“ i „Sveti knez Lazar“ s kojima se borio u Donjecku i na Krimu. Potom je redovno slao izveštaje o svojim ratničkim uspesima, pa je tako, na primer, Pravda u avgustu 2018. objavila da su Živkovićevi četnici oslobodili ukrajinski grad Slavjanoserbsk. Valjda od Ukrajinaca.
Tužilaštvo i policija nisu morali da čekaju četiri godine da uhapse Živkovića, ali bolje ikad nego nikad. Njegov slučaj nije usamljen. Uprkos zakonskoj zabrani, državljani Srbije odlaze na ratišta po svetu, najviše u Ukrajinu i Siriju.
Viši sud u Beogradu do sada je doneo 28 osuđujućih presuda protiv građana Srbije koji su ratovali u Ukrajini. Samo četiri ratnika su osuđena na robiju, dok su ostalima izrečene uslovne kazne i nalaze se na slobodi. Za razliku od ratnika za braću Ruse, kojima sudovi gledaju kroz prste, ratnici koji odlaze u Siriju imaju nešto drugačiji tretman. Specijalni sud u Beogradu osudio je sedmoricu državljana Srbije na ukupno 67 i po godina zatvora zbog terorizma, „saradnje sa Islamskom državom Iraka i Levanta kao i regrutacije državljana Srbije na ratišta“.
Država, očigledno, ima dvostruke aršine za iste delikte. Dok su oni koji ratuju po Ukrajini patriote koje treba zatvoriti samo ako se baš mora, oni koji čine to isto u Siriji su teroristi. Umesto da svi budu osuđeni na predviđene zakonske kazne. Jednostavno, u desnom ekstremizmu koji građane Srbije odvlači na ukrajinsko ratište država ne prepoznaje terorističku pretnju. A i kako bi, kad i mnogi najviši državni funkcioneri, baš kao i dobar deo javnosti sa simpatijama gledaju na agresivnu politiku Kremlja.
Kako kaže latinska poslovica: Kad dvojica čine isto – nije isto. Čak ni pred zakonom.
