Ljuto sam se poslednjih meseci zamerio, ne samo onima kojima se po defaultu zameram, nego i popriličnom broju sličnomišljenika, pa i drugara, koji smatraju da sam - nepokolebivo stojeći na stanovištu da je Vučićeva psihodelična era neminovna posledica istorijske nužnosti, a ne kosmičke nepravde - zapao u defetizam i počinio akt veleizdaje.
Sećate li se kako je Mao Ce Tung - čije ime neodustajno pišem zastarelom transkripcijom (jedno je Mao Ce Tung, a sasvim je drugo Mao Cedung) - napušio druga Ding Dong Čunga koji mu je na nekom partijskom kongresu blagopalamudio o nemilim pojavama "stvari koje ne bi trebalo da se događaju". Druže Ding, tako je otprilike rekao Mao, događaju se samo stvari koje TREBA da se događaju, što to ne znači da te stvari MORAJU da se dogode, a da se ne bi događale, treba mrdnuti dupetom i događaje koji po vašem mišljenju ne bi trebalo da dogode zatući dok su fazi ekspres lonca, a ne naricati nad njima kada pređu u dijalektički fazu lokomotive.
Postkongresna sudbina druga Ding Donga ostala je obavijena velom misterije, ali je osnovano posumnjati da je rečeni aparatčik nestao sa partijske (možda i životne) scene, što mu se ne bi dogodilo da mu se posrećilo da se rodi u Srbiji i da - kad poraste i poželi da uspe u životu - postane visoki funkcioner bilo koje ovdašnje političke stranke, sasvim svejedno, jer ukoliko bi mu stranka bila na vlasti (a svaka pre ili kasnije jeste) onda bi do mile volje mogao da glagolji kako se srpskom narodu stalno događaju stvari koje ne bi trebalo da mu se događaju, a ukoliko bi mu partaja, daleko bilo, bila opoziciona, eto mu širokog polja za jadikovke na temu da stranka na vlasti ne bi trebalo da bude na vlasti i obećanje da će sve biti bolje kada se stranka/e (upiši ime) vrati na vlast.
Naročito popizdim kad čujem večiti sladunjavo-ofucani izgovor da "opozicija, eto, nama para". Kad god to čujem, sagovorniku postavim nekoliko pitanja na koja je stalni i jedini odgovor - sagovornikovo uvređeno lice. Evo nekih od tih pitanja. 1. Ako nema para, šta će onda u politici? 2. Ako opozicija nije u stanju da namakne pare dok je u opoziciji, kako će ih - osim lopovlukom - namaći kad bude na vlasti? 3. Ne namerava li opozicija da se domogne vlasti poglavito zato da bi namakla pare. I - 4. Nije li tajna Srbijinog endemskog siromaštva u tome što se politikom bavi sirotinja, privremena, doduše, kad dođe na vlast naglo joj krene u životu. Kao što je krenulo Acu Srbina. Ali tek nakon što je dvadeset i kusur godina radio kao crnac, mada je sve vreme govorio da neke stvari ne bi trebalo da se događaju. Šta je radio i kako je radio, to su već teme za simpozijum, ali je radio i kao takav se pokazao kao najuspešniji Ding Dong u Srbiji koja prosto vapi za nekim Mao Ce Tungom, a ako ne baš Maom, a ono šumarom.
