Nedemontirane miloševićevske strukture nikada jače
U današnjoj miloševićevskoj Srbiji moralno i politički potpuno abolirani ratni zločinac – ako se o aboliciji Šešelja (i njegovih političkih očeva i saboraca) uopšte može govoriti jer većina Srba i pored svih zala koje je činio (koje su činili radikali i današnji naprednjaci) nikad ga nije niti će smatrati onim što jeste, političkim i moralnim zlom i pravomoćno osuđenim ratnim zločincem – ponovo psihopatski urinira po nama.
Znajući da je u miloševićevskom ambijentu zaštićen maltene kao narodni heroj, ratni zločinac i državni projekat cinično se sprda se sa svim i svačim. Ponajviše sa elementarnim moralom i onima kojima je u Srbiji stalo do morala, pravde, do uređene države i pristojnog života. Njegovo skaredno ponašanje sladostrasno praćeno treš medijima i njegov tretman u javnom životu – između ostalog, i u parlamentu Srbije – pokazuju gde je danas Srbija, u kakvom vrednosnom i institucionalnom rasapu živimo, a bajagi bi koliko sutra u EU.
Ratni zločinac, rado gošćen u TV studijima i tabloidima radi uveseljavanja beščašćem i prostaklukom zaglupljene svetine, zna da su na njegovoj strani strukture, mehanizmi i maniri onih koji su ga pred ratove i tokom njih uobličili i stvorili; zna da su nedemontirane miloševićevske strukture ne samo sačuvale nego i uvećale moć i uticaj, pa ne brine kad prostaklukom i nasiljem truje javni život, razara smisao politike, odgovornosti, morala i pravde. Posle pravomoćno osuđujuće presude u Hagu tipično fašistički zapretio je svima (razbijaće njuške!) koji ga saglasno pravomoćnoj presudi nazovu ratnim zločincem.
Ne uzmičući pred zaštićenim pogromašem, Aleksandra Jerkov upitala je u nacionalnom parlamentu zašto se ratnom zločincu ne oduzima mandat narodnog poslanika shodno zakonu. I u ovakvom sazivu Narodne skupštine – sa ovakvim predsedništvom i vladajućom većinom, sa ovakvim poštovanjem procedura, zakona i pristojnosti – predvidljivo bi šta bi. Kao na pokaznoj vežbi, radikali su u skupštinskim klupama opkolili poslanicu Jerkov najbrutalnije je vređajući i preteći joj, pri čemu su im se priključili i poslanici SNS, nimalo ne zaostajući za radikalima u pretnjama i vređanju. Štaviše, nadilazeći ih.
Zločinac Šešelj nije bio u skupštinskoj sali, ali nije propustio priliku da se posle naruga skupštini, procedurama i elementarnom redu pohvalivši se da su radikali postupali striktno po njegovim instrukcijama. Skandal zaštićenog ratnog zločinca i njegovih pulena je po ko zna koji put pokazao dokle se u Srbji srozao politički i moralni život, koliko je obesmišljen parlamentarizam i na šta su se srozale institucije o čemu razložno pišu drugi autori.
Posle pretnji narodnim poslanicima Nenadu Čanku i Tomislavu Žigmanovu i nasilja nad poslanicom Jerkov podivljali ratni zločinac nije se smirio. Na sajtu SRS hvali se da je prilikom posete hrvatskih parlamentaraca Narodnoj skupštini Srbije u holu Narodne skupštine naočigled skupštinskog obezbeđenja(?!) sa saradnicima izgazio hrvatsku zastavu, pa se gostima iz hrvatskog Sabora obratio psovanjem ustaške majke hvaleći se da im je izgazio ustašku zastavu. Gosti su prekinuli posetu i vratili se u Zagreb, a Srbi u Hrvatskoj neka vide kako će se osećati posle šovinističke orgije ratnog zločinca u Beogradu. I tu radikalskom divljanju nije kraj. Notorna Vjerica Radeta najavila je veliki miting radikala u Hrtkovcima 6. maja na kojem će govoriti zločinac Šešelj.
Za sve vreme Šešeljevog divljanja institucije Republike Srbije koja, je li, zagovara regionalnu saradnju i žuri ka članstvu u EU – ćute kao zalivene.
Nije najgore što divljanju ovde aboliranog ratnog zločinca nema kraja. Psihopata i bešćutnih nitkova ima svugde, pa i u Srbiji. Najgore je što se Srbija srozala dotle da razne psihopate, lopovi i nitkovi postaju uzori u društvu i dolaze na mesta sa kojih određuju naše živote. Jadni su narodi i društva koji dotle propadnu.
