Posle sastanka od 12. avgusta sa Dejvidom Mekalisterom, predsedavajućim spoljnopolitičkog komiteta Evropskog parlamenta i izvestiocem za Srbiju, predsednik Srbije Aleksandar Vučić dao je jednu prilično tačnu konstataciju, ali ju je ilustrovao veoma loše izabranim primerom.
Za one koji nisu čitali izveštaje, Mekalister je poručio srpskim vlastima da nastave sa reformama, pre svega u ekonomiji, vladavini prava i borbi protiv korupcije. Mekalister je izjavio da je pročitao ekspoze premijerke Ane Brnabić (inače, na sajtu Vlade postoji samo sažetak ekspozea na engleskom jeziku) i da je „zadovoljan napretkom Srbije, koja ima političku podršku i država članica EU i Evropske komisije i Evropskog parlamenta“. Prema njegovim rečima, neophodno je da se dijalog Beograda i Prištine vodi i na predsedničkom nivou i na nivou vlade da bi se sprovelo već dogovoreno i postigli drugi sporazumi. Mekalister je rekao da je stabilnost u regionu suštinski značajna za ceo evropski kontinent i u tom smislu pozdravio politiku saradnje sa susedima koju vodi Vučić. Vučić je izjavio „da ne deli njegov stav da je vladavina prava ključna oblast za napredak Srbije na putu ka članstvu u Evropskoj uniji“. „Ključno pitanje je Kosovo, a drugo ključno je odnos Srbije prema Rusiji, a ne vladavina prava, mada zapadni političari to uvek ‘izvuku’“. Nastojeći da ilustruje ocenu da nije vladavina prava ta koja se vidi kao ključna za napredak Srbije ka EU, Vučić je naveo da niko ne pita Srbiju ko će biti šef Agencije za borbu protiv korupcije. „Dobro sam razumeo sve ono sto Evropa zamera Srbiji po pitanju različitih oblasti i poglavlja, na polju vladavine prava i rekao šta činimo da to izmenimo i popravimo“, rekao je Vučić.
Izjave dvojice sagovornika ni približno nisu tako različite kako bi mogao da zaključi prosečan čitalac srpskih medija koji stvaraju utisak kao da je Vučić nešto „odbrusio“ Mekalisteru. U govoru predstavnika EU su očekivanja u vezi sa Kosovom bila konkretnije izražena od onih o vladavini prava. Na kraju, da je ostvarivanje vladavine prava važnije za EU od drugih prioriteta, poput „stabilnosti u regionu“, Mekalister ovaj razgovor verovatno ne bi ni vodio sa Aleksandrom Vučićem, kao osobom koja nesumnjivo ima najveću stvarnu moć da utiče na tok stvari, već sa predstavnicima institucija koje su zaista nadležne za sprovođenje reformi i primenu zakona (npr. sa Anom Brnabić, Majom Gojković ili Zagorkom Dolovac).
Otuda je Vučićeva konstatacija o prioritetima EU tačna, mada sigurno ne predstavlja otkrovenje ni za koga, još od devedesetih godina prošlog veka. Uostalom, zašto bi iko razuman očekivao da bi jedna zajednica država vladavinu prava i borbu protiv korupcije u Srbiji, kao nešto što po definiciji treba da koristi građanima Srbije, stavila ispred prioriteta sopstvene spoljne politike i interesa zemalja članica? Zar nije za srpsku vladavinu prava dovoljan apsurd to što se dobar deo kritika iz izveštaja EU odnosi na situacije kada državni organi Srbije nisu poštovali sopstvene zakone, a ostatak na situacije kada Vlada nije sprovela strategije i akcione planove koje je sama usvojila?
Šta tek reći o primeru kojim je Vučić ilustrovao svoju tvrdnju o odsustvu interesovanja EU za vladavinu prava? Direktora Agencije za borbu protiv korupcije, prema slovu Zakona, bira na konkursu Odbor Agencije. U taj Odbor Skupština je za sada izabrala samo 6 od 9 članova, pri čemu, protivno Zakonu, nije uopšte stavila na glasanje predlog o zajedničkoj kandidatkinji Poverenika i Zaštitnika građana, a zajedničkog kandidata novinarskih udruženja skupštinska većina nije podržala. Prethodni sastav Odbora je, zahvaljujući dvojici članova, sprečio u februaru ove godine da bude izabrana kandidatkinja koja, sudeći po izjavama, nije bila najkvalifikovanija, a jeste bila politički povezana sa strankom iz koje dolazi najveći broj funkcionera koje Agencija treba da kontroliše. Novi konkurs nije doveden do kraja pre isteka mandata većini članova Odbora, tako da su prijavljeni kandidati već pet meseci „na čekanju“.
U stvari, da se Mekalister zaista interesovao kod Vučića, koji se u tom procesu po Ustavu i Zakonu ništa ne pita, „ko će biti direktor Agencije za borbu protiv korupcije“, time bi pokazao nepoznavanje onoga što piše u zakonima Srbije, čije sprovođenje prati, ili bi pak stavio na proveru da li su zakoni samo mrtvo slovo na papiru. Kako god se okrene, bilo bi to jedno prilično neumesno pitanje, jer sa stanovišta vladavine prava je bitno da se direktor izabere po propisanom postupku i da to bude najbolji od prijavljenih kandidata koji ispunjavaju uslove, a nije bitno kako se taj kandidat zove. Nakon svega ostaje dilema da li je upravo ovo „nepostavljeno pitanje“ odabrano kao skrivena poruka nekome ili kao žal zbog toga što predsednik nije dobio priliku da evropskom izvestiocu demonstrira vladavinu prava odgovorom: „U Srbiji svaka institucija radi ono za šta je nadležna, ne mogu da utičem na odluku članova Odbora Agencije, niti oni o toj odluci traže moje mišljenje“.
Autor je programski direktor Transparentnosti Srbija.
Peščanik.net
