Ko su zli vladari? Oni koji vladaju na glupavosti naroda. Glupavosti, ne kao nedostatku intelekta nego nedostatku ljudskosti.
Kako su zli vladari mogući? Pred prejakim dojmom moći čoveku ne kržljaju intelektualne sposobnosti, nego on gubi unutrašnju samostalnost te se više ili manje nesvesno odriče vlastitog odnosa prema određenim životnim situacijama. Zato je glupan tvrdoglav i zlim vođama potreban jer moć jednih ima potrebu za glupošću drugih.”
Volela bih da sam ja to napisala, ali nisam. To su reči Dietricha Bonhoffera, sveštenika i antiratnog borca iz hitlerovske Nemačke. On se prvo skrivao a onda je uhapšen i odveden u logor, gde je ubijen krajem aprila 1945, nekoliko dana pre kraja Drugog svetskog rata.
Tako stižemo u Nemačku, 1998. U Darmstadtu, Hessen, Nemačka, ja otvaram izložbu Nade Denić i Milana Jakšića, za Inge Projekat. Oni su poklonili 26 ulja za prodaju da bi se dobile stipendije za Inge Projekat. Prodato je 16 slika i tako smo dobili 16 jednogodišnjih stipendija za devojčice, decu izbeglice koja su tada živela u Vojvodini, kao i za decu koja nisu izbeglice, ali su im roditelji ostali bez posla zbog antiratnih aktivnosti u Vojvodini.
Deca su bila iz nacionalno mešovitih brakova, zato što su u toku nacionalističkih kontrarevolucija u Trećem Balkanskom ratu 1991-1999 bila neželjena deca, nije bilo mesta za njih. Prema podacima Statističkog godišnjaka SFRJ iz 1990, od 5,5 miliona brakova u SFRJ 700.000 je bilo nacionalno mešovitih. Inge projekat je nastao 1993, u kuhinji lekarke Inge Landzettel. I počele smo nas dve sa šest stipendija. Nikad nismo rekle „pomoć“, „jadni oni”, i slično, uvek stipendije. To je pitanje digniteta. Inge Landzettel je rođena u Velikom Bečkereku, danas Zrenjanin, 1933, i sa 11 godina je bila izbeglica. Dete, devojčica izbeglica. Ona je znala dobro šta je rat, glad, siromaštvo, smrt.
Na otvaranju te izložbe, koja se zvala “Granice i ostrva”, Inge je rekla: “Granice daju zaštitu, ali zatvaraju, ograničavaju, presecaju često zivotni prostor. Ostrva mogu da budu idila, mir, utočište, usamljenost, ali to nije pravi život kada vodi u izolaciju. Naš projekat pokušava da prevaziđe granice i ostrva. Mi pokušavamo da prekoračimo granice između ove zemlje, gde mi živimo dobro, i onih koji su preživeli rat, mi pokušavamo da prevaziđemo granice između nacija. Ostrva, mi pokušavamo da decu izvučemo iz izolovanosti koja je posledica siromaštva i isključenosti iz društva.”
Koreni zla su i uništavanje lepote. Uništavanje lepote u Trećem Balkanskom ratu je počelo rušenjem Vukovara i traje i danas. “Vukovar je rušen sirovo, surovo i zverski razigrano”, pisao je moj drug iz egzila Bogdan Bogdanović. Danas u mojoj ulici sirovo, surovo i zverski razigrano seku stogodišnje lipe.
Nada Denić i Milan Jakšić su svojim slikama u neljudskim uslovima, povećavali ljudskost i spasavali lepotu.
(Reč na otvaranju izložbe “Granice i polja”, Nada Denić, Milan Jakšić, Galerija savremene umetnosti Pančevo, 20. april 2017)
