Predsednički izbori u Americi su uvek veoma zabavni Evropljanima. Ni ove godine to nije izuzetak s obzirom na veoma netipičnog kandidata Donalda Trampa, koji izgleda kao da je izašao iz rijaliti programa. Smatran autsajderom trke, on nikada nije zaista uspeo da preuzme vodeću ulogu u anketama (ako izuzmemo period od nekoliko dana krajem jula). Za sada, ankete koje je uradila firma RealClearPolitics pokazuju da u proseku demokratski kandidat Hilari Klinton vodi sa 48,6% glasova naspram 42,1% koji su za Donalda Trampa.
Predsednički izbori u Americi su uvek veoma zabavni Evropljanima. Ni ove godine to nije izuzetak s obzirom na veoma netipičnog kandidata Donalda Trampa, koji izgleda kao da je izašao iz rijaliti programa. Smatran autsajderom trke, on nikada nije zaista uspeo da preuzme vodeću ulogu u anketama (ako izuzmemo period od nekoliko dana krajem jula). Za sada, ankete koje je uradila firma RealClearPolitics pokazuju da u proseku demokratski kandidat Hilari Klinton vodi sa 48,6% glasova naspram 42,1% koji su za Donalda Trampa.
Međutim, glasanje na nacionalnom nivou zaista neće biti važno, već na nivou država, naročito u tri države u kojima ne postoji jasna opredeljenost za nekog od kandidata: Florida, Pensilvanija i Ohajo. U dve od ove tri države Klintonova jasno vodi sa 47,4% gladova u Floridi i 47,8% glasova u Pensilvaniji. Jedino u Ohaju dobija 46% glasova nasuprot 46,5% za Donalda Trampa. Vođstvo republikanskog kandidata u ovoj državi je veoma malo i odgovara margini greške.
Nazad u 1930. godinu
Evropljani mogu da odahnu; njihova najveća noćna mora se neće dogoditi. Osim ukoliko ne dođe do iznenađenja u poslednjem minutu (što je uvek moguće jer su Evropljani to naučili na teži način, nakon referenduma u Velikoj Britaniji prošlog juna), očekuje se da će Klintonova preuzeti dužnost od Baraka Obame sledećeg januara.
Za stanovnike Evrope, Trampova pobeda bi doprinela značajnom zahlađenju u prekookeanskim odnosima i zasigurno bi uticala na manje angažovanje Sjedinjenih Država u inostranim poslovima, kao što je bio slučaj u međuratnom periodu. Sa ove tačke gledišta, Tramp bi trebalo da bude shvaćen kao izolacionista pre nego konzervativac.
Za Evropljane, a naročito za zemlje Centralne i Istočne Evrope koje se oslanjaju na Sjedinjene Države u zaštiti od Rusije, to bi značilo potpunu promenu saveza u najgorem mogućem trenutku, zbog rasta geopolitičkog rizika na granicama Evrope.
Međutim, dosta stanovnika Evrope misli da, iako Tramp bude izabran, on neće biti u mogućnosti da sprovede svoj program spoljne politike jer će biti ograničen sistemom provera i ravnotežom. Ovo je prilično smela izjava. Oni koji u to veruju zaboravljaju dve ključne stavke.
Prvo, Trampov stav u odnosu na sporazume o slobodnoj trgovini (ponovni pregovori oko Severno-Američkog sporazuma o slobodnoj trgovini, izlazak iz Trans-pacifičkog partnerstva i Svetske trgovinske organizacije) su uverenja koja je on odavno izneo. O tom pitanju, barem, ne može biti optužen za oportunizam u cilju dobijanja veće podrške naroda. Stoga, ako stigne do kabineta, on bi mogao da bude sklon odbrani svojih stavova energično kao i tokom kampanje.
Drugo, američki predsednik možda ima ograničenu moć oko unutrašnjih pitanja, ali je prilično svemoguć kada se radi o spoljnim poslovima. Sa podrškom Republikanske stranke i pojedinih demokrata, Trampovo predsedavanje bi neminovno dovelo do talasa protekcionizma na globalnom nivou, što je glavna briga za Evropljane.
Donald Tramp bi povećao carinu na proizvode koji se uvoze iz Kine, što bi izazvalo sličnu meru iz Pekinga protiv američkih proizvoda i imalo značajne globalne posledice. Protekcionizam je privlačna ideja mnogim političarima koja bi im omogućila da dobiju glasove.
Primena protekcionističke trgovinske politike, kojom jedna zemlja želi da popravi svoje ekonomske probleme na štetu drugih zemlja („beggar-thy-neighbour“), nakon kraha 1929. godine, naročito je sa Smoot-Hawley carinskim zakonom od 1930. do približno 1934. godine, imao katastrofalne ekonomske posledice i znatno pogoršao Veliku depresiju.
Sadašnji period, koji već odlikuju konkurentske devalvacije, spori ekonomski rast i niska inflacija podseća na 30-te godine. Očigledne istorijske i ekonomske zablude Donalda Trampa bi mogle da izazovu novi trgovinski rat između velikih sila, naročito između Sjedinjenih Država i Kine. Evropa bi sigurno bila jedna od glavnih gubitnika zato što se jedina čvrsto pridržava pravila slobodne trgovine.
Nisu samo Evropljani zabrinuti zbog ekonomske politike koju bi mogao da odabere republikanski kandidat. Postoji još političkih aspekata koje treba uzeti u obzir. Nije im prijatna ideja Trampove pobede jer ih podseća na to da nisu u mogućnosti da se bore protiv porasta populizma na kontinentu.
Tramp nije klovn, on je odraz strepnje Amerikanaca u procesu globalizacije, imigracije i kompleksnosti sveta. Potpuno isti strahovi postoje i u Evropi. U tom smislu podrška populističkih partija, kao što su Nacionalni front u Francuskoj i Mađarske vlade, Donaldu Trampu nije slučajnost. Oni imaju iste interese – iako malo verovatna, Trampova pobeda, bi bila snažan signal anti-establišment strankama u Evropi i dokaz da su u stanju da vladaju.
Paralizovano predsedavanje
U stvari, za većinu evropskih vlada, Klintonova se ponaša kao bedem protiv populizma i kao kandidat kontinuiteta, što još uvek nije sigurno. Kada je Barak Obama izabran 2008. godine, stanovnici Evrope su imali visoka očekivanja u pogledu toga da će on ojačati prekookeanske veze. Njihove nade su bile brzo srušene.
Obamina oklevanja oko konflikta u Siriji izazvala su neprijatnosti za evropsku diplomatiju, posebno francusku. Najvažniji problem Evropljanima je taj što su njihovi odnosi sa SAD okarakterisani kao veoma naivni.
Oni greše kada misle da će Klintonova biti prilagodljivija za evropske probleme od Trampa i spremnija da im čini ustupke, i naročito očekuju da će koncesije SAD o Transatlantskom trgovinskom i investicionom partnerstvu (TTIP) oko Zaštićene oznake porekla (PDO) i uspostavljanja mehanizma poravnanja biti zasnovane na sporazumu o slobodnoj trgovini (CETA).
Iako je poznato da Klintonova snažno podržava slobodnu trgovinu (podržala je potpisivanje i uvođenje Transatlantskog trgovinskog i investicionog partnerstva (TTIP) i objavila da „predstavlja zlatni standard trgovinskih sporazuma“), Evropljani moraju uzeti u obzir da će ona morati da pomiri komplikovanu domaću političku situaciju.
Zaista, Klintonova neće imati isuviše prostora za manevar u ovoj oblasti. Njene aktivnosti će biti limitirane opozicijom republikanaca u Predstavničkom domu SAD, i sa onima koji su omogućili njenu pobedu, posebno sindikatima i pristalicama Bernija Sandersa.
Svi oni su veoma skeptični kada je reč o prednostima slobodne trgovine. Osim toga, vrlo je malo verovatno da će Tramp nestati sa radara ako izgubi. On će verovatno nastaviti da promoviše svoje neuobičajene ideje kreiranjem novog televizijskog kanala koji bi mogao da koristi kao glavni argument protiv administracije Demokratske stranke i koji bi mogao da ima presudan uticaj na ishod opštih izbora 2018. godine.
Uprkos pobedi, Klintonova bi mogla da bude optužena za neaktivnost i nepouzdane kompromise koji bi svakako nepovoljno uticali na stanovnike Evrope. Iako se ona u potpunosti zalaže za slobodnu trgovinu, mogla bi da bude primorana da usvoji retoriku koja je više protekcionistička, kako bi smekšala svoje protivnike što bi moglo da dovede do neuspeha pregovora oko Transatlantskog trgovinskog i investicionog partnerstva.
U stvari, bez obzira na to ko dobije na predsedničkim izborima u Americi, Transatlantsko trgovinsko i investiciono partnerstvo je već klinički mrtvo. Suprotno onome što u Evropi misle, nema dobrih kandidata. Imaju izbor između ekonomije „prelivanja“ (ekonomska teorija po kojoj bi najsiromašniji postepeno imali korist od povećanja bogatstva najbogatijih) koja bi pokrenula ekonomski rat ili paralizovanog predsedavanja.
Autor: Kristofer Dembik, direktor makro analize Sakso banke
