Foto: EPA
Francuska predlaže da se već ove godine stvori Evropska politička zajednica između svih evropskih država koje žele zajedno da doprinesu bezbednosti, stabilnosti i prosperitetu evropskog kontinenta.
U non-paperu koji je Francuska predala državama članicama navodi se da bi Evropska politička zajednica bila otvorena za evropske države koje dele zajednički skup demokratskih vrednosti.
Takav pristup se zagovara bez obzira da li su članice Evropske unije (EU) i bez obzira na prirodu njihovog trenutnog odnosa sa Evropskom unijom: da li žele da joj se pridruže, napustile su je ili ne planiraju da joj se pridruže ili su sa njom povezani samo ekonomskim sporazumima.
Radio Slobodna Evropa (RSE) ima uvid u ovaj francuski non-paper koji će biti predmet rasprave na predstojećem samitu EU 23. i 24. juna, gde će šefovi država i vlada EU raspravljati o proširenju sa fokusom na zahteve za članstvo Ukrajine, Moldavije i Gruzije za punopravno članstvo u evropski blok.
“Bez obzira na fazu koja bi bila postignuta na ovom Evropskom savetu (samitu), politika proširenja, zbog zahteva za reformama neophodnim za pridruživanje Evropskoj uniji i trajanja koje nužno sledi, danas ne nudi neophodan politički okvir da odgovori na hitne istorijske i geopolitičke potrebe, koje prizilaze iz rata protiv Ukrajine i da se razvije političko strukturisanje našeg evropskog kontinenta”, navedeno je u francuskom dokumentu.
Način funkcionisanja
Francuska smatra da bi Evropska politička zajednica imala oblik blage pravne strukture, sa kapacitetom za donošenje odluka, uz poštovanje autonomije odlučivanja Evropske unije i svake od država koje čine ovu zajednicu.
Predlaže se da se u okviru ovog foruma održava okupljanje članica nekoliko puta godišnje na nivou šefova država i vlada, kao i na ministarskom nivou.
U non-paperu se podvlači da ova Evropska politička zajednica ne bi bila zamena za Savet Evrope, OEBS ili transatlanstke odnose. Takođe se poručuje da ovo ne bi bila ni alternativa članstvu u EU i ne bi bila zamena za proces proširenja.
U non-paperu se objašnjava da za evropske države koje žele da se pridruže Evropskoj uniji, ovaj forum bi omogućio jačanje veza sa državama članicama EU pre pristupanja, kako politički tako i u smislu pratećeg učešća u određenim politikama EU, uključujući, gde je odgovarajuće, kroz postepenu integraciju u unutrašnje tržište EU.
Dodaje se da danas ne postoji “nespecijalizovani evropski forum” koji bi okupio sve članove evropske porodice na ravnopravnoj osnovi i u duhu jedinstva evropskog kontinenta.
“Naprotiv, odnosi između zemalja našeg kontinenta, bez obzira da li pripadaju Evropskoj uniji ili ne, da li žele da joj se pridruže ili ne, obeleženi su složenom mrežom plurilateralnih ili bilateralnih okvira. Sve će ostati relevantno. Ali moramo povratiti osećaj zajedništva”, naglašava se u non-paperu.
Francuska zamisao jeste da bi Evropska politčka zajednica ojačala političke, ekonomske, kulturne i bezbednosne veze među članicama, da bi to bio forum za koordinaciju i donošenje odluka kako bi se na konkretan način odgovorilo na izazove sa kojima se suočavaju sve zemlje na evropskom kontinentu.
Koji su izazovi?
Među izazovima se spominju, pitanja spoljne i bezbednosne politike, klimatske promene i snabdevanje energijom i drugim sirovinama, bezbednost hrane, razvoj infrastrukture i međusobno povezivanje, mobilnost, migracije, borba protiv organizovanog kriminala i odnosi sa drugim geopolitičkim akterima.
Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) je ideju o stvaranju Evropske političke zajednice izneo 9. maja u govoru koji je održao u Evropskom parlamentu u Strazburu prlikom obeležavanja godišnjice formiranja EU.
Sa sličnom idejom je nekoliko dana kasnije izašao i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel (Charles Michel) koji pripada istoj evropskoj političkoj grupaciji kao Makron – evropskim liberalima.
Mišel je 18. maja predložio formiranje “Evropske geopolitičke zajednice” koja bi obuhvatila, prema njemu, postupno uključivanje zemalja zapadnog Balkana u pojedine sektorske politike EU, u skladu sa njihovim napetkom u pristupnom procesu.
Inače, non-paper je neformalni dokument, koji se iznosi u zatvorenim pregovorima unutar institucija EU, posebno u Savetu ministara, kako bi se postigao dogovor među državama članicama o nekom spornom proceduralnom ili političkom pitanju.
Oko francuskog, odnosno Mišelovog predloga će se najverovatnije raspravljati i na samitu EU-Zapadni Balkan koji će biti održan 23. juna u jutarnjim satima, gde će se okupiti 27 lidera iz EU i šest lidera iz regiona kako bi razgovaralu o izazovima sa kojima se suočavaju zemlje Zapadnog Balkana.
Piše: Gjeraqina Tuhina, RSE
