Za samo 5 nedelja u Britaniji će se održati referendum o brexitu. Biće to naizgled izbori za EU parlament, a zapravo pre-referendum ili preferendum
Za samo pet nedelja u Britaniji će se održati referendum o brexitu. Biće to naizgled izbori za Evropski parlament, a zapravo pre-referendum ili, ako volite rogobatne neologizme, preferendum. Dakle, pred nama je jednostavan zadatak: prikupiti što više glasova za stranke koje podržavaju drugi referendum o brexitu na kome bi se britanskim građanima omogućio demokratski izbor između postignutog dogovora o brexitu i ostanka u EU.
Ako manifest laburista podrazumeva drugi referendum, onda im treba dati glas. Ali ako ostanu neodređeni, treba se okrenuti liberal-demokratima, stranci Promeni UK, Zelenima, Škotskoj nacionalnoj partiji (SNP) ili velškom Plaid Cymru. Konačno, od raspodele zastupničkih mesta biće važnije reći: „X miliona ljudi glasalo je za proevropske, pro-referendumske partije, dok je samo Y miliona glasalo za pro-brexitske stranke kao što su Ukip, nova Brexit partija Najdžela Faraža i konzervativci“. U ovom presudnom obračunu nema bačenih glasova. Svaki glas se broji.
Još uvek postoji mogućnost da se torijevci, u strahu od izbornog Armagedona svoje stranke 23. maja, na poslednjem izjašnjavanju u parlamentu ipak priklone dogovoru Tereze Mej i time spreče ove izbore u poslednji čas, ali verovatnoća za to je veoma mala.
Šteta je što naše nedvosmisleno proevropske i proreferendumske partije nisu imale vremena ni političke volje da sastave jedinstvenu listu kandidata. To se desilo u Poljskoj, na primer, gde je višestranačka Evropska koalicija istakla impresivnu listu kandidata protiv vladajuće nacionalističke grupacije raznih poljskih faraža.
Nova stranka Promeni UK okuplja neke od najhrabrijih nezavisnih poslanika u nacionalnom parlamentu (gde trenutno sede kao Nezavisna grupa, tzv. Tigeri1) i verovatno će imati zanimljive kandidate za Evropski parlament. To će podstaći uzbuđenje medija i birača, kao kontratežu galami oko Faražove Brexit partije. Ali Promeni UK (poznati i kao Čuke, po vodećem članu Čuki Umuni) nema ništa nalik glasačkoj mašini na nacionalnom nivou, ili vojsci na terenu koju imaju liberalni demokrati, pa će njena pojava dodatno fragmentisati proevropske glasače.
Mogli biste pomisliti da to nije važno, jer su ovo izbori po proporcionalnom sistemu. Nažalost, D’Ontov sistem proporcionalnog predstavljanja koji se primenjuje u Britaniji za evropske izbore, favorizuje veće stranke na štetu manjih (čak i više nego rivalski Sent-Lagijev metod). Britanija je na ovim izborima podeljena na izborne oblasti, pa će taj efekat biti jači što je oblast manja. Donekle teši pomisao da će isti problem imati i Ukip i Brexit partija.
Još ima prostora za taktičko glasanje, gde se glasači u pojedinim izbornim oblastima okupljaju oko najjače proevropske stranke. Partije bi čak mogle prećutno podeliti oblasti i resurse. Ali praktični efekti takvog manevra bi verovatno bili slabi. Dakle, od suštinskog je značaja fokusirati se na zajednički cilj, umesto na stranke. Zaboravite mesta i gledajte glasove. Budući da su ovi izbori u osnovi referendumsko izjašnjavanje, samo su dva broja važna: glasovi za i glasovi protiv.
Izlaznost na evropske izbore u Britanije je uvek niska. Poslednji put je iznosila 35,6% – što još uvek nije najniža izlaznost u Evropi – kada je glasalo oko 16,5 miliona ljudi. Ove godine evropski izbori se ne poklapaju ni sa jednim drugim izborima zbog kojih bi ljudi ionako izašli na biračko mesto. Mnogim umerenim pro-brexit biračima će se činiti da su ovi izbori besmisleni, kada ćemo ionako napustiti EU. Za razliku od njih, vatreni brexiteri i vatreni Evropljani biće motivisani kao nikada pre. Možda će po prvi put ovo biti izbori koji se stvarno tiču Evrope.
Prvo što treba uraditi je registracija za glasanje. Krajnji rok ističe za manje od tri nedelje, 7. maja. Izborna komisija je nedavno tvitovala da se jedna od tri osobe uzrasta od 18 do 34 godine još nije registrovala da glasa. Studenti i mladi ljudi: ovde se odlučuje pre svega o vašoj budućnosti. Registrujte se.
Više od milion građana Ujedinjenog kraljevstva živi negde u EU. Ako niste živeli u inostranstvu duže od 15 godina u kontinuitetu, možete se registrovati da glasate na svojoj poslednjoj adresi boravka u UK. To može biti komplikovano, a krajnji rok uskoro ističe. Građani UK koji žive bilo gde u svetu bi trebalo da glasaju putem pošte ili posrednika.
Zatim, tu je više od tri miliona građana drugih EU država koji žive u Britaniji. Čak iako ste upisani u birački registar, morate popuniti i poslati formular u kome ćete se izjasniti da želite da glasate ovde, a ne u svojoj domovini. Anahronizam je da se to ne može u potpunosti obaviti onlajn, mada službenik u mom lokalnom izbornom registru kaže da bi prihvatili skeniranu kopiju poslatu mejlom. Građani Irske sa boravkom u UK imaju pravo da glasaju ukoliko su upisani u registar, kao i kvalifikovani građani Komonvelta.
BBC će takođe morati da bude bolji od ruganja Džona Hamfrija2 koji ove evropske izbore tretira kao farsu. U pitanju su ozbiljnost i dužna nepristrasnost našeg slavnog javnog servisa. U međuvremenu, na hiljade novinara, i ovde i širom Evrope, samo čekaju da dan posle izbora pišu o „trijumfu Faražove Brexit partije“. Svojim nogama, glasovima i izborom, možemo im obezbediti drugačije vesti.
The Guardian, 18.04.2019.
Prevela Milica Jovanović
