Euronews: Desnica će pobediti u šest od 27 zemalja EU, ali stranke centra još preovlađuju

Foto: Getty Images

Prema istraživanju Euronewsa i agencije Ipsos krajnja i evroskeptična desnica će na izborima za Evropski parlament početkom juna ostvariti pobedu u šest od 27 zemalja članica EU.

Stranke koje su deo ekstremno desne parlamentarne grupe Identitet i demokratija (ID) su na putu da pobede na izborima za Evropski parlament u Austriji, Belgiji, Francuskoj i Holandiji. Desničari će početkom juna pobediti i u Italiji i Letoniji, pokazuju rezultati istraživanja javnog mnjenja koje su sproveli Euronews i Ipsos.

Euronews naglašava da je najupečatljiviji rezultat istraživanja (koje nazivaju i „istraživanjem bez presedana“) veliki rast podrške za krajnju desnicu, konzerativne i evroskeptične stranke u zemljama poznatim kao Unutrašnja šestorka – Belgiji, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Luksemburgu i Holandiji.

Upravo ove zemlje su pedesetih godina 20. veka uspostavile Evropske zajednice (EZ za ugalj i čelik; EZ za atomsku energiju i Evropsku ekonomsku zajednicu) na osnovu kojih je 1993. osnovana EU. One su ostale važne za „čekiranje pulsa“ EU, naglašava Euronews.

Kako se komentariše na portalu Social Europe, nekoliko prethodnih izbora za Evropski parlament su sa sobom nosili strah od rasta desnice. Ovoga puta, bojazni će se ozbiljnije ostvariti.

Centar i dalje najjači, ali sa smanjenim koalicionim potencijalom

Uprkos rastu podrške desnici, EP-om će i dalje vladati centrističke stranke. Tačnije – stranke koje se formalno vode kao centar, pomerajući se stalno udesno.

Kako komentariše Euronews, proevropske stranke će i dalje imati 63% mesta u parlamentu, odnosno većinu potrebnu za potvrđivanje zvaničnika i usvajanje zakona. Sve veća podrška krajnjoj desnici i kolaps Zelenih i liberala neće promeniti osnovnu aritmetiku za poslanike u Evropskom parlamentu nakon junskih izbora, konstatuje se na ovom portalu.

Broj poslanika koji će imati Evropska narodna partija, EPP (desni centar) i Socijalisti će se promeniti za svega nekoliko procenata. „Na trećem mestu će se naći oslabljena Obnova Evrope, liberalna koalicija Emanuela Makrona – dok će radikalna desničarska ID i evroskeptične grupe ECR gurnuti stranku Zelenih na šesto mesto“, kaže anketa.

Fabian Zuleeg iz briselkog think-tanka European Policy Centre je za Euronews prokomentarisao da slabljenje centra znači da će biti mnogo teže izgraditi većinu u parlamentu, naročito po pitanju odluka koje izazivaju raskol. Po njegovoj oceni, to bi moglo dovesti do toga da Evropska komisija više zavisi od nezakonodavnih instrumenata poput programa potrošnje.

Euronews komentariše da se, uz to, može očekivati i veće oslanjanje centrističkih stranaka na stranke koje ne pripadaju ni jednoj od sedam političkih grupa Evropske unije. One dolaze sa raznih strana političkog spektra; jedna od njih je, primera radi, i Orbanov Fidesz, koji je 2019. izbačen iz EPP-a. Predviđa se da će ove stranke osvojiti 68 od 720 mesta u Evropskom parlamentu.

Šta su prioriteti građana EU?

Ipsos je za Euronews telefonski ispitao 26.000 ljudi iz 18 zemalja koje predstavljaju 96% stanovništva bloka (od čega 10.000 ispitanika iz zemalja pomenute Unutrašnje šestorke). Intervjui su sprovedeni između 23. februara do 5. marta 2024, a rezultati su objavljeni 19. marta.

Građani EU su se ovom prilikom izjašnjavali i o prioritetima. Kako se ispostavilo, za većinu glasača su najveće brige inflacija i socijalna (čitaj socioekonomska) nejednakost. Za njima slede pitanja zdravstvene zaštite i očuvanja penzionog sistema.

„Prednjačeći u odnosu na teme poput klimatskih promena i imigracije, ekonomska pitanja predstavljaju četiri od prvih pet tema za koje Evropljani smatraju da bi trebalo da budu najveći prioriteti za buduće donosioce odluka“, piše Euronews.

Pitanje zašto će glasači sa ovakvim prioritetima dati veću podršku desnici, a manju centru i formalnoj levici na izborima koji se održavaju između 6-9. juna, je pitanje i za glasače, i za stranke levice i centra.

Jedna od prvih ključnih dužnosti sledećeg Evropskog parlamenta biće da odobri predsednika Evropske komisije, piše Euronews. Kako se dodaje, „rezultati istraživanja predstavljaju dobre vesti za aktuelnu predsednicu Ursulu fon der Lajen, čija se grupa EPP, čini se, s lakoćom nalazi na vrhu ankete, obezbedivši 177 od 720 poslanika“. Fon der Lajen će potražiti podršku Socijalista, koji ostaju druga najveća grupa, i Zelenih ili Liberala. Istovremeno, dodajmo, ne treba zanemariti sve bližu saradnju Fon der Lajen i desnih aktera poput italijanske premijerke Đorđe Meloni.

Pad podrške Zelenima

Istraživanje predviđa da će Zeleni izgubiti čak 17 mesta u Evropskom parlamentu, i to uglavnom u Francuskoj i Nemačkoj – podsetimo se, zemljama u kojima su individualni poljoprivrednici, ali i poljoprivredne korporacije, putem protesta pružili snažan otpor zelenim politikama.

Stručnjaci komentarišu za Euronews da to neće značiti velike promene u politici EU u odnosu na klimatsku krizu. Kako je prokomentarisao bivši šef departmana Evropske komisije za klimu, profesor Jos Delbeke, najuticajniji dokumenti su već usvojeni. Kako podseća Euronews, EU namerava da smanji emisije GHG za 55% do 2023.

Izvor: Mašina