Novi Sad je proglašen za Evropsku prestonicu kulture 2021. godine. Novi Sad je proglašen za Omladinsku prestonicu Evrope 2019. godine. U stvarnosti, Novi Sad je sa “naprednjačkim” vlastima već bezmalo pet godina prava pravcata kulturna sramota, jad i beda. Da nije tragično, bilo bi smešno: u prošli petak popodne, kada su radni ljudi i građani krenuli sa svojih radnih mesta na zasluženi odmor, tamo negde predveče, u centar grada je “ušla mehanizacija” i prekrečila jedan mural. Reč je o muralu velikih dimenzija koji je Novom Sadu poklonio francuski umetnik Remed, još 2009. godine. Sam umetnik je objasnio da mural predstavlja figuru koja seče konce da bi postala slobodna.
Francuski umetnik Remed napravio je figuru koja seče konce da bi postala slobodna (FOTO: Autonomija.org)
“Želim vam da svi budete u mogućnosti da uradite isto to", poručio je Remed tada. Mural je od samog početka imao tu nesreću da bude postavljen na fasadi zgrade koja se nalazi tačno preko puta Vladičanskog dvora, u kojem već vekovima stoluje ovdašnji bački episkop Srpske pravoslavne crkve Irinej, svetovnog imena Mirko Bulović. Zbog njegove nezogdne prirode, u Novom Sadu mu tepaju „Saruman“, a Vladičanskom dvoru drugo je ime „Ajzengard“.
Navukao je „Saruman“ one debele drvene roletne na deo „Ajzengarda“ koji je gledao ka muralu, ali san mu nije hteo na oči. Pokušali nekoliko puta da ga prekreče, ali digla se sirotinja raja, zakukala na vreme i mural ostao. Sve do prošlog petka.
Sad se kao ne zna ko je prekrečio mural, a svi odgovorni se prave nevešti. Izvesni gradski većnik koji je neizvesno zadužen za gradsku kulturu izvoleo je izjaviti da će se “u narednom periodu biti utvrđeno šta se desilo u vezi sa krečenjem murala francuskog umetnika Remeda”.
Drugim rečima, ako Beograd ima svoju Savama(ha)lu, Novi Sad je dobio svoju Muralma(ha)lu. Što znači da će se odgovornost utvrditi u mesecu limburgu.
Ovdašnja nestašna mladež, međutim, odlučila je da fasadu prekrečenu belom farbom veoma brzo ponovo učini zanimljivom. Nakon što je izvršen atentat na mural, nepoznat neko je iscrtao muško spolovilo u veoma natprirodnoj veličini, sa glavom okrenutom ulevo. Potom je ponovo u centar grada, koji je zabranjen za saobraćaj bez dozvole gradskih vlasti, ponovo “ušla mehanizacija” i prekrečila penis.
Nakon svakog krečenja u znak protesta osvanuo bi novi divovski penis (FOTO: PodrziRTV)
Nevaljalci su opet stupili u akciju i nacrtali slično spolovilo, samo sa glavom okrenutom udesno. Opet mehanizacija stupa na pozornicu. Onda opet ovi bezobraznici crtaju novo muško spolovilo, opet u veoma natprirodnoj veličini, samo malo modifikovano: u obliku simpatične zmije epskih razmera, nešto kao onaj Eustahije Brzić iz starih crtaća. Pa su se onda građani okupili na protestu da zatraže odgovornost za “ulazak mehanizacije” i uništavanje murala.
Umesto da ima mural, eto, Novi je Sad dobio – kural. Nepoznato je kako je na to reagovao „Saruman“, kome se ovakvo bezbožničko ruganje dešava upravo u vreme “velikog posta”. Taman se poradovao što su ga organizatori manifestacije “Pihtijada” u Rumenci kraj Novog Sada poslušali i otkazali prežderavanje pihtijama (vrsta pudinga od svinje, prim. prev.), jerbo ne priliči uskršnjem “velikom postu”, kad mu se novi belaj sručio na glavu, u vidu “kurala”. Nije poznato, dakle, kakav je odnos vladike „Sarumana“ prema muškom spolovilu, ali sudeći po činjenici da Srpska pravoslavna crkva iza sebe ima nebrojeno mnogo pedofilskih afera, možda im kural i neće smetati? Možda je, gluho bilo, kural nacrtao upravo neko od pripadnika te nevladine organizacije u crno obučeno bradatih ljudi, koji idu okolo i bacaju kletve i anateme na “Pihtijade”, “Kobasicijade” i uopšte se bave različitim vrstama vradžbina i verovanja u natprirodna bića i pojave. A pri tome ne samo da ne plaćaju porez ovoj državi, već su od nje i bogato nagrađeni za često širenje tuposti, gluposti i svakovrsnog primitivizma.
Kronologija jednog kurala (FOTO: Facebook)
Isti taj „Saruman“, kojeg sam početkom devedesetih godina prošlog veka, u vreme “slavnog vojevanja” za Vukovar i kojekuda po Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, lično video kako šeta glavnom pešačkom Zmaj Jovinom ulicom ni manje ni više nego sa zlikovcem Arkanom, za svašta nešto bi da se pita u Novom Sadu. Smetale su mu Zmajeve dečje igre, jer je bina bila preblizu „Ajzengardu“ pa se valjda nije mogao koncentrisati dok je mantrao pred čarobnom kuglom. Onda mu je smetao Festival uličnih svirača i različiti performansi u okviru istog, koje je – kao i mural – označio “satanističkom rabotom”. Smetale su mu i bašte kafića koji su se nalazile preblizu prozorima njegovog zamka. Smetala mu je i izvesna izložba mladih slikara u Kulturnom centru Novog Sada pa je posle toga bila cenzurisana.
Nije ga bilo sramota da se neumesno svađa sa njemu mrskim tadašnjim gradskim vlastima oko toga ko može, a ko ne može doći na komemoraciju žrtvama fašističke racije iz 1942. godine. Nije ga bilo stid da se na toj komemoraciji pojavljuje sa svojim pretorijancima kojima je ispod mantije virilo vatreno oružje. Kada ga organizatori “Kobasicijade” iz Turije nisu poslušali i odlučili da ipak održe manifestaciju, uprkos Sarumanovim kletvama, naredio je da se na svakih pola sata sa lokalne crkve oglašavaju “mrtvačka zvona”, a da se organizatori “Kobasicijade” imaju izopštiti iz crkve. Kada ga neko kritikuje javno, on odmah trči da se tužaka. Ili pak piše saopštenja, pošto je pride i PR Srpske pravoslavne crkve, u kojima ne samo da baca anatemu na građanske intelektualce i političare, već tako poziva svoje jurišnike na linč onih koji se drznu da mu saspu u lice ono što mu pripada.
Na kraju je zbog murala usledio protest kod OK Kurala (FOTO: Dinko Gruhonjić)
I njemu i parazitskoj nevladinoj organizaciji zvanoj Srpska pravoslavna crkva, koja godišnje zarađuje najmanje stotinu miliona evra, koja je latifundista, i na čiji račun država, na ime penzijskog i socijalnog osiguranja sveštenika, uplaćuje 260 miliona dinara. Nije ga sramota ni to što je javna tajna da prostorije SPC-a daje na korištenje različitim neonacističkim i klerofašističkim organizacijama. Ni toga što više voli Rusiju od sopstvene države...
Ovde je navodno ogromna većina građana religiozna i ogromna većina se deklarišu kao vernici SPC-a. To je poseban apsurd jer dosad još nikada nisam sreo niti jednog Srbina koji je za nekog popa rekao lepu reč. Svejedno, popovi su više nego redovni gosti na svadbama, sahranama i slavama, na koje dolaze u svojim najnovijim džipovima i uzimaju lovu po principu “kol’ko daš”. S obzirom da znamo kakvu je đavolsku rabotu vrh SPC-a odradio u pripremi, egzekuciji i zataškavanju monstruoznih ratnih zločina, onda nije čudno što im država dozvoljava da se mešaju u stvari koje ih se ne tiču. Reč je o simfoniji, o čvrstom dilu s jednim jedinim ciljem: da se “narod” drži u što većem primitivizmu, tuposti i zatucanosti. Na šta “narod” sasvim dobrovoljno pristaje, kačeći krstove od kojih se retrovizori u automobilima povijaju, badnjake na prednji blatobran, krstove oko vratova i brojanice oko ručnih zglobova.
„Saruman“ je, nažalost, samo jedan od njih. Od onih koji umesto života slave smrt, a umesto knjiga slave zvona i praporce. Zato iz najdublje dubine duše preziru Dositeja Obradovića, prosvetitelja, a slave jezivog Nikolaja Velimirovića, koji je prezirao sapun i ličnu higijenu, mrzeo Jevreje i obožavao Hitlera.
Mirko Bulović aka Irinej aka Sipač kletvi na Kobasicijade (SCREENSHOT: YouTube)
Novi Sad je proglašen za Evropsku prestonicu kulture i za Omladinsku prestonicu Evrope u vreme kada njime stoluje gradonačelnik koji se učlanio u Srpsku radikalnu stranku u maju 2000. godine. To je jednako kao da ste prišli četnicima recimo u januaru 1945. godine. U Novom Sadu, kao šef Vlade Vojvodine, stoluje i osoba koja je tokom devedesetih godina prošlog veka učestvovala uproterivanju Mađara, Hrvata i Slovaka. Mađarima je nudio jedan sendvič za put do “matice”, a Slovacima dva, jer je Bratislava ipak malo dalje od Budimpešte pa da ne ogladne. Hrvatima nije nudio ništa sem proterivanja.
Prestonica kulture je u stvari prestonica cenzure, kojoj žele da zatru civilizacijski koren, zapišavanjem teritorije kroz građenje silnih crkava koje Novom Sadu stoje ko piletu sise. I pranjem novca preko različitih “investicija”, tokom čije se izgradnje ruše kulturno-istorijski spomenici. A sve da bi društvance sastavljeno od koalicije kojekakvih sarumana, vučića i dodika opralo lovu opljačkanu na ljudskoj krvi, nesreći, ratnim zločinima i genocidu. Takvom Novom Sadu, “srpskoj Atini”, kako mu tepaju, daleko više pristaje, dakle, kural nego li mural koji slavi slobodu. Od toga da li će se i u kakvom intenzitetu ispoljiti građanska pobuna zavisi i odgovor na pitanje: Da li je Novi Sad uopšte i za kurac? Pardon, za kural!
Lupiga.Com
