fbpx

Dalibor Stupar: U raljama investitora

7rusevina

Šta bi bilo kad bi bilo: Tamo gde stvarnost prestiže maštu, a zgrada zgradu ruši

– Halo, šefe? Šefe, hitno je! Šiška je, šefe!

– Halo, šta je Šiškice? Nije valjda da negde gori?

– Nije šefe. Srušio se zid na Gradskoj kući!

– Molim!? Nešto se prekida… Učinilo mi se da si rekla da se srušio zid na Gradskoj kući?

– Jeste, to sam rekla. Pao je ceo zid sa leve strane. Nema povređenih, ali sve kancelarije zjape otvorene.

– Kako je to moguće? Je l’ bio zemljotres? Nisam ništa osetio.

– Ne, neko radi rekonstrukciju zgrade pored. Kopaju za garaže, pa je radnik bagerom zakačio ugao i ceo zid se srušio ko da je od Lego kockica. Kao u filmovima. Nisam znala da to tako može i u stvarnom životu.

– To je nedopustivo! Odmah mi zovi načelnike uprava za inspekcijske poslove i urbanizam! Posle njih, zovi Pravobranilaštvo i reci da pročešljaju zakone i vide kako i po kom osnovu možemo da oderemo tog investitora. Posle zovi policiju i tužilaštvo. E, da, pošto je zgrada zaštićena, zovi mi i Zavod za zaštitu spomenika kulture. Poruči im da sam rekao da odmah pošalju svoje najbolje stručnjake, bez obzira gde su i šta rade u ovom momentu. Zovi i Ministarstvo kulture. A posle i onu malu iz Gradskog veća, da vidimo kako stojimo sa budžetskom rezervom.

– Šefe, šta da kažem novinarima? Zovu, traže izjavu, reakciju povodom nemilog događaja.

– Novinari, koji bre novinari!? Napiši kratko saopštenje da Grad neće dozvoliti ovo bezakonje. Obavezno podseti da smo samo ove godine zatvorili 18 gradilišta zbog kršenja zakona. Sedam investitora je na sudu, a dvoje je pravnosnažno osuđeno na dugogodišnje zatvorske kazne. Da se podsete da smo odlučni u borbi protiv građevinske mafije. Navedi da sam prekinuo sve obaveze i da se hitno vraćam u grad. Podvuci da sve nadležne službe maksimalno profesionalno rade svoj posao. Građane ću, kao i uvek, o svemu izvestiti lično.

– Dobro šefe. Šaljem odmah.

– Videće ta bragra investitorska, oni meni da ruše grad. E, nećeš vala! Ne zvao se ja kako se već zovem. Daš im parking, oni bi garažu; daš im garažu, oni hoće tržni centar. Godinama sadimo zelenilo gde stignemo, smenili smo svakog činovnika za koga se samo sumnjalo da utiče na izmene planova i omogućava profit pojedincima. Inspekcije rade nikad bolje, ali izgleda da to nije dovoljno. Dokle više da trpimo taj zulum!? Pa ko je važniji, građani ili nečiji profit? Ovo je crvena linija, ima dodatno da pooštrimo sve kriterijume. Ah, konačno ću da prestignem Jovu Dejanovića na večnoj gradonačelničkoj listi…

Sprem’te se, sprem’te četniciiiii…. Sprem’te se, sprem’te četniciiiii…. Sprem’te se, sprem’te četniciiiii….

Gradonačelnik bunovno gleda oko sebe. Dok mu se pogled razbistrava, shvata da je u svom krevetu, da je jutro i da mu zvoni telefon. Na ekranu je fotografija osobe sa smešnim šiškama.

– Stotinu mi investitora! To je bio samo san!? Juhu, to je bio samo san!! ‘Alo? Nisam mogao odmah da se javim. Imao sam neke košmare. Šta se događa, zar nemam prvi sastanak tek u 13 časova u onom restoranu?

– Šefe, pao je zid!

– !!?? Ponovi?

– Srušio se zid. Bager je zakačio zid i sve je palo.

– Gradska kuća!?

– Ma, kakva gradska kuća? Šefe, šta Vam je?

– Ništa, nešto mi nije dobro. Ajde još jednom, ali polako. Šta je palo i gde?

– Neka kuća, ceo zid se obrušio i sada ljudi ne mogu više tamo da žive.

– Zna li se čiji je zid?

– Neka sirotinja, beda. Ima ih puno dvorište. Hoće da razgovaraju s Vama i da Grad reaguje i nađe im smeštaj.

– Jes‘, kako da neće. Slušaj, samo opušteno. Kaži da ću ih primiti, a za smeštaj i odštetu neka jure investitora. Nije valjda neki naš?

– Ne znam, čekam da mi jave. Ali ovi su jako besni na gradske službe.

– E, ne dam gradske službe! A ni Grad se neće petljati u ovo. Zna se zbog čega smo mi tu, nismo ni  socijalna ustanova niti pružamo besplatnu pravnu pomoć. Slušaj, obavezno preventivno opljuni i opoziciju. Kaži da je nedopustivo politizovati slučaj. Znaš već, one tvoje uobičajene fore.

– Znam, znam. Bez brige.

– Ali pre svega toga, zovi mi Rođu, da vidimo oko onog tendera…

Napomena: Oni koji u ovim dijalozima prepoznaju stvarne ljude i događaje, sami snose odgovornost za to.

autonomija.info