Danas, kao nikada ranije, moraju članovi Predsedništva Bosne i Hercegovine imati jedinstven stav.
Gospoda, Bakir Izetbegović, Dragan Čović i Mladen Ivanić, moraju biti svesni, da su na položajima i u situaciji, kada mogu imati presudnu ulogu u satima i danima, koji su ispred nas.
Moraju nastupiti zajedno i pozvati građanke i građane Bosne i Hercegovine, da kao Hrvati, Muslimani i Srbi, ostanu mirni i da shvate da su zločini činjeni od strane sva tri naroda. Da nije trenutak, posle izricanja presude šestorici lidera Herceg-Bosne i tragične smrti generala HVO Slobodana Praljka, za bilo kakve izlive odobravanja ili negodovanja.
Mostar je u najtežoj situaciji. Grad mučenik, koji je toliko propatio, živi podeljen na dve strane. Na jednoj su Hrvati, na drugoj Muslimani. Bilo bi dobro da tako i ostane, bar u ovim danima, kada i najmanji incident može dovesti do ponovnih krvavih sukoba i ponovnog rata, u godinama, kada su svi počeli da žive, koliko-toliko normalno.
Moraju shvatiti, da su sva tri naroda činili zločine i da sada nije nikako trenutak da se broje žrtve i da se traži ko je počeo. Svi znamo odgovore na ova pitanja, ali ih u ovim teškim danima za Bosnu i Hercegovinu, koja je propatila kao niko, nemojmo tražiti.
Ne otvarajmo rane, koje tek što su se zacelile.
Ne verujem u Boga, ali će možda on meni i mojim molitvama poverovati. Moliću se i Allahu i svim Bogovima koji postoje i nepostoje, da pogledaju dole i pomognu jednoj prelepoj zemlji i ljudima, koji su nekada bili bolji i uzvrate nam, na sve naše molitve.
O celom ovom životu, koji živimo, ipak samo mi odlučujemo. Nađimo u sebi toliko pameti i mudrosti, da pogledamo oko sebe i vidimo svoju decu i unuke i prijatelje i ono što smo kućili ceo život i pomislimo, zašto bi sve to izgubili i zašto bi uništili svaki život koji će doći posle nas.
Niko nije vredan toga.
