Evo gde se kao planeta nalazimo ove 2018: posle svetskih ratova, revolucija i međunarodnih samita iz prošlog veka živimo u svetu u kojem šačica neverovatno bogatih pojedinaca ima nesrazmerno visok nivo kontrole nad ekonomskim i političkim životom globalne zajednice.
Iako to zvuči neverovatno, činjenica je da 6 najbogatijih ljudi na planeti danas poseduje više bogatstva od donje polovine svetske populacije koja obuhvata 3,7 milijardi ljudi. Takođe, najbogatijih 1% ljudi danas ima više novca od ostalih 99% zajedno. Istovremeno, dok se milijarderi razmeću svojim bogatstvom, jedan od 7 ljudi na svetu se bori da preživi sa manje od 1,25 dolara na dan i – što je zastrašujuće – oko 29.000 dece svakoga dana umre od izlečivih bolesti kao što su dijareja, malarija i zapaljenje pluća.
U isto vreme širom sveta korumpirane elite, oligarsi i anahrone monarhije troše milijarde dolara na apsurdne ekstravagancije. Sultan od Bruneja poseduje preko 500 Rols-rojsova i živi u najvećoj palati na svetu, građevini sa 1.788 soba čija se vrednost procenjuje na oko 350 miliona dolara. Na Bliskom istoku, gde živi 5 od 10 najbogatijih svetskih monarha, mladi prinčevi se provode kao deo svetskog džet-seta, dok ovaj region pati od najviše stope nezaposlenosti mladih na svetu, a 29 miliona dece živi u bedi i bez pristojnog krova nad glavom, čiste vode i kvalitetne hrane. Povrh toga, dok stotine miliona ljudi živi u nehumanim uslovima, trgovci oružjem širom sveta se bogate, a vlade troše bilione dolara na naoružanje.
U SAD, Džef Bezos – osnivač Amazona i trenutno najbogatija osoba na svetu – raspolaže sa više od 100 milijardi dolara. On poseduje 4 palate koje ukupno vrede više desetina miliona dolara. Kao da to nije dovoljno, on će potrošiti 42 miliona dolara na izgradnju sata unutar planine u Teksasu, koji bi trebalo da radi 10.000 godina. Istovremeno, u Amazonovim skladištima širom zemlje njegovi radnici rade teško i prekovremeno, a plaćeni su toliko malo da moraju da se oslanjaju na Medikejd, markice za hranu i javne stanove koje obezbeđuju američki poreski obveznici.
I ovo nije sve. U vreme ogromne nejednakosti u bogatstvu i prihodima, ljudi širom sveta gube veru u demokratiju – u vlast naroda, iz naroda i za narod. Oni ubrzano postaju svesni da je globalna ekonomija nameštena tako da nagrađuje one na vrhu, a na račun svih ostalih, i to ih čini gnevnima.
Milioni ljudi rade duže i plaćeni su manje nego pre 40 godina, u SAD i u drugim zemljama. Ostaje im samo da bespomoćno posmatraju kako moćna manjina kupuje izbore, a politička i ekonomska elita se bogati, dok budućnost njihove dece postaje sve mračnija.
U situaciji ovako izraženih nejednakosti, svedočimo i uznemirujućem usponu autoritarizma i desničarskog ekstremizma – koji se hrani, eksploatiše i pojačava ozlojeđenost onih na koje je sistem zaboravio i rasplamsava etničku i rasnu mržnju.
Danas je više nego ikada ranije potrebno da svi oni koji veruju u demokratiju i progresivnu vladavinu, ujedine radne i slabo plaćene ljude širom sveta oko programa koji će odražavati stvarne potrebe ljudi. Umesto mržnje i podela, moramo ponuditi poruku nade i solidarnosti. Moramo razviti internacionalni pokret koji će se suprotstaviti pohlepi i ideologiji milijarderske klase i povesti nas u svet ekonomske, socijalne i ekološke pravde. Da li će to biti laka borba? Naravno da neće. Ali to je borba koju ne možemo izbeći. Ulozi su preveliki.
Kako je u svom govoru u Vatikanu 2013. ispravno primetio papa Franja: „Stvorili smo sebi nove idole. Nekadašnje obožavanje zlatnog teleta danas se odražava u novoj, bezdušnoj slici kulta novca i diktature ekonomskog sistema koji je bezličan i lišen svakog humanog cilja“. On je dodao i sledeće: „Danas sve podleže zakonima konkurencije i opstanka najsposobnijih, po kojima se moćni hrane nemoćnima. Posledica toga je da se masa ljudi oseća isključeno i marginalizovano: bez posla, bez mogućnosti i bez izlaza iz takve situacije.”
Novi međunarodni progresivni pokret treba da se posveti eliminisanju strukturalne nejednakosti između i unutar država. Takav pokret mora prevazići mentalitet „kulta novca“ i „opstanka najsposobnijih“ na koje nas papa upozorava. On mora podržati nacionalne i internacionalne politike usmerene na podizanje životnog standarda sirotinje i ljudi iz srednje klase – počev od pune zaposlenosti i minimalne nadnice, pa sve do univerzalno dostupnog visokog obrazovanja, zdravstva i ugovora o fer trgovini. Povrh toga, moramo obuzdati moć korporacija i sprečiti ekološku katastrofu koja preti da ugrozi našu planetu kao posledica klimatskih promena.
Evo samo jednog primera onoga što treba uraditi. Pre svega nekoliko godina, Mreža za pravedne poreze je izašla sa procenom da su najbogatiji ljudi i najveće korporacije širom sveta nagomilali između 21 i 32 biliona dolara u poreskim rajevima kako bi izbegli plaćanje poreza. Ako bismo zajedno radili na eliminaciji ofšor poreskih zloupotreba, novi prihodi od poreza bili bi dovoljni da se okonča glad u svetu, da se stvore milioni novih poslova i da se značajno smanje ekstremne nejednakosti u prihodima i bogatstvu. Ovi prihodi bi mogli biti iskorišćeni i za agresivan pomak ka održivoj poljoprivredi i za ubrzanu transformaciju našeg energetskog sistema ka korišćenju obnovljivih izvora energije.
Uhvatiti se u koštac sa pohlepom Vol strita, sa moći gigantskih multinacionalnih korporacija i uticajem globalne milijarderske klase, nije samo moralno ispravno – to je i strateški i geopolitički imperativ. Istraživanje UN-a je pokazalo da građanska percepcija nejednakosti, korupcije i isključenosti najkonzistentnije predviđa da li će zajednice podržavati desni ekstremizam i nasilne grupacije. Kada ljudi osećaju da su karte nameštene protiv njih i ne vide da na raspolaganju imaju bilo kakav legitiman način za ispravljanje ove nepravde, oni su skloniji da se okrenu štetnim rešenjima koja samo dodatno pogoršavaju problem.
Ovo je ključan trenutak u svetskoj istoriji. Sa eksplozivnim rastom napredne tehnologije i probojima koje je on izazvao, danas konačno imamo mogućnost da značajno uvećamo svetsko bogatstvo na pravičan način. Sredstva za eliminisanje bede, produžavanje prosečnog životog veka i stvaranje pristupačnog i ekološki održivog globalnog energetskog sistema, stoje nam na raspolaganju.
To je ono što možemo uraditi ako imamo hrabrosti da se ujedinimo i suočimo sa moćnim interesnim grupama koje žele sve više svega za sebe. To je ono što treba učiniti zarad svoje dece, unuka i budućnosti naše planete.
The Guardian, 14.01.2018.
Preveo Rastislav Dinić
Peščanik.net
