Kada bismo verovali izjavama većine ljudi, industrija o kojoj sada govorimo definitivno ne postoji. Čim nekog pitate da li gleda erotske filmove, da li konzumira afrodizijake ili možda kupuje neke „šarene“ artikle iz seks-šopova, odgovor će biti sasvim sigurno: „Ja? Nikako!“. Zašto, onda, posvetiti pažnju nečemu čega nema? Zato što je reč o bezobraznoj, ali finansijski veoma „slatkoj“ industriji.
Najstariji zanat na svetu su oduvek pratile moralne polemike šta je tu odgovornost i pravo odraslog pojedinca, a šta se kosi ne samo sa zakonom, već i sa društvenim vrednostima. Uprkos tome, postao je jedna od najjačih globalnih industrija, ali iz navedenih razloga je izuzetno teško doći do pouzdanih podataka kolika su ulaganja, ko su glavni igrači i koliki novac se tu vrti.
Stoga za tržište seksa postoje samo procene, od kojih jedna prognozira da će proizvodnja i prodaja „igračaka za odrasle“ u svetu dostići vrednost od 50 milijardi dolara do 2020. godine. Trenutna vrednost industrije „filmova za odrasle“ procenjuje se na oko 97 milijadri dolara, a pošto je lek protiv erektilne disfunkcije „Viagra“ upravo proslavio dvadeseti rođendan, vredi spomenuti da je njegov proizvođač, američka farmaceutska kuća „Pfizer“, do sada ostvarila svake godine dobit od 1,5 milijarde dolara. Pomenute i druge cifre, premda nisu precizne, pouzdano dovode do zaključka da je reč o bezobraznoj, ali finansijski veoma „slatkoj“ industriji.
Tržišna vrtoglavica
Pri tom, ne može se govoriti samo o jednoj delatnosti, već o mnoštvu grana – toliko njih da izazivaju vrtoglavicu. U javnosti je, verovatno, prva asocijacija proizvodnja i prodaja erotskih filmova. Za razliku od vremena kada su se oni kupovali gotovo krišom, danas je, zahvaljujući internetu, filmska industrija ovog „žanra“ narasla do neslućenih razmera. Sasvim suprotno predviđanjima da će u uslovima kada maltene svako može da stavi „svoj“ film na mrežu, profesionalna industrija erotskih filmova izumreti, ona je upravo zbog konkurencije krenula u smišljanje „uvek nečeg novog“, što onda povratno stimuliše tražnju i globalni obrt koji je među najvećima u medijskoj sferi.
Popularnost filmova utiče na rast druge privredne grane – industrije opreme, odnosno svega onoga što možete videti na policama u seks-šopovima: igračke i aksesoari za stimulans i imitaciju „prirodne opreme“, artikli za dekoraciju i izazivanje fantazije, modni detalji poput uniformi ili različitih kostima, knjige, časopisi, slike…. Svako ko je posetio dobro snabdeven seks-šop negde u zapadnoj Evropi, može da zaključi kako „nema šta nema“ i premda se povodom nekih artikala može postaviti pitanje ko tako nešto može da koristi, ne treba smetnuti s uma da u seks prodavnicama vladaju stroga tržišna pravila – prodaje se ono što se traži u velikom broju.
Internet je iznedrio još jednu značajnu delatnost: lako i brzo upoznavanje partnera za seks, umesto da se traže, kao nekada, preko „malih oglasa“ u štampi. Danas postoji bezbroj sajtova za te namene, koji funkcionišu po istom ekonomskom principu: što je teže da se korisnici međusobno upoznaju u stvarnom životu, to profitabilnije posluje portal koji ih servisira. Ovo pravilo je naročito vidljivo u slučaju društvenih grupa poput LGBT populacije, pa portali kao što su „Planetromeo“ ili „Grindr“ ne samo da imaju milione korisnika koji traže partnere svojih snova, već služe i kao platforme za komunikaciju sa ogromnom i finansijski imućnom LGBT populacijom.
Na velikim tržištima kao što su Rusija, Kina, ali i u državama sa muslimanskom populacijom i na drugim „konzervativnim“ tržištima, zainteresovani korisnici jedino preko tih portala mogu da uspostave kontakte. Portala za potencijalne seks partnere je svakim danom sve više, a koliko neki od njih mogu postati moćni igrači u prodaji i umrežavanju svedoči primer „Tindera“, ali i odluka jednog kineskog investitora da pre dve godine preuzme većinski udeo u najvećem LGBT portalu „Grindr“. Naravno, nije neobično da takvi portali privlače investitore, ali da ulagač bude iz države koja ima pretežno negativan stav prema LGBT populaciji – to je, ipak, kuriozitet.
Imajući u vidu koliko je i u svakodnevnom životu privlačan izgled postao „imperativ“, a time i profitabilan za one koji ga omogućavaju, onda gotovo da i nema potrebe naglašavati koliko je to bitna privredna grana u okviru industrije seksa. Uporedo cveta i farmaceutsko tržište, budući da Viagra, Levitra i Cialis predstavljaju neke od komercijalno najuspešnijih farmaceutskih proizvoda. Tržište higijenskih i zaštitnih sredstava za zdravo i odgovorno upražnjavnje seksa je još jedno izuzetno perspektivno tržište koje ima i društvenu važnost, ali nažalost i onaj segment tog tržišta čiji proizvodi služe za lečenje zdravstvenih komplikacija kada se ta pravila ne poštuju.
Idelogija seksa
Kada je reč o geografski najprofitabilnijim tržištima, činjenica da se većina finansijskih pokazatelja vezanih za seks industriju iskazuje u dolarima već sama po sebi govori da je tržište SAD daleko najveće. Tamo se snima najviše erotskih filmova, poručuje najviše aksesoara i „igračaka za odrasle“, pokrenuti su najveći seks portali i brojni mediji specijalizovani za ovu oblast, koji su uticali na širenje određene kulture i na korisnike širom sveta. Stoga je zaista paradoksalno da u velikom broju američkih saveznih država zakoni zabranjuju mnoge seksualne prakse, i to uglavnom one koje se najviše promovišu u njihovim erotskim filmovima.
Evropa je, takođe, imućno i važno tržište, a rastu seks industrije je naročito doprinelo otvaranje istočne Evrope devedestih godina prošlog veka. Snabdevanje bivših komunističkih država se ispostavilo kao veoma lukrativno, a danas takve potencijalne niše predstavljaju pojedina azijska tržišta. Međutim, pitanje „vredno milion dolara“ za one koji vrte milione zahvaljujući seksu glasi: kada će se otvoriti tržište u arapskim zemljama? Premda postoji „crno tržište“ seks-opreme u svim arapskim zemljama ili u Iranu, još uvek je nazmislivo da neko otvori takvu radnju u Teheranu, Rijadu ili Dubaiju. Takvi primeri svedoče da u globalizovanom svetu tradicija može predstavljati granicu profitu, ali je podjednako osnovano i pitanje – do kada?
Kao i u svim ostalim privrednim granama, novim tehnologijama se pridaje poseban značaj kada se prognoziraju potencijali za rast i u industriji seksa. Ipak, da ručni rad ostaje neprikosnoven najbolje dokazuje jedna poznata porodična firma sa juga Nemačke, koja proizvodi imitacije muškog polnog organa, od visokokvalitetnog prirodnog drveta, u raznim veličinama, formama i bojama. Ideja za to je nastala iz ekonomske nužde. Ovo porodično preduzeće je prvobitno proizvodilo drvene nogare za nameštaj i uspešno je snabdevalo italijanske fabrike nameštaja. Kada je iznenada bankrotirao njihov najveći kupac, ostali su sa ogromnim zalihama drvenih nogara, pa su preusmerili proizvodnju na drvene imitacije muškog polnog organa. Firma danas posluje uspešno i sa velikim dobitkom, u proizvodnji rade tri generacije i izvoze u više od 100 zemalja. Ko je u porodici došao na ovu poslovnu ideju ne žele da kažu, ali veoma jasno ističu da je celokupna proizvodnja – ručni rad.
Takav rad ne mogu zameniti ni hemija, ni digitalizacija, i možda baš zato za industriju seksa nema granica.
Ikona seks industrije
Istog trenutka kada je pao Berlinski zid, Beata Uze, po zanimanju vojni pilot i vlasnica prvog seks šopa na svetu koji je otvorila posle Drugog svetskog rata u nemačkom gradiću Flensburg, postavši ikona seks industrije, spakovala je svoju robu u stotinak kamper vozila i poslala ih u razne gradove Istočne Nemačke. Pre nego što su veliki trgovinski lanci uopšte mogli da analiziraju tržište, ona je veoma uspešno snabdevala populaciju željnu proizvoda iz njenih radnji. Doživela je da joj 1989. godine tadašnji nemački predsednik dodeli orden zaslužne građanke, a kada je umrla, njeni sinovi su, u dobroj nemačkoj tradiciji, nastavili porodični posao. Dugo godina je „Beate Uhse AG“ bilo jedno od najuspešnijih nemačkih preduzeća na frankfurtskoj berzi.
Aleksandar Međedović, nemačko-turski privrednik srpskog porekla, koji živi i radi u Berlinu i Istanbulu
