"Ne smemo prepustiti bezličnoj državi da sama vrednuje radna mesta u kulturi"
Ustanove kulture čiji su osnivači lokalne samouprave posluju u mnogo gorim uslovima od ustanova kojima upravljaju Republika ili AP Vojvodina, ocenili su za VOICE članovi ansambla nekoliko pozorišta iz Vojvodine. Osim kontinuiranog smanjenja budžetskih sredstava, u ovim ustanovama je usled zabrane zapošljavanja došlo do rapidnog smanjenja broja zaposlenih, koji uz to primaju plate ispod nivoa zarada umetnika koji se finasiraju iz republičkog budžeta. Sve to ukazuje da su kultura i kulturni poslenici u lokalnim samoupravama marginalizovani i da je pravo čudo kako pojedini ansambli uopšte uspevaju da funkcionišu.
Očit primer je Dečje pozorište iz Subotice, o čemu za Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE) svedoči majstor rasvete Laslo Čisar, koji sa kolegama iz Sindikata „Nezavisnost“ skreće pažnju javnosti na položaj ovakvih ustanova kulture.
„U dečjem pozorištu u Subotici su manje plate za ista zanimanja nego u pozorištima kojima je osnivač Republika. To je generalna pojava u gotovo svim pozorištima u Srbiji čiji su osnivači gradovi“, tvrdi Čisar.
Laslo Čisar
Pored toga, on napominje da su iz godine u godinu i sve manja ulaganja u rad ovog pozorišta.
„Novca je manje nego ranijih godina. Osim toga došlo je i do urušavanja pozorišta zbog racionalizacije radnih mesta. Poslovali smo sa minimalnim brojem ljudi, a racionalizacijom smo spali na još manje ljudi. Neka radna mesta su ukinuta, pa je tako dečije pozorište u Subotici verovatno jedino u Srbiji koji nema inspicijenta (šaptača)“, ističe Čisar.
Ništa bolja situacija nije ni u Narodnom pozorištu „Sterija“ u Vršcu, u čijem ansamblu trenutno ima samo sedmero glumaca, a poslednjih godina ostali su i bez nekoliko zanatlija koji su neophodni u pripremanju pozorišnih predstava.
„Polako smo se godinama unazad smanjivali, tako da nas sada ima sedmero glumaca u ansamblu. Problem je i zapošljavanje. Teško je“, kaže za VOICE glumica Sonja Radosavljević.
Dodaje da može da razume lokalnu samoupravu, jer su budžeti smanjeni pošto postoje limiti koje je propisala država, ali…
„Nas ima samo sedmoro glumaca. Otišli su nam i stolar i bravar, tako da mi više nemamo ni majstore“, dodaje Radosavljević, uz opasku da se i pored toga nada nekim boljim vremenima.
Sonja Radosavljević
I dok ustanove kulture u lokalnim samoupravama jedva preživljavaju, država je u ušla u proces reforme javnog sektora, čiji sastavni deo su i one. Osnovne odlike te reforme su da su neki zakoni usvojeni, a neki još nisu, pa je država primorana da odlaže njihovo stupanje na snagu. Iako reforme traju već nekoliko godina, rezultata nema, a položaj zaposlenih u kulturi sve je gori.
Odlaganje reformi
Prema rečima pomoćnice ministra državne uprave i lokalne samouprave Ivane Savićević, nekoliko godina unazad država nije imala dovoljno raspoloživog novca za podelu plata zaposlenima u javnom sektoru zbog čega je 2014. godine usvojen Zakon o zabrani zapošljavanja. Međutim, kako tvrdi, ono što je trebalo da prati zakon su optimalne reorganizacije u samim ustanovama i preduzećima, što se nije desilo.
“Reforma sistema plata trebalo je da bude poslednja u nizu odluka. Osnovna primedba je bila da smo preuranili sa usvajanjem Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru jer smo preduhitrili druge procese. Pokazalo se da je to opravdana kritika, pa je reforma odložena do polovine 2020. Problem je što još uvek nema dobrih analiza i analitičkih elemenata koji bi nam rekli šta će se dogoditi kada reforma krene, odnosno da li će omogućiti budžetsku stabilnost“, rekla je Savićević na nedavno održanom seminaru Sindikata „Nezavosnost“ u Petrovcu na Mlavi.
Ivana Savićević
Prema njenim rečima, tokom poslednjih pregovora sa misijom Međunarodnog monetarnog fonda dogovoreno je da implementacija zakona o platama počne polovinom 2020, dok je stav Vlade Srbije da početak reformi treba vezati za budžetsku 2021. godinu. Ovaj zakon se odnosi na preko 400.000 zaposlenih u oko 10.000 ustanova.
„Postoje konstantni pritisci svih na koje se zakon odnosi da njegova primena ne počne. Čini mi se da reforma sporo ide jer se ljudi plaše i pitaju ko će biti dobitnik, a ko gubitnik. Na nama je da dokažemo koliko čija plata vredi u odnosu na druge“, rekla je Savićević i istakla da uredba o koeficijentima zanimanja još nije doneta, što će biti najteži posao.
Izvršna sekretarka Izvršnog odbora Granskog sindikata kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost” Tatjana Brebanović ocenila je za VOICE sve dosadašnje pregovore sa Ministarstvom kulture i informisanja i Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave po pitanju platnih grupa i razreda i vrednovanja radnih mesta u javnom sektoru kao veoma loše i neproduktivne.
“Katalog radnih mesta se pojavio jula 2017. godine, a u međuvremenu je doživeo i dve izmene. Saznali smo da je katalog uradilo Ministarstvo kulture sa sekretarima nekoliko centralnih ustanova kulture, bez znanja i uključivanja socijalnih partnera. Juna 2018. počeo je rad radnih grupa na vrednovanju radnih mesta u kulturi“, kaže Brebanović.
Prema njenim rečima, na osnovu Kataloga radnih mesta i tabele platnih grupa iz Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru trebalo je, za samo deset dana, odrediti poziciju svakog mesta iz kataloga u sistemu plata
„Već na drugom sastanku Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave dostavilo je svoje konačno rešenje, što je nas ostale dovelo u bezizlaznu situaciju. Oni su za postojeća radna mesta istakli trenutne plate i na osnovu njih odredili platni razred kom pripadaju. Ovakvim određivanjem je nastala kolizija između uslova iz kataloga i stanja na terenu, jer smo za ista ili slična zanimanja dobili velike razlike u plati“, tvrdi Brebanović.
Tatjana Brebanović
Ona podseća i na postupke radne grupe koji su prethodili solomonskom rešenju Ministartsva lokalne samouprave.
„Rešenje o vrednovanju radnih mesta, koje su uradile radne grupe, uz podršku Ministarstva kulture, poštovalo je zahteve kataloga i uvažavalo zatečenu situaciju s platama. Ono je prosleđeno Ministarstvu lokalne samouprave kao dokument iza kojeg stoji kako naše ministarstvo, tako i sindikati“, kaže Brebanović.
Savićević: Zapošljavanje uz raspisivanje konkursa
Ivana Savićević ukazala je da reforma uređuje i način kako će se ljudi zapošljavati, kao i obavezu poslodavca da za prijem zaposlenih na nova radna mesta raspisuje konkurse.
“Sistematizacija radnih mesta podrazumeva navođenje broja svih izvršilaca, dok nazivi radnih mesta moraju da odgovaraju onima iz kataloga zanimanja. Svako slobodno radno mesto zahtevaće raspisivanje konkursa. Postupak će nadzirati konkursna komisija koja će i predlagati direktoru najboljeg kandidata“, rekla je Savićević.
Prema njenim rečima, ustanove će morati da imaju godišnji kadrovski plan koji će propisati broj radnika određenog profila neophodan ustanovi.
„Plan mora obuhvatiti analizu delova organizacije koji su preopterećeni poslom i dodatno kadrovski pojačati upravo te delove. U protivnom će poslodavac biti u obavezi da zaposlenima poveća platu za pet odsto“, rekla je Savićević i dodala da je jedna od novina i vrednovanje rezultata rada, uz prethodno utvrđen nivo očekivanih i ostvarenih rezultata.
Rezultat svega je da radne grupe nisu prihvatile predlog Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i od tada je status kvo jer je izostao dogovor oko vrednovanja zanimanja, što je dovelo do potpunog prekida pregovora.
Za izlazak iz ove situacije, a bez degradiranja i osiromašivanja zaposlenih u kulturi, budžet za javni sektor morao bi biti uvećan za 37 odsto i zbog toga Zakon o platama nije stupio na snagu“, tvrdi Brebanović.
Sa njenom konstatacijom slaže se i Ivana Savićević koja navodi da se problem s platama u javnom sektoru trenutno počiva u neusklađenoj raspodeli novca jer zaposleni sa srednjom stručnom spremom često imaju veće plate od zaposlenih sa visokom spremom.
„Takođe, posebno u kulturi, ista zanimanja poznaju velike razlike u platama“, rekla je Savićević.
Baletski igrač u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu Momčilo Nenadović tvrdi da je katalog zanimanja u kulturi neprecizan, posebno u delu koji se odnosi na scensko stvaralaštvo gde stručna sprema zaposlenog ne može biti presudni kriterijum kvaliteta. Ranijih godina, navodi on, bilo je dosta slučajeva da ljudi nisu završili kompletnu baletsku školu ili dramsku akademiju a bili su uspešni umetnici.
Momčilo Nenadović
“Pozorišna, scenska delatnost je vrlo kompleksna, jer su ljude zapošljavali zbog njihovog talenta, a ne na osnovu školske spreme. Dali smo dobre predloge za scenske umetnike, što je Ministarstvo kulture prihvatilo, ali ih je odbilo Ministarstvo lokalne samouprave. Ono traži formalno visoko obrazovanje za zanimanja za koja nemate mogućnost studiranja po završetku srednje škole. Mnogi se poslovi uče u samom pozorištu. Zato smo insistirali da se zanimanja vrednuju sa zatečenim stanjem. Ali niko na naše predloge nije odgovorio, od ministara do predsednika države“, konstatuje Nenadović.
Prema njegovoj oceni, država će na kraju vrednovati poslove kako želi.
„Oni će možda naći i mehanizam da trenutno zaposlenima koriguju platu do sadašnjeg nivoa, ali će sledeći zaposleni na toj poziciji imati umanjenu platu“, smatra Nenadović.
Direktoru sve dozvoljeno jer je postavljen partijski
Prema rečima Ivane Savićević, osnovicu za plate zaposlenih u javnom sektoru bi ubuduće određivala Vlada Srbije kroz Zakon o budžetu, dok će lokalne samouprave i AP Vojvodina planirati rashode za zaposlene u ustanovama čiji su osnivači.
„To znači da više neće biti stepenastog povećanja plata za samo pojedina zanimanja u javnom sektoru, jer će se budžetski višak ubuduće raspoređivati svima podjednako. Dosadašnji princip nije bio pravedan“, smatra Savićević.
Sonja Radosavljević ocenjuje da je situacija u svakom pogledu dosta teška, jer je kultura nadgradnja.
„U onim zemljama gde je ekonomija jaka, jaka je i kultura. Ne možemo da se poredimo sa Nemačkom, Francuskom i Italijom gde je potpuno drugačije to sistemski rešeno. Mi nemamo zakon o pozorištu, a da bi pozorište i scenska delatnost funkcionisali neophodno je doneti sistemske zakone“, smatra ona.
Neuređeno zakonodavstvo, a posebno sistematizacija radnih mesta koja je neophodna ustanovama kulture, prema oceni Lasla Čisara trenutno dovode do nepremostivih prepreka.
„To su nenadoknadivi propusti u organizaciji ustanove kulture, kakvo je pozorište, što dovodi do nepremostivih prepreka u organizovanju predstava. Takve stvari određuje direktor pozorišta, a direktoru je sve dozvoljeno pošto ga je na to radno mesto postavila vladajuća partija u gradu“, smatra Čisar.
Tatjana Brebanović upozorava da kulturne delatnosti nije jednostavno meriti, ako u tom procesu ne učestvuju kulturni poslenici.
„Ne smemo prepustiti bezličnoj državi da sama vrednuje radna mesta u kulturi. Našu delatnost nije moguće meriti aršinima ostalih delatnosti, a taj posao ne sme i ne treba niko da radi sem nas samih. I zato moramo svaki put, kada nam se pruži prilika da nas država pozove, da se odazovemo i učestvujemo u pitanjima koja se tiču nas. Čak i kada stvari deluju bezizlazno”, zaključuje Brebanović.
Darko Šper (Autonomija)
