Beogradska ulica koja vodi ka centru Bele Crkve, a u kojoj je pronađen „polo“ nestalog novinara Stefana Cvetkovića, juče je bila sablasno prazna. Na početku pomenute ulice, ekipu Danasa zaustavila je policijska patrola uz zahtev da se parkiramo i izađemo iz vozila. Kroz zatvorenu ulicu mogli su da se kreću samo oni koji u njoj žive, uz obavezno javljanje patroli.
Piše: Miloš D. Miljković
Nakon nekoliko minuta komunikacije policajca preko „motorole“, rečeno nam je da možemo da odemo do mesta obeleženog policijskim trakama. Tamo je stajao sivi „polo“, sa širom otvorenim vratima i gepekom. Na licu mesta zatičemo šestoricu policajaca, dva inspektora u civilu i jednog forenzičara koji, očekivano, nisu bilo raspoloženi za razgovor.
U centru Bele Crkve, po kafićima, jedina tema bila je nestanak Cvetkovića. Međutim, nakon rečenice „mi smo novinari iz Beograda“, svaka priča bi prestajala. Odjednom, u mestu koje broji manje od deset hiljada stanovnika i gde se svi manje-više poznaju, niko nije znao ništa o svom nestalom sugrađaninu; ni za koje medije je ranije radio, koje je teme obrađivao, da li se nekome javno zamerio, da li je oženjen. Odgovor na svako pitanje – odmahivanje glavom i spušten pogled. Razumeli smo ih. Nije svejedno kada jedan sugrađanin koji se bavio osetljivim temama bez traga nestane u centru mesta, kada sutradan tišinu naruše helikopteri koji proleću iznad glava, desetak džipova Žandarmerije, a u lepa belocrkvanska jezera, umesto kupača, uđu ronioci MUP-a.
Nakon odbijanja bilo kakve komunikacije, napokon nailazimo na jednu baku i čoveka u srednjim godinama, koji su sedeli na klupi u sokaku blizu centra. Pristali su da razgovaraju sa nama, razume se, ne želeći da se predstave.
– Stefan se od malena druži sa mojim sinom. On jeste rečit i istrajan u onome što radi ali nije problematičan. Nikada nije pio, nikada se nije potukao. Zaista ne znam da li mu je neko pretio. Nadam se samo da će opet doći kod nas kući da se šali sa mojim sinom i zabavlja nas, kako samo on ume – rekla je starija gospođa.
Naš drugi sagovornik, koji takođe tvrdi da poznaje nestalog novinara, otkrio nam je da je vozilo pronađeno ispred zgrade u kojoj je Cvetković odrastao, ali da trenutno ne živi na toj adresi. Na pitanje kakvo mišljenje meštani Bele Crkve imaju o njemu, odgovorio je da ga, kao i svakog novinara, polovina ljudi obožava a polovina prezire.
– Bilo je oko pola jedanaest uveče kada sam svojim automobilom prošao pored njegovog, na kome su vrata vozača bila otvorena. Prijatelju koji je bio sa mnom u kolima rekao sam „vidi budale kako je ostavio vrata, neko će proći i otkinuće ih“. Nisam mogao da verujem šta se zaista desilo kada sam jutros pročitao vest na internetu – naveo je meštanin. On je dodao da se boji da slučaj nestanka njegovog poznanika neće imati pozitivan epilog, uz opasku da se „nikad ništa dobro nije desilo kada je nekoga tražilo pola države – helikopteri, ronioci, policijski psi i jedinice Žandarmerije“. Za sada, možemo samo da se nadamo da nije u pravu.
