Šta se na ovim prostorima dogodilo u poslednjih sto godina od kada je osnovana Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, šta su sve izgubili i da li su išta dobili narodi koji su činili drugu Jugoslaviju nakon njenog raspada.
Šta o njoj misle oni koji se još uvek osećaju kao Jugosloveni – pitanja su na koja su odgovore tražili govornici na tribini “100 godina Jugoslavije – najbolji je sanjali, a najgori srušili”, koju su u okviru Medija marketa zajednički upriličili naš list i Novi optimizam.
Na tribini koju je moderirala novinarka Marina Fratucan, okupljenima se prva obratila istoričarka Branka Prpa, kojoj se dogodilo ono što se ljudima njene struke veoma retko dešava – da se država čije nastajanje i postojanje u tom trenutku proučavaju, naprosto raspadne pred njihovim očima. Ona je poručila da se jugoslovenska država raspala u Vartolomejskoj noći, ali ne tako što su se njeni narodi saminicijativno podigli i razdvojili u krvi, već na način da je to učinjeno dogovorom državnog vrha.
– To je jedinstven slučaj da državni vrh, kome je osnovni zadatak da sačuva državu po svaku cenu, istu razori. Jugoslovenski narodi 1300 godina živeli su jedni pored drugih, a u okviru Jugoslavije trebali su da žive jedni sa drugima. Jugoslavija je kao koncept najbolje izražena u definiciji Pere Slijepčevića, koji je rekao da “Jugoslavija nije zemlja, već ideal, te da i onda kada državne granice opašu sve njenje pokrajine, nju tek treba stvarati”. Jugoslavija se nije rapala, ona je zaklana. NJena egzistencija je nasilno prekinuta – ukazala je Prpa.
Istoričar Srđan Milošević, uz opasku da ne pripada generaciji koja je u vreme rapsada Jugoslavije “politički mislila”, kazao je da Jugoslavija u 20. veku predstavlja ideju koja se pojavila na prostoru koji na izvestan način za nju nije bio dovoljno spreman. On je ocenio da u to vreme predispozicije koje su trebale da stvore koheziju u Jugoslaviji naprosto nisu postojale.
– I prva i druga Jugoslavija bile su iznimno moderan civilizacijski i politički model. Prva Jugoslavija bila je viđena kao država koja mnogo obećava. Drugu Jugoslaviju Kardelj je opisao kao jednu “jakobinsku tvorevini proletarijata”, a na kraju 20. veka smo se ponovo vratili na devetnaestovekovnu kategoriju – rekao je Milošević.
Proslavljeni košarkaški trener Duško Vujošević na početku svog izlaganja istakao je da je raspad Jugoslavije i način na koji se to dogodilo, doživeo kao najveću tragediju u svom životu. On je zaključio da je Jugoslavija kao država predstavljala “maksimum minimuma za veliki svet” i poručio da pomenutu zemlju i danas smatra svojom domovinom.
– Dirnula me je izjava Vlatka Stefanovskog, koji je na pitanje novinara kako se oseća u svojoj državi Makedoniji, odogovorio “osećam se kao da sam se iz šestosobnog preselio u jednosoban san”. U malim zemljama nastalim nakon raspada Jugoslavije ne postoje šanse za ostvarenje suvereniteta, i zato smo svi postali igračke u tuđim rukama. Zbog toga ja ne krijem da sam jugonostalgičar, jer žalim za vremenima kada smo bili časni i kada se časno živelo – naglasio je Vujošević.
Dragan Popović iz Centra za praktičnu politiku, koji se prema sopstvenim rečima radio nekoliko meseci nakon smrti Josipa Broza Tita, i koji je imao 11 godina kada se Jugoslavija raspala, primetio je da je rečenica “ti si Jugoslovenski komunista”, postala najveća “uvreda” koju nacionalisti upotrebljavaju u raspravama na društvenim mrežama. Prema njegovom sudu, oni se na taj način ne obračunavaju samo sa jugoslovenskom idejom, već sa širim spektrom vrednosti koje se zapravo vezuju za antifašizam.
Pisac Božo Koprivica izneo je zapažanje da su se nestankom Jugoslavije izgubili svi kriterijumi, pa tako ni današnji političari, niti umetnici, nemaju sa kime da se porede. Da se Jugoslavija kojim slučajem održala, primetio je Koprivica, oni koji su sada na vlasti ne bi mogli da upravljaju ni mesnom zajednicom. Na kraju, on je zaključio da je misao o ujedinjenju i jedinstvo koje je stvaranjem Jugoslavije uspostavljeno, bilo ostvarenje sna najboljih naraštaja kroz njihovu tešku borbu.
