fbpx

Senzacionalizam u nauci: Od više svesti do nesvesti

Činjenica da su mnoga važna naučna otkrića prvobitno dočekivana s podsmehom i nevericom ne znači da sve što nam se danas servira kao revolucionarno ima i istinsko naučno utemljenje. Naprotiv, čini se da u vreme zaraze senzacionalizmom, ovom unosnom tržišnom proizvodu ne mogu odoleti ni pojedini naučnici.

7nuka

Nakon što je čovečanstvo preživelo fatalnu 2012. godinu, a potom nas je u prethodnoj preskočio smak sveta koji je trebalo da izazove solarna oluja neviđene jačine, došao je, izgleda, trenutak da podvučemo crtu i suočimo se sa konačnim istrebljenjem. Šta ste uradili uradili ste, jer nova apokalipsa se dramatično najavljuje na svim svetskim jezicima za 23. septembar ove godine. Začudo, glave nam neće doći ni političari, ni bankari, niti najveći zagađivači, već misteriozna planeta Nibiru koja se ustremila na Zemlju i „oduvaće“ je u kosmički zaborav pomenutog datuma.

Cela priča, kao i mnoge druge na istu temu, svakako ne bi zasluživala pažnju kada bi počinjala i završavala u medijskom senzacionalizmu. Problem, je međutim, što se mediji u tim slučajevima pozivaju i na naučne autoritete, koji su neretko i autori svetskih bestselera, prema kojima je amater u nauci, Erih Fon Deniken bio umeren u svojim tvrdnjama, pa time i odavno tržišno prevaziđen.

Planeta Nibiru je trebalo, prvobitno, da nam se sruči na glavu 21. decembra 2012. godine, a zašto se predmislila katastrofičari i pobornici teorije zavera naknadno nisu objasnili. Za razliku od njih, NASA je cele te godine, kao i prethodne, tvrdila da na vidiku nema bilo kakvog nebeskog tela koje se ustremilo na našu planetu, ali se ispostavilo da joj mnogi nisu verovali. U isto vreme, na izveštaje američke svemirske agencije su upućivali mnogi naučnici, koji su se intenzivno bavili pojačanom sunčevom aktivnošću i mogućim posledicama po zemljino elektromagnetno polje, a time i po celokupan živi svet na našoj planeti.

Zakasneli prelazak u novu dimenziju

Jedan od njih, nemački biofizičar Diter Bres, inače član naučnog instituta International Council for Scientific Development koji okuplja više od stotinu dobitnika Nobelove nagrade, napisao je za širu čitalačku publiku 2009. knjigu o ovoj problematici, povezujući je sa majanskim kalendarom i najavama o smaku sveta 2012. U tom delu pod nazivom „(R)evolucija“, Bres upoređuje savremena naučna otkrića sa porukama drevnih Maja, s akcentom na uticaju kosmičkih magnetnih polja na evoluciju života na zemlji.

Posebno analizira one naučne teorije koje su tvrdile da su pojačane solarne aktivnosti kroz istoriju ne samo uticale na rast agresivnosti u ljudskom ponašanju, od povećane stope ubistava i samoubistava do izbijanja revolucija i ratnih sukoba, već i da su nakon haosa i istrebljenja pojedinih živih vrsta koje su izazvale, dovodile do evolutivnih skokova na Zemlji. Potkrepljujući te teorije istraživanjima koje je i sam vodio o mogućem pozitivnom uticaju pojačanih magnetnih polja na ljudski mozak i unapređenje njegovih pojedinih funkcija, Bres je izneo tvrdnju da 2012. ne sledi propast sveta, već naprotiv – revolucija u procesu evolucije, koja se pre svega odnosi na promenu ljudske vrste.

Po njemu, naznačene godine smo trebali da budemo svedoci prelaska ljudske svesti na viši, transcedentalni nivo, koji će nam dati daleko veće mogućnosti a učiniti nas mudrijim. Nemački biofizičar zaključuje i da je to prava poruka drevnih Maja: ne apokalipsa, već prelazak sveta kakav poznajemo u jednu potpuno drugu dimenziju, u kojoj ni vreme ni drugi klasični prirodni zakoni više ne važe.

Ako je suditi po onome što se u međuvremenu desilo i dešava se na našoj planeti, čini se da ljudska vrsta pre klizi ka ludilu nego ka višoj svesti, te da je jedino sve gore klimatske promene mogu lansirati u novu dimenziju postojanja. Istine radi, Bres je kao jedan od važnih koraka na ljudskom putu ka transcedentalnom istakao da različite grane nauke moraju više da sarađuju, umesto što svako vuče samo na svoju stranu, naročito finansijere koji su radi da ulažu u istraživanja.

Ko nas je napravio, nije ni čudo što smo ovakvi

Potrebu za multidisciplinarnom saradnjom u nauci verovarno bi retko ko osporio, no iskorak u tuđe polje ekspertize može imati i neželjene efekte. Jedan od najindikativnijih primera je upravo tvorac priče o planeti Nibiru, Zeharija Sičin, poreklom Azarbejdžanac koji je u Izraelu specijalizovao istoriju, arheologiju i lingvistiku Bliskog istoka. Doktorirao je na Univerzitetu u Londonu i bio je jedan od najvećih svetskih autoriteta u prevođenju i tumačenju starih sumerskih tekstova.

Ipak, teško da bi zahvaljujući tome Sičin postao poznat najširoj svetskoj javnosti da 1976. nije izdao knjigu „Dvanaesta planeta“, koja je za kratko vreme postala bestseler i sve do danas je među onim kultnim izdanjima koja vam daju sve odgovore o tome ko ste, kako i zašto ste nastali i gde ćete završiti, da ne morate oko toga sami da se mučite.

Naime, poznati lingvista je krenuo od mitova u starim sumerskim tekstovima o planeti koja je već jednom prošla kroz Sunčev sistem i izazvala kataklizmu. Prema njegovoj interpretaciji, reč je o planeti Nibiru čija se putanja nalazi iza Neptunove, nastanjenu izuzetno naprednom civilizacijom koja je kolonizovala Zemlju još pre 450.000 godina i u tada energentima bogatoj Mespotamiji pomoću genetskih manipulacija stvorila ljudsku vrstu kao svoje robove.

U marketinškoj pompi koja je pratila izdavanje ove knjige i na srpskom jeziku, između ostalog piše da je veoma cenjeni naučnik nakon trideset godina multidisciplinarnih istraživanja, koja osim njegovih specijalnosti obuhvataju fiziku, biologiju i mnoge druge oblasti, došao do revolucionarnog otkrića o našem pravom poreklu.

Sičin je, potom, izdao još mnoštvo knjiga na slične teme, koje su prevedene na 25 jezika, ali nijedna nije dostigla popularnost „Dvanaeste planete“, za koju izdavači ističu da se na nju pozivaju brojni naučnici. Kratak pregled na internetu pokazuje da se na nju godinama poziva sve i svako, a posebno nakon što su prošle godine Majkl Braun i Konstantin Batigin sa Instituta za tehnologiju u Kaliforniji objavili u „Astronomskom žurnalu“ da su pomoću matematičkih proračuna i kompjuterskih simulacija došli do otkrića da je moguće postojanje ogromne planete koja uzrokuje nepravilno kretanje ledenih svetova iznad Neptunove orbite.

Sastanak sa „sudnjim danom“

Istraživači su ovu planetu privremeno nazvali planeta Devet, ali se u medijima naziva i Planeta X, a kako su se polemike zahuktale sve češće se pominje mogućnost da je to, ustvari, misteriozni Nibiru. Tim povodom, David Mid, po zanimanju hrišćanski numerolog (šta god to značilo), dramatično najavljuje da nam se ova planeta približava pod kosim uglom ka Južnom polu, te da će ubrzo udariti u Zemlju i potpuno je uništiti. Preciznije, Mid nam je zakazao sastanak sa „sudnjim danom“ za 23. septembar ove godine.

No, kako zvanje hrišćanskog numerologa ipak nema dovoljnu „težinu“ čak ni za tabloide, svetski mediji grozničavo iz naftalina vade katastrofične scenarije kojih nije nedostajalo ni u nauci povodom postojanja neotkrivenog nebeskog tela u našem komšiluku, a o čemu se vode stručne rasprave još od kraja 19. veka. Tako je svojih pet minuta doživeo i penzionisani astrofizičar sa Univerziteta u Luizijani, Danijel Vitmajr, koji je još 1985. godine tvrdio u časopisu „Nature“ da planeta Nibiru ili Planeta X zaista postoji i da preti da uništi Zemlju. Ove godine je, istim povodom, predstavio istraživanje u Mesečnom oglasniku Kraljevskog astronomskog društva iz Londona, u kojem navodi da je planeta nalik misterioznoj Nibiru već prouzrokovala masovna uništenja na Zemlji u dalekoj prošlosti, te da je vrlo izvesna mogućnost da nam se to ponovo dogodi.

Nauprot tome, naučnici koji su došli do konkretnih otkrića o eventualnom postojanju planete Devet, daju veoma oprezne izjave. Tako Geri Nugebauer, šef naučnog tima zaduženog za američki satelit koji je prošle godine otkrio nebesko telo veličine Jupitera u smeru sazvežđa Orion, kaže: „Sve što vam možemo reći je da ne znamo pouzdano šta je to“. Mora se priznati – ni izdaleka uzbudljivo kao nadolazeća katastrofa, ili prelazak na viši nivo postojanja.

Zorica Žarković, BiF