Washington post je nedavno izvestio da dok Amerikanci uživaju u poslednjim danima leta, SAD bombarduju šest zemalja (Irak, Siriju, Jemen, Libiju, Somaliju i Avganistan). Da li smo postali toliko ravnodušni? Zar ne bi trebalo da se 15 godina posle 11. septembra zapitamo šta smo naučili?
Pre 15 godina sam se zatekao u Njujorku u trenutku najvećeg terorističkog napada na Ameriku u njenoj istoriji. Sećam se tog užasnog dana kao da je bio juče. Jedanaesti septembar 2001. je bio utorak, sunčan dan, tako da se jasno videlo kako se dim i pepeo šire gradom. Uskoro su se pojavili plakati na kojima su tražene vesti o nestalima. Nepogrešivi miris gareži je još nedeljama lebdeo u vazduhu. Svi smo bili u šoku oplakujući mrtve. Sećam se neverice sa kojom sam posmatrao prvi avion kako se zariva u Svetski trgovinski centar i kako sam posle udara drugog aviona pomislio da ovo nije nesrećan slučaj. Pomislio sam da će, ako se ispostavi da su teroristi muslimani, to zagorčati živote svih muslimana u SAD.
Petnaest godina kasnije ne nazire se kraj ratu protiv terorizma, koji prati žestoka rasprava da li muslimanima treba dozvoliti ulazak u SAD. Neki političari ukazuju na interniranje Japanaca tokom Drugog svetskog rada kao model koji treba primeniti na muslimane. Predlaže se i uvođenje opšte registracije muslimana, koja već postoji za muške posetioce iz 24 zemlje sa većinskim muslimanskim stanovništvom. Većina anketa pokazuje da oko 50% američkih građana gaji antimuslimanska osećanja, dok je nasilje prema njima u stalnom porastu. Prema studiji Džordžtaun univerziteta, verovatnoća da će američki musliman biti žrtva zločina iz mržnje je 2015. bila 6 do 9 puta veća nego pre 11. septembra 2001.
Ovim depresivnim podacima treba dodati i nezavršene i nerešene ratove u Avganistanu i Iraku, nestabilnost na Bliskom istoku i činjenicu da u terorističkim napadima širom sveta ginu nevini ljudi što pojačava antimuslimansko raspoloženje. Washington post je nedavno izvestio da dok Amerikanci uživaju u poslednjim danima leta, SAD bombarduju šest zemalja (Irak, Siriju, Jemen, Libiju, Somaliju i Avganistan). Da li smo postali toliko ravnodušni? Zar ne bi trebalo da se 15 godina posle 11. septembra zapitamo šta smo naučili?
Obeležavanje godišnjice napada ove godine pada gotovo na isti dan kada muslimani slave svoj najveći verski praznik, Kurban bajram. Nema ničeg mističnog ili zlokobnog u tome, jer muslimani koriste lunarni kalendar sa 12 mesečevih ciklusa, koji se svake godine pomera za 11 dana unazad u poređenju sa Gregorijanskim kalendarom. Ovo podudaranje može da nas podseti da islam preko Avrama deli iste korene sa judaizmom i hrišćanstvom i da među nama ima više sličnosti nego razlika. Trebalo bi da zajedno oblikujemo našu budućnost, mimo opasnih priča o sukobu civilizacija. Muslimani su već vekovima deo američke istorije i kulture i nadam se da će to biti i za 33 godine, kada će se sledeći put poklopiti godišnjica 11. septembra i Kurban bajram. I nadam se da će tada rat protiv terorizma biti samo ružna uspomena.
Moustafa Bayoumi, The Guardian
Preveo Miroslav Marković, Peščanik
