Radovan Karadžić, nekadašnji predsednik Republike Srpske i Ratko Mladić, bivši komandant Vojske Republike Srpske žele da budu pušteni na slobodu – Karadžić do drugostepene presude, a Mladić da obiđe porodične grobnice.
Piše: J. Diković
Naime, Mladić će tražiti od Mehanizma za međunarodne krivične sudove u Hagu da ga pusti na četiri dana kako bi obišao grob majke i nedavno preminulog bratanca u Kalinoviku, kao i ćerke u Beogradu. Kako prenose beogradski mediji, Vlada Srbije odlučila je da izda garancije da će obezbeđivati Mladića na svojoj teritoriji i vratiti ga nazad u pritvor. Garancije je nedavno dala i Republika Srpska.
S druge strane, Karadžić je već zatražio od Mehanizma da ga pusti na privremenu slobodu do izricanja pravosnažne presude, a kao razlog je naveo to što je izricanje presude, koje je bilo planirano za decembar, odloženo za mart zbog promena u Žalbenom veću. Podsetimo, predsedavajući sudija Teodor Meron, inače i predsednik Mehanizma, sam se izuzeo iz postupka, pošto je to tražila Karadžićeva Odbrana. Zamenio ga je sudija Ivo Rosa.
Ivana Žanić iz Fonda za humanitarno pravo, ukazuje za Danas da je na osnovu Pravnika o postupku i dokazima Haškog tribunala, dozvoljeno da optuženi budu pušteni na slobodu pre donošenja konačne presude.
– Međutim, u tom slučaju moraju biti ispunjeni određeni uslovi, kao na primer da postoje garancije da će se optuženi pojaviti na suđenju i da neće predstavljati opasnost ni za jednu žrtvu ili svedoka. Ukoliko uzmemo u obzir koliko su dugo i Karadžić i Mladić bili u bekstvu, kao i to da su optuženi za najteže zločine počinjene u BiH, uključujući i genocid, smatram da bi bilo nedopustivo da sud dozvoli njihovo puštanje na slobodu. Takođe, ne sme se izgubiti iz vida ni činjenica da se Mladić nedavno direktno uključio u program televizije sa nacionalnom frekvencijom na šta je veliki broj udruženja žrtava negodovao i izrazio svoju zabrinutost što se optuženima pred Haškim tribunalom daje medijska pažnja. Puštanje na slobodu i Karadžića i Mladića će opravdano dovesti do nezadovoljstva žrtava jer bi se time zapravo njima otvoreno stavilo do znanja da njihovo dugogodišnje čekanje na pravdu nema nikakvog smisla i da njihov bol nema nikakav značaj.“
Haški tribunal je nepravosnažno osudio Radovana Karadžića na 40 godina zatvora zbog genocida u Srebrenici, progona Bošnjaka i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika UNPROFOR-a za taoce. Karadžić je uložio žalbu, ali su to učinili i tužioci koji traže da on bude osuđen i za genocid u još šest opština.
Što se tiče Mladića, osuđen je na kaznu doživotnog zatvora. Osuđen je po 10 od 11 tačaka optužnice. Iako je oslobođen optužbi za genocid u šest opština (Ključ, Kotor Varoš, Sanski Most, Prijedor, Vlasenica i Foča tokom rata u BiH), osuđen je za genocid u Srebrenici, progon, istrebljenje, zločin protiv čovečnosti, ubistvo, nehumano delo prisilnog premeštanja, deportaciju, terorisanje i protivpravne napade na civile, uzimanje talaca.
Bramerc: Ne slaviti ratne zločince
Glavni tužilac Mehanizma za međunarodne krivične sudove u Hagu Serž Bramerc, osudio je nedavno pred Savetom bezbednosti UN u NJujorku, „slavljenje ratnih zločinaca i negiranje zločina, uključujući i genocid u Srebrenici“ u zemljama bivše Jugoslavije. „Neki politički lideri u regionu rade na tome da se prevaziđe nasleđe nedavne prošlosti. Nažalost, pozitivni koraci potkopani su neodgovornim komentarima drugih zvaničnika, koji negiraju ono što su međunarodni sudovi ustanovili bez ikakve sumnje, prikazujući kao heroje ljude koji su počinili najteža kršenja međunarodnog prava“, rekao je Bramerc prošle sedmice, podnoseći SB redovan izveštaj. Naglasio je i da „vojnici ne brane časno svoju zemlju tako što ubijaju civile, spaljuju kuće, siluju žene i devojke i proteruju zajednice zbog njihove nacionalnosti ili vere“. Bramerc je ponovo obavestio SB o tome da je pravosudna saradnja u predmetima ratnih zločina među državama na području bivše Jugoslavije na najnižem nivou u odnosu na ranije godine. Izjavio je da se „pozitivni koraci potkopavaju neodgovornim komentarima drugih zvaničnika kojima se poriče ono što je ustanovljeno van razumne sumnje od strane međunarodnih sudova, kao i prikazivanjem ljudi koji su počinili najteže povrede međunarodnog prava kao heroja“.
