Ilustracija Jelena Žilić, iz knjige „Žene BiH“
Taman kad smo blaženo zadrijemali, ubijeđeni da nam se do kraja svetog januara neće desiti ništa što već nismo vidjeli i čuli – na scenu su banule čistačice iz Doboja. I pomele sve redom: i „patriotske“ pokliče crvenih beretki na proslavi Dana Republike Srpske, i istorijske izjave Milorada Dodika o stabilnosti i prosperitetu u RS, čak i bezobrazluk ministarke vanjskih poslova BiH Bisere Turković, koja reče da svi mi živimo toliko dobro, da samo od silnog dobra razmaženi.
piše: Milkica Milojević
Sve njih su skromne čistačice složile ko metar drva!
Kad su im podijelili otkaze, čistačice Doma zdravlja u Doboju su se pobunile. Nisu pristale da im otmu posao od kojeg žive, a ni da, kako kažu, rade za džabe. Niti da im moćnici „mažu oči“ svojim kombinacijama. Jer, njima je sve jasno. I ne boje se da kažu ono što misle. A rekle su, bogami, svašta. Pa, kud puklo – puklo!
Dakle, Dom zdravlja u Doboju utonuo je u debeli minus, pa su se menadžeri istog dosjetili spasonosnog rješenja: da otpuste sve higijeničarke, iliti čistačice, i tako smanje troškove. Tako su se 22 žene našle pred otkazom.
Ali, ko će čistiti Dom zdravlja? Ko će ribati podove, uklanjati medicinski i drugi otpad iz ordinacija i čekaonica? Ko će dezinfikovati prostorije u doba korone, ako odu čistačice, koje su prošle obuku za rad u zdravstvenom sektoru?
Imaju čestiti menadžeri i za to spasonosno rješenje: unajmiće „vanjsku“ službu da radi taj posao!
U tom presipanju iz šupljeg u prazno, 22 žene bi trebalo da budu kolateralna šteta.
Sve su one, kako same sebe opisuju, obične radne žene, mahom sa sela, starije od 50 godina: prestare za neki novi posao, a premlade za penziju.
Biće da su se vlastodršci računali da će te skromne, obične žene u ozbiljnim godinama skrušeno pognuti glave i otići bez buke i borbe.
Ali, prevarili su se u računu! Upravo takve žene postaju zajebani igrači, kad su u pitanju odistinski važne stvari. Recimo, krov nad glavom i hljeb na stolu.
Nisu pristale da, tek tako, ostanu bez posla na kojem pošteno zarađuju svoj minimalac. Nadigle su opoziciju. I medije. I sindikat.
Njih 10 je presavilo tabak i tužilo poslodavca. Nije da se razumiju u zakone, ali jedno im je ipak jasno: ako su tehnološki višak, zašto onda poslodavac angažuje „vanjsku službu“ da radi njihov posao? Ako nisu tehnološki višak, zašto im uručuju otkaze? Prosto kao pasulj.
Prvi je podršku čistačicama pružio opozicioni poslanik Nebojša Vukanović. I pokazao da politika ne mora biti mlaćenje prazne slame.
A kad su se čistačice iz Doboja pojavile na TV ekranima i portalima, prenulo se i vaskoliko „javno mnenje“, zadriglo od tona januarske prasetine i hektolitara piva. Jer, ako Dom zdravlja može poslati na ulicu 22 radnice, ko je sljedeći?
Kako su lijepo objasnile Mara Filipović i Živana Jović, prvo su čistačicama rekli da će – dobiti otkaz. Onda su im šefovi ponudili „rješenje“: da i dalje rade svoj posao, dakle s mjesta se neće maći, samo što će formalno preći u Direkciju za izgradnju i razvoj Grada Doboja – DIRG.
Naime, u Domu zdravlja su smislili da poslove čišćenja, nakon što otpuste svoje čistačice, povjere DIRG-u. Samo, tu ima jedan mali problem. DIRG je javno preduzeće, koje se nikad nije bavilo čišćenjem, nego naplatom parkinga i komunalne naknade i izdavanjem gradskih poslovnih prostora. Nemaju oni čistačice čak ni za svoje kancelarije, a kamoli za „pružanje usluga čišćenja drugim subjektima“.
- Nije mi jasno, kako to da u Domu zdravlja nemaju računa da mi čistimo za minimalac, a imaju računa da plate nekog drugog – rekla je Mara Filipović.
Biće da neko u svemu tome ipak „ima računa“. Kakvi su to računi i ko je namjerio da preko leđa čistačica pokupi kajmak, javnosti niko nije objasnio.
Čistačice su isposlovale i sastanak sa direktorom famoznog DIRG-a, da ga priupitaju nekoliko stvari. Kakve će ugovore s njima potpisati, ako pristanu da promijene poslodavca? Kolika će im biti plata i kakvi radni zadaci? Ima li naknada za topli obrok i prevoz?
I dobile su, reče Živana Jović, sledeće odgovore: plata minimalac, ali kad će biti isplaćena, ne zna se – posljednju platu u DIRG-u primili su za avgust 2021. Toplog obroka nema, prevoza nema.
- Znači, očekuju od nas da radimo sve što smo do sada radile, a možda i neke dodatne poslove, i sve to za džabe – reče Živana.
Znači, nisu čistačice višak, višak su, poslodavcu, samo njihove plate! Ako rade za džabe, sve je OK.
A ako im se ne sviđa ovakav aranžman, molim lijepo: eto im otpremnina od 3.200 maraka, pa nek traže drugi posao!
- Da se može naći posao, ne bi mladi odlazili! Ovdje ostaju samo stari, bolesni i političari – reče Mara.
Eto, tako su čistačice očitale bukvicu svima redom: od svojih šefova, do političara koji vode ovu zemlju – u propast.
Nije ovo prvi put da se „reforma zdravstva“ i „saniranje dugova“ rješava odstrelom čistačica. Pokušali su to uraditi prije nekoliko godina u najvećoj zdravstvenoj ustanovi u RS, Kliničkom centru u Banjaluci. Završilo je neslavno.
Nije ni prvi put da se baš u Doboju dešavaju čuda neviđena. Eto, desilo se u tom Doboju da na izborima „nestane“ 15.000 glasova, pa nikom ništa.
Ali, jedna je stvar 15.000 glasova, a nešto sasvim drugo je 540 KM minimalca. I posao.
Da li će čistačice iz Doboja istjerati pravdu u zemlji sile i nepravde? Teško pitanje. Ali, pobunile su se. Nisu se dale bez borbe. Očitale su bukvicu ne samo moćnicima, nego i širokim narodnim masama. Masama koje masovno trpe i ćute.
Malo li je od male grupe običnih radnih žena u ozbiljnim godinama?
Kolumne „Crveni karton“ objavljujemo u saradnji sa Fondacijom Fridrih Ebert u BiH. Autorka kolumni je dugogodišnja novinarka, aktivistkinja i feministkinja, koja je u mladosti bila prva žena fudbalski sudija u BiH
Autor: Impuls
