13. фебруара градоначелник Бањалуке и Градска управа поручили су грађанима да прате цијене горива те потписали Анекс уговора са превозницима за који тврде да је заштито путнике. Који су то путници ако је већ 19. фебруара Зоран Новаковић, начелник Одјељења за комуналне и стамбене послове и послове саобраћаја изјавио да снижења карата у јавном градском превозу неће бити, јер цијена горива није пала испод 15%, колико је према Анексу уговора потребно да би до снижења дошло. Зато је Анекс са превозницима „пао“ на папир.
Аутор: Impuls
Како невјешт поданик лоше извршава задатак
Цијене појединачних карата недавно су снижене, али грађани су били незадовољни јер су цијене мјесечних карата остале непромијењене. Како је “Pressu” рекао шеф Одсјека за саобраћај Славко Давидовић, само су цијене појединачних карата засноване на економском начину формирања цијена, који је у директној вези са промјенама цијене горива.
Међутим, једино цијена појединачне карте није заснована на економским параметрима, већ више представља казну за не посједовање мјесечне карте или сета купљеног на киоску и за задржавање возача и возила док се карта купује. Једино је тачно да су мјесечне карте и карте купљене на киоску засноване на економским параметрима. Осим тога појединачна карта купљена у аутубусу је без утицаја на економичност јер је приход од исте симболичан и креће се испод 5%.
Грађани су били увјерени да ће и цијена мјесечних карата бити нижа, али како је рекао градоначелник Слободан Гаврановић мјесечне карте су већ јефтиније и њихова цијена није економска, те да је ипак одлука превозника, односно њихово право је да смањују или повећавају цијену мјесечне карте.
Ово је чиста лаж, а једино је тачно да је јавни градски и приградски превоз Законом о комуналним дјелатностима дефинисан као индивидуална комунална потрошња.
ЧЛАН 2
(1) Као комуналне дјелатности од посебног јавног интереса, у смислу овог закона, сматрају се:
а) производња и испорука воде,
б) пречишћавање и одвођење отпадних вода,
в) производња и испорука топлотне енергије,
г) збрињавање отпада из стамбених и пословних простора,
д) управљање јавним просторима за паркирање возила,
ђ) одржавање јавних тоалета,
е) управљање кабловским канализацијама за комуникацијске каблове и системе,
ж) тржничка дјелатност,
з) погребна дјелатност,
и) димњачарска дјелатност,
ј) јавни превоз лица у градском и приградском саобраћају,
к) чишћење јавних површина у насељеним мјестима,
л) одржавање, уређивање и опремање јавних зелених и рекреационих површина,
љ) oдржавање јавних саобраћајних површина у насељеним мјестима,
м) одвођење атмосферских падавина и других вода са јавних површина,
н) јавна расвета у насељеним мјестима и
њ) дјелатност зоохигијене.
(2) Дјелатности из става 1. т. а) до ј) овог члана су дјелатности индивидуалне комуналне потрошње, а дјелатности из т. к) до њ) су дјелатности заједничке комуналне потрошње.
(3) Скупштина јединице локалне самоуправе може одлуком утврдити као дјелатност од посебног јавног интереса и друге комуналне дјелатности, поред оних које су утврђене у ставу 1. овог члана, ако су те дјелатности незамјенљив услов живота и рада грађана, предузећа или рада других организација
Лаж је да превозници имају право да смањују и повећавају цијену и да то није надлежност града. То значи да се Град не петља у свој посао. Јасно је поменутим Законом дефинисано чланом 10. и 11. да се ти послови повјеравају путем уговора коме претходи поступак јавне набавке и у томе поступку се формирају и цијене и начини њихових промјена. Да апсур буде већи поданик крајње невјешто наводи да цијене превозници могу формулисати како хоће а одмах потом каже да су сад потписали анекс којим дефинишу модели промјене цијене и то прецизирајући директну везу поскупљења нафте и промјене цијене.
Члан 10.
Обављање комуналне дjелатности повјерава се јавном предузећу актом о оснивању, а другим предузећима обављање комуналне дјелатности повјерава се уговором којим се регулишу међусобна права и обавезе у обављању тих дjелатности.
Члан 11.
У случају када се обављање комуналне дјелатности повјерава даваоцу комуналне услуге уговором, избор најповољнијег даваоца услуга врши се након спроведеног поступка јавних набавки у складу са законом
Чланом 20. утврђено је да цијену формирају пружаоци услуга, а да на те цијене даје сагласност Град, односно Градоначелник. Ту нема ништа спорно јер се цијена у поступку јавних набавки формира и у истом поступку дефинишу модели промјена истих.
Наравно да измјене уговора анексом, послије проведених јавних набавки није дозвољена радња, али има још горе и од тога.
Умјесто појефтињења превозници и град договорили поскупљење
Сад слиједи оно најгоре за грађане.
Овим анексом не само да нису смањене цијене већ су широм отворена врата да се цијене превоза у скоријем времену повећају, а ево како.
Претпоставити је да се не може очекивати у наредном периоду значајнији пад цијена нафте, а никако преко 15%. У том случају нема смањена цијена, али оно што је реалније очекивати је да цијена нафте у скорије вријеме порасте. У том смислу Русија и Саудијска Арабија, према писању страних медија већ су предузеле неке кораке.
Ако мислите да су Русија и Саудијска Арабија далеко, а цијене нафте одређују неки људи у глобалним центрима моћи, те да тај податак није тако важан за нас,, „обичне грађане“, и да неће утицати на цијене карата, не брините, зато су нам наши премијери јако близу. А они су, ти ентитетски премијери, најавили ново поскупљење дизела и бензина. Они су прије неколико дана усагласили иницијативу за измјену Закона о акцизама, која се односи на повећање акцизе за гориво, због изградње путева.
Дакле, овај анекс би одмах и по два основа, дао за право превозницима да се огласе за повећање цијене превоза. Иста би се фактурисала грађанима на директан начин кроз повећање цијене или што је вјероватнија намјера превозника и представника Града ново повећање би Град компензирао средствима из буџета.
Да поједноставимо: од смањења нема ништа већ да ствар буде гора договорили су модел највјероватнијег повећања и новог оптерећења буџета у корист превозника, а на терет грађана.
Занимљив је начин на који се грађанима покушава подвалити како су цијене карата већ испод своје стварне економске вриједности, па Славко Давидовић каже:
„Ево на примјер, пензионерска карта. Она кошта 13 КМ. Уколико претпоставимо да пензионер само једном у току дана оде до града, значи да обави двије вожње и у просјеку 30 дана, то је 60 вожњи. Ако то подијелимо са 13 Км на 60 вожњи добијемо просјечну цијену појединачне карте од 0,22 КМ. Значи да једна вожња пензионере кошта 0,22 КМ.“
Ево нашег примјера. Карта за радника кошта 34 КМ. Ако је гориво појефтинило са 2,60 КМ на 1,40 КМ, а ако оно у формирању цијене учествује са 30%, то значи да би мјесечна радничка карта, која и јесте најбитнија, требала да кошта 29 КМ. Провјерите рачуницу! Гориво је појефтинило 45%, онда би карта требала да појефтини за 15%.
И тако, док наш градоначелник Гаврановић научи да рачуна у постотцима свијетом ће се вјероватно кретати левитациони аутобуси а бањалучани ће и даље да пуне џепове аутопревозника са раздрнданим и смрдљивим аутобусима.
